Drugačiji Čekovski za “Sferu”: “Novi Jan Veseli” mi je od prvog dana problem

Na vrata Humske 2011. godine pokucao je mršavi dečak, aristokratskog bledila i pitomog pogleda, sa svojih 206 santimetra visine i još impozantnijom željom za napretkom. Nije znao u šta ulazi. Na treninzima su maloletnog dugajliju iz Košica dočekali snagatori. Postajao je žilaviji, iskusniji, nosio je trofeje kao najmlađi, ali nije dovoljno stasao bi se izborio za mesto u timu. Otišao je u Ameriku…

Na vrata dvorane u Železniku, 2018. godine, pokucao je momak pun mišića, odlučnog pogleda, sa jasnom idejom gde i zbog čega dolazi. Mihal Čekovski, sada 24-godišnjak, vratio se u srpsku košarku posle izleta u Merilendu. FMP će mu biti drugi, a prvi realan, pokušaj da pokaže zbog čega je svojevremeno važio za jednog od igrača sa najvećim potencijalom.

– Teško je porediti sebe sa igračem kakav sam bio pre pet-šest godina – počeo je priču mladi Slovak za “Basketball sphere”. – Bio sam mlad, bez iskustva. Stigao sam u veliki klub bez ikakvih očekivanja. Rastao sam kao igrač i kao osoba. Sada sam mnogo iskusniji i bolje razumem igru.

Zbog čega Čekovski nije dobio veću priliku u klubu kojem je srednje ime “šansa mladima”. Neiskustvo, jaka konkurencija…

– Bio sam suviše mlad. Pre toga nisam igrao pravu košarku. Samo sam se takmičio sa igračima mog uzrasta. Takođe, bio sam baš mršav za igrače na mojoj poziciji, tako da mi je bilo mnogo teško da se borim sa bilo kim.

Mladi igrači uvek – kao i mnogi stariji – smatraju da zaslužuju veću šansu. Čekovski je potpuno miran po tom pitanju.

– Mislim da je moj status bio realan. Taj tim je bio pun sjajnih igrača a ja sam bio najmlađi. Samo na mojoj poziciji su bili Milan Mačvan, Vladimir Lučić, Miroslav Raduljica…

Suma sumarum, dani u Humskoj za mladog Slovaka bili su…

– Definitivno sjajno iskustvo za mene. Tamo sam počeo da rastem kao igrač, oni su me naučili šta je ustvari košarka. Rad sa Duškom Vujoševićem me je naučio da moram da budem spreman na sve, u košarci i u životu.

Čekovski je potom ojačao na univerzitetu Merilend.

– Potpuno različito od dana u Srbiji. Kada sam došao u SAD nisam pričao engleski jezik i bio sam i dalje mršav. Bio sam najviši i svi su od mene očekivali da pokrivam peticu. Prve dve godine su mi bile teške jer sam morao da nabacim mišiće. Učio sam jezik i navikavao se na američki stil košarke. U trećoj godini, kada sam konačno počeo da se opuštam, pogodila me je povreda zbog koje nisam završio najbolju sezonu. U poslednjoj godini sam bio iskusan, ali uz mnogo talentovanih igrača sa kojima sam delio minute. Tamo sam definitivno mnogo ojačao, fizički i mentalno.

Čekovski je bio lagani dečak u Partizanu koji pokriva četvorku ali sa potencijalnom brzinom trojke. Ozbiljniji ulazak u reket nije dolazio u obzir. Sada, međutim…

– Ne bih rekao da sam klasičan centar. I dalje u sebi imam nečeg raznovrsnijeg od onoga što bi trebalo da radi petica. Mislim da, kako se budem vremenom opuštao, moći ću da pokažem više nego što sam do sada.

Od dana kada je kročio u Partizan, Čekovskog su poredili sa Janom Veselim. Malo zbog područja iz kojeg dolazi, više zbog fizičkih karakteristika.

– Mislim da je i to bio jedan od problema za mene. Od prvog dana sam poređen tako da sam morao da postanem sledeći Jan Veseli. Verovatno zbog regiona iz kojeg dolazimo i zato ššto obojica imamo sjajne fizikalije. Slične smo visine i težine, tako da razumem ljude.

Čekovski je sada došao u još jednu sredinu u kojoj se nikada nisu gledale godine, već kvalitet ili potencijal.

– Očekujem da ću u FMP raditi jako i postati bolji igrač. Želim da učim i da pobeđujem. Uzbuđen sam što ću igrati u jakoj ligi, u sjajnom mladom timu.

Duge ruke, izuzetne atlete, dolaze sa američkih koledža… Čekovski i Duop Rit bi mogli da prave velike probleme rivalima oko i unutar reketa.

– Igrao sam u drugoj konferenciji u odnosu na njega pa se ne poznajemo. Čuo sam samo lepe stvari o njemu. Siguran sam da ćemo odlično sarađivati, kao i sa ostalim saigračima. Sa njima nikada nisam imao problema.

Život u Beograd za Čekovskog je bio jedan od faktora prilikom odabir nove sredine.

– Nosim sjajne uspomene iz Beograda. Ipak, najvažniji faktor je bila  činjenica da FMP igra u jakoj ligi, u ozbiljnoj konkurenciji. Takođe, pričam srpski jezik, što je pomoglo u donošenju odluke. Na kraju, ali i ono što mi je izuzetno važno, jeste srpska kultura jakog rada sa ciljem da svakog sledećeg dana budeš bolji.

KATEGORIJE