Budućnost će ispuniti sve uslove, Partizan u krugu kandidata za Evrokup

Kao i svake godine i ove je Đordi Bertomeu održao radni sastanak sa odabranim medijima. Bilo je mnogo tema o kojima je govorio izvršni direktor Evrolige, a neke od njih se direktno tiču i klubova iz Srbije.
Moja prognoza je da će Budućnost ispuniti sve postavljene uslove, koji se tiču rekonstrukcije dvorane, finansija i unutrašnje strukture kluba. Imali smo nekoliko kvalitetnih sastanaka sa njima, oni vredno rade i ako sve bude u redu, kako očekujemo da bude, oni će igrati Evroligu, a Crvena zvezda Evrokup, u skladu sa njenim plasmanom u ABA ligi – objasnio je Bertomeu.

Na njegove reči nadovezao se operativni direktor Evrolige Ed Skot sa nekim tehničkim detaljima
– Predregistracija za sve klubove Evrolige i Evrokupa je do kraja maja, a do sredine juna će se sastati Bordovi Evrolige i Evrokupa razmotriti sve prijave.

Logično usledilo je pitanje vezano za vajd kartu za Partizan za Evrokup.

– Učesnici Evrokupa dobijaju se po plasmanu u domaćim ligama, a trenutno je skoro svuda u toku plej-of, ili će uskoro početi. Shodno tome, prerano je reći koliko će biti praznih mesta, jer skoro svake sezone ima klubova koji steknu pravo učešća plasmanom, ali ne ispunjavaju druge standarde da igraju. Verujemo da ćemo jasniju sliku imati sredinom juna, kada će sve lige biti gotove, da ćemo tada znati sa koliko wild cardova raspolažemo i koji klubovi bi mogli da ih dobiju. Nema dileme da je Partizan u krugu kandidata. Ali, razgovarati o tome danas, bilo bi prerano – precizira Bertomeu.

Sudbina klubova sa prostora nekadašnje SFRJ je sve teža. Od tri garantovana mesta u Evroligi sada je tu samo jedan klub. Bertomeu je pojasnio i šta bi moglo da se dogodi ako se Evroliga proširi na 20 klubova.

– I drugi regioni su gubili klubove, Italija je imala četiri tima, sada ima jedan, Grčka je imala četiri, sada ima dva. To je odraz evolucije košarke u tim zemljama, a naši potezi bili su samo reakcija na novu realnost. Tokom ekonomske krize u Evropi, neke zemlje su mogle da ponude više od drugih i neki klubovi su mogli da ponude više od drugih. Tačno je da smo izgubili velike brendove sa ovih prostora, kao što su Cibona, Partizan i Olimpija, koji su i dalje prisutni, ali nisu više na nivou na kome su bili. Ako se taj trend promeni, uvek smo spremni da razmotrimo njihovu poziciju. Evolucija Evrolige u narednih pet do sedam godina više će se bazirati na dugoročnim licencama i povećanju broja klubova koji će iz Evrokupa ulaziti u Evroligu, a manje na plasmanu u domaćim ligama. Mislim da je put u Evroligu kroz Evrokup, budućnost klubova sa ovih prostora.

A poseban deo razgovora bio je posvećen odnosu Evrolige i Panatinaikosa.

– Panatinaikos je evroligaški klub, sa dugoročnom licencom. Mi nemamo nameru da prekidamo tu vezu, a nemaju ni oni. Mi nemamo problem sa Panatinaikosom, samo sa ponašanjem jedne osobe, koje bi bilo neprihvatljivo u bilo kom sportskom takmičenju. Ako to budu želeli, biće mi zadovoljstvo da se sastanemo i da porazgovaramo, to je uostalom moja dužnost kao predsednika Evrolige.

Janakopulos je i tokom vikenda izneo brojne optužbe na račun Bertomeua.

– U poslednjih mesec dana bilo je mnogo optužbi, kojima nismo hteli da pridajemo na značaju. Evroliga ne ulazi u javna prepucavanja sa klubovima, već razgovara u četiri oka, ako postoje problemi. Ne želim da kažem ništa što biste, sasvim legitimno, mogli da interpretirate kao da sam rekao da je on u pravu ili da smo mi u pravu.

Put ka pomirenju je jasan…
– PAO mora da poštuje potpisane ugovore i da poštuje sve one koji predstavljaju deo naše sportske porodice.

Iz Rusije je stigla priča da je Fajnal for 2019. trebalo da bude u Moskvi.

– Evroliga nikad nije rekla da će Fajnal for 2019. biti održan u Moskvi, samo da želimo da bude održan u Moskvi kada VTB arena bude gotova. Za 2019. nismo mogli da preuzmemo taj rizik, jer organizacija Fajnal fora traži vreme. Zato smo se opredelili za Vitoriju, kao pouzdaniju varijantu za 2019. Nastavićemo priču sa VTB arenom i kada bude spremna, neće biti problema.

Usledio je i set pitanja vezanih za prvu sezona FIBA prozora.

– FIBA prozori kao koncept ne mogu da funkcionišu na dobar način i nikada neće funkcionisati. Takmičenja reprezentacija bi trebalo da budu vrlo važna i ako ih organizujete u terminima kada ne mogu da se odazovu najbolji igrači, onda to nije u redu i time se minimizira potencijal koji imaju nacionalni timovi. Naša dužnost je da publici ponudimo najbolji proizvod, a ovaj projekat od početka nije bio dobar, jer se znalo da su NBA igrači van priče, dok su evroligaški igrači odlučili da ostanu u klubovima. Ne kažem da odziv navijača u nekim zemljama nije bio dobar, ali mogao bi da bude još bolji.

Pregovori sa FIBA i dalje traju…
– Predstavili smo FIBA ukupno pet predloga globalnog kalendara. Na poslednjem sastanku, koji je trajao samo 40 minuta, izneli smo tri predloga i oni su sve odbacili. To znači da su verovatno oni na potezu, a mi smo im na raspolaganju. Što se tiče Evrolige, sledeće sezone će sve ostati isto, a igrači će imati slobodu da se odazovu nacionalnim timovima. Ko bude želeo da ostane sa klubom, taj će i ostati.

FIBA je predlagala pomeranja za po jedan dan.
– Nije pitanje da li će se igrati utorkom, četvrtkom ili subotom, već je stvar u tome da reprezentacije zaslužuju da igraju u najjačim sastavima, a ovako ne igraju ni NBA, ni evroligaški igrači. Uz to bismo prihvatanjem tog predloga izložili igrače velikim naporima i riziku, igrali bi i po sedam utakmica za desetak dana, uz dodatni napor koji proističe iz putovanja.

A šta je sa kalendarom Evrolige.
Kad se u sezoni 2019/20 proširi na 18 klubova, biće više nedelja sa po dva kola Evrolige, jer ne želimo da ulazimo u termine domaćih šampionata. Te sezone ući će Bajern 100 odsto i jedan francuski klub. Još nije definitivno odlučeno koji, ali radimo na realizaciji plana sa Asvelom i Tonijem Parkerom. Nemačka je prioritet, jer je to tržište spremno da podrži dva evroligaška kluba. Sa Bajernom ćemo dobiti veliki brend i tržište. Ali nećemo menjati sistem, jer kako trenutno posmatramo, dvostruki bod-sistem je ključ uspeha našeg takmičenja. Bar u naredne četiri godine će ostati ovako, a to znači još sledeće sezone i onda od 2019. do 2022, što će biti novi trogodišnji ciklus. Zato nema govora o povećanju broja klubova sa 18 na 20 ili 24, kao što neki tvrde da bi trebalo, jer bi onda morao da se menja ceo sistem takmičenja. Naš plan je da povećamo prohodnost iz Evrokupa ka Evroligi, ali sve u okviru broja 18. Teško je naći savršen sistem. Od prošle sezone nudimo publici ono što nikad ranije nije bilo moguće – da 16 najboljih u Evropi igraju svako sa svakim po dva puta. Treba nam bar tri godine da u celini sagledamo kako funkcioniše sistem. Zadovoljni smo brojkama koje imamo na stolu posle druge sezone, ali svakako da treba razmišljati kako da poboljšamo kvalitet putovanja, kako treneri da što bolje raspolažu igračima koje imaju.

U projektu Evrokupa za 2018-19, ostavljena su mesta za dva tima iz FIBA LŠ, konkretno AEK i Monako.

FIBA je htela mesto u Evroligi, a to nismo mogli da joj damo, jer moramo da štitimo kvalitet takmičenja. Ovom ponudom pokušavamo da napravimo bolju strukturu takmičenja i verujemo da je ovo dobra ideja. Ali, ako najbolji klubovi Lige šampiona budu želeli tamo da ostanu, mi ćemo biti srećni, jer smo uvek za slobodno odlučivanje.

FIBA rekla da šampionu ide milion evra, znaju se i nagrade za svaki plasman, a za Evrokup to nije saopšteno?

– Svi klubovi znaju koje su nagrade. Važno je reći da mi nikada ne subvencioniramo takmičenje, jer mislimo da je to neodrživo. Osvajač Evrolige će osim novčanih premija zarađenih tokom sezone dobiti i ček na milion evra, a takav iznos nagrade proistekao je iz ukupnog iznosa novca koji uspevamo da napravimo za klubove. Ne odvajamo za nagrade više nego što možemo, a ako neko želi, slobodno neka to radi.

Detalji oko raspodele novca stigli su od Ed Skota

Evrokup zarađuje četiri miliona evra od medijskih prava, sponzora i drugih prihoda. Jedan milion odlazi na troškove sudija i zvaničnika, dva miliona se ravnomerno distribuiraju učesnicima kroz sportski pul, srazmerno ostvarenim rezultatima, dok se milion evra deli kroz tržišni pul – klubovi koji donose u takmičenje velike TV ugovore iz svojih zemalja, među sobom dele taj jedan milion. U proseku svaki klub može da računa na 125.000 evra, ali u praksi se premije razlikuju u odnosu na navedene parametre.

Za sada nema ideja da se ukune fajnal for i zameni plej-ofom.

– Sećate se prvog našeg finala, Virtus – Taukeramika 2001. Vlada Stanković kaže da su to bile neke od najboljih utakmica koje je gledao. Ali to finale se ticalo samo ta dva grada, Vitorije i Bolonje, niko drugi nije obraćao pažnju. Naučili smo lekciju i nismo ponovili tu grešku. Fajnal for je pravi način da se završi evroligaška sezona, prati se u desetinama zemalja.

Ed Skot je objasnio i da li juniori, kao budućnost Evrolige, zaslužuju da budu više eksponirani, tako što će se finale igrati na primer između seniorskih mečeva za 3. mesto i finala.

– Razmotrićemo to, mada bismo onda između ostalog imali problem ulaznica, jer ANGT finale je besplatan događaj, na koji može da dođe svako ko želi i to hoćemo da sačuvamo.

Bertomeu je govorio i o Asocijaciji Evroligaških igrača.

– Kako liga raste, moramo da ulazimo detaljnije u mnoge teme. Igrači i treneri su glavni akteri ove lige. Pošto igrači nisu imali telo koje bi ih zastupalo, mi smo do sada jednom godišnje pravili sastanke sa kapitenima, na kojima smo ih obaveštavali o svim važnim pitanjima. Nemamo šta da krijemo.

O odlivu najboljih igrača iz Evrolige Bertomeu je govorio potpuno mirno.

– Ne verujem da je Evropa u opasnosti. NBA liga oduvek je imala ogroman ekonomski potencijal, koji joj daje mogućnost da pokupi za sebe najbolje što postoji u svetu. FIBA i savezi sve ovo vreme ne rade ništa da se zaštite i mi tu ne možemo ništa. Na nama je da omogućimo našim klubovima da nastave da razvijaju talente i da nastave sa izbacivanjem novih asova. Sada je tu Dončić, ali mnogo pre njega su bili ovde i odlazili u NBA Dražen Petrović, Volkov, Divac, Sabonis… Ni onda mi nismo mogli da se takmičimo sa NBA, iako su plaćali manje nego sada. Naša realnost je da je košarkaško tržište postalo globalno. NBA voli da bude globalna, ali proces je dvosmeran. Luka ide, neko će se vratiti. Šved je otišao, bili su naslovi u medijima isti kao sada oko Luke, pa se on vratio. Ne možemo da se žalimo na situaciju. Evroliga je sve bolja iz godine u godinu i radimo sve što je u našoj moći da je unapredimo.

1,527 total views, 3 views today