Dangubić: Zvezdina generacija za pamćenje

Predugo nismo gledali Nemanju Dangubića na parketu. Jedan od najatraktivnijih igrača Evrope izgubio je zbog povrede toliko vremena da je kraj leta proveo praktično uveravajući one kojima je potvrda bila potrebna da se oseća dobro, da nije izgubio opruge u nogama, da ponovo sa lakoćom može da stigne svakog napadača… Uverio je prvo ljude iz Bajerna koji su sa njim potpisali ugovor, a onda i navijače Bavaraca koji su ga videli na terenu u osmini finala Kupa.

– Dobro se osećam , zdrav sam, u trenažnom sam procesu… To je dobar start – poručuje tiho za “Basketball sphere” Dangubić iz Minhena.

Nekadašnji član Mege i dugogodišnji starter Crvene zvezde prvi put je napustio granice Srbije, ali to ne znači da se i u Nemačkoj ne oseća kao kod kuće.

– Baš je specifična situacija. Grad, jezik, ljudi, sve je nešto novo, ali je unutar kluba dosta toga poznato, što je svakako olakšavajuća okolnost. Nisam osetio taj prelaz iz Srbije, to da sam ovde „stranac“. Ali, nije ovo bio ni dolazak „na bum“, već sam dolazio ovde ranije. Tu su novi saigrači, treba da prođe period upoznavanja i shvatanja koji će, međutim, biti malo lakši zbog ranijih saradnji.

Letos je bilo mnogo spekulacija oko toga gde će atraktivni Pančevac nastaviti karijeru.

– Dosta je bilo iščekivanja. Bio sam u San Antoniju u to vreme, ograđen od tih priča i maksimalno fokusiran na oporavak, trening i napredovanje. Sa te strane mi je dosta značilo, teže bi mi bilo da sam bio u Beogradu.

Iz jednog velikog sportskog društva kakvo je Crvena zvezda, Dangubić je prešao u drugo – minhenski Bajern.

– Svi znamo koliko je veliko ime i koliko je velika privilegija igrati u njemu. Bajern je takođe svetski gigant kao sportsko društvo, posebno u fudbalu. Žele sada i u košarci da dostignu taj nivo. Sve je podređeno igračima, uslovi su fenomenalni, od medicinskog do medijskog dela se sve prati. To prija i olakšava da se fokusiraš na teren.

Budućnost je uzbudljiva, ali Dangubića na kratko vraćamo u prošlost.

– Četiri sezone sam proveo u Zvezdi, na neki način me je oblikovala. Došao sam sa 21 godinom, rasli smo zajedno. Osvojili trofej u prvoj sezoni posle dugog perioda, ta generacija će se dugo pamtiti. Dosta prijatelja sam stekao, mnogo lepih trenutaka doživeo. Uživanje je bilo igrati i pobeđivati u „Pioniru“ i Areni. Odradio sam za sada svoju ulogu u Zvezdu. Pratim celu situaciju, u kontaktu sam sa igračima i stručnim štabom.

Poslednji meč prošle sezone Nemanja Dangubić je odigrao u Kupu Srbije! Samim tim, pravi oproštaj od kluba, saigrača i navijača je izostao. Osim putem društvenih mreža.

– Igrao sam finale u Kupu. Velika je čast bila kada sam video te lepe komentare navijača. Pokušavao sam uvek da zadobijem poverenje publike svojom igrom. Nisam davao neke velike izjave, hteo sam primerom da pokažem koliko se borim i koliko sam spreman da lične ciljeve žrtvujem radi timskog uspeha. Uspeo sam u tome u većem delu boravka u Zvezdi. Uvek sam se trudio da tim bude najvažniji, to pokazuje i devet trofeja, a to nije mala stvar. U nekim sezonama smo bili dominantni i ponosan sam zbog toga.

U reprezentaciji je, pak, uvek bio prekobrojan kada je dolazio na red poslednji filter…

– Imam dobar odnos sa KSS i selektorom Đorđevićem. Uvek sam odlazio na pripreme sa željom da odem na neko veliko takmičenje. Ući u nacionalni tim Srbije nije lako. Veliki je broj igrača sa dobrim karijerama i sezonama svake godine, sada i dosta NBA igrača. Biti na treninzima je za mene dostignuće. Kada vidim koliko ima tu igrača koji su igrali i osvojili Evroligu, koji su ključni igrači u svojim timovima… Treba se izboriti s tim i doći do pozicije da na svojoj poziciji imaš toliko dobrih igrača i da ti tu treba da uđeš. Svake godine sam davao maksimum i na taj način video koliko još treba da radim u odnosu na saigrače, koliko treba da se poboljšam, na to gledam kao pozitivnu stvar i zahvalan sam na prilici.

Dangubić je dosta vremena proveo u San Antoniju, klubu koji polaže prava na njega u NBA svetu.

– Mnogo su uradili za mene, u stalnom sam kontaktu sa njima, iako nikad nisam bio u rosteru. Dobio sam njihovu maksimalnu podršku u svakom smislu, bilo da je oporavak, rad preko leta, oprema, saveti ili nešto drugo. Imao sam priliku da upoznam i pričam sa legendama poput Dankana, Đinobilija, Parkera, poznajem skoro ceo tim.

Za nas „smrtnike“ – kakvi su ljudi?

– Ovog leta sam bio duže tamo i sa Dankanom posebno razgovarao, imao je i on probleme sa kolenom. Trenirao sam sa njim, bio je prisutan na jednom od treninga. Pomagao mi je, igrao je tri na tri, igrao je protiv mene. I dalje pravi razliku na terenu, ogroman je. Neverovatno koliko je normalan, pristupačan, može da se priča sa njim, daje ti podršku. Upoznat je bio sa mojom povredom. Trenirao je i Đinobili, pre nego što se oprostio. Bio sam iznenađen kada sam čuo da se penzionisao. Viđao sam ga u teretani, na terenu, mislio sam da će igrati još jednu sezonu. Onda je izašao sa tim saopštenjem o penziji. Čovek koji je takođe normalan. Svi su tu da te podrže, da pitaju kako si. Stalno ti govore da možeš da se vratiš, da ćeš igrati dobro. Neverovatno iskustvo za mene, zahvalan sam! Biti deo takve organizacije i imati priliku da pričaš sa takvim imenima. Maksimalno si prihvaćen, bez obzira što nećeš te godine igrati, dobiti ugovor, učine da imaš osećaj da si deo tima. Punopravan član! Otišao sam tamo sa namerom da budem mesec dana, ostao sam dva. Govorili su mi da ostanem još, da će mi pomoći. Petar Božić je tamo, radi u Ostinu, u razvojnoj ligi. Pravio mi je društvo dok je mogao. Zadovoljan je i upoznao me je još više sa njegovim iskustvom, sa Sparsima, celom organizacijom.

Dangubić je odlično započeo prošlu sezonu, pre nego što ga je povreda isekla.

– Bio sam baš u dobroj formi, osetio sam poverenje stručnog štaba i trenera, što mi je mnogo značilo. Neko stečeno iskustvo sam primenio, na mentalnom planu sam bio dosta stabilan, što su moje partije i pokazale. U jednom periodu sam bio konstantan.  Onda se desilo to u Kupu, to je nešto što ide uz sport i sve ove napore. Prihvatiš da je tako, gledaš da to saniraš, da promeniš neke stvari da bi trajao i na neki način shvatiš da uz maksimalnu posvećenost može mnogo.

Uz glavnog trenera Dejana Radonjića i pomoćnog, Borka Radovića, Nemanja odlično poznaje i Dragana Gačevića, kondicionog trenera Bavaraca, s kojim je takođe uspešno sarađivao i u Zvezdi.

– Tri godine sam radio i sa Gačom, može dodatno da mi pomogne oko prevencija, odmora, saveta, načina vežbanja, koje vežbe mi odgovaraju. Sve je organizovano na velikom nivou. Svaki igrač ima poseban program, ne rade svi isto, pravi se model treninga u teretani, pre teretane, sve u skladu sa potrebama. Srećan sam.