Ivana Raca: U našoj porodici ne postoje košarkaške tajne

Rođena je na Kipru, košarkaški rasla u Grčkoj, otišla na studije u SAD. Daleko od očiju javnosti u Srbiji izrasla u jednu od  najtalentovanijih igračica 1999. godišta u Evropi. To je i dokazala na minulom Evropskom prvenstvu košarkašica do 20 godina, gde je bila deo idealne petorke, a prethodno Srbiju odvela do srebra!

Zvali su je i da igra za Grčku. Izabrala je Srbiju! Ona je – Ivana Raca. Rođena 10. septembra 1999, visoka 188 centimetara, krilni centar, u svom godištu najbolji u Evropi. A ovo je njena priča…

Razgovoru za „Basketball sphere” kćerka poznatog trenera Dragana Race, počela je od najsvežijeg – Evropskog prvenstva u Mađarskoj, srebrne medalje!

– I dalje osećam zadovoljstvo i sreću. To je veliki uspeh, ako se zna da smo ga osvojile u velikoj konkurenciji. Naravno da postoji žal za zlatom i svakako da ponovo igramo, sve bi bilo drugačije.

Tokom tog takmičenja, Srbiju je od drugih izdvajao snažan karakter, koji se video posebno protiv Mađarske, pa i polufinalu protiv Italije, kada je Srbija uspela da se vrati, potom i slavi u produžetku. U čemu je tajna?

– Tajna je u jedinstvu, veri u sebe i tim, kao i velikom entuzijazmu da igraš za Srbiju.

Raca je pogodila jedan od najvažnijih šuteva, možda i ključni u osvajanju medalje – onu trojku, u produžetku protiv Italije, kojom je prekinut skoro petominutni košgeterski post, igra smirena…

– Tek sad shvatam važnost tog koša. Ali, za mene to nije bilo novo iskustvo jer sam već mnogo utakmica u Grčkoj odigrala sa bremenom odgovornosti. Nisam imala pritisak i preuzela sam odgovornost da šutiram, verujući u sebe.

Pogodila je i trasirala Srbiji put do finala. U utakmici za zlato, Španija je ipak bila prajaka.

– Odraz snaga u poslednjoj utakmici, nije merilo. I mnogo mi je žao što nismo više pokazale. Sigurna sam da možemo da napravimo još jedan korak da ih pobedimo, jer nisu nepobedive.

Da je u finalu bio drugačiji rezultat, Raca bi gotovo sigurno kući ponela i MVP priznanje. Mada, što se tiče navijača, to je svakako trebalo da bude ona – tako kažu rezultati glasanja na zvaničnom sajtu FIBA, gde je dobila ubedljivo najviše glasova.

– Htela bih ovim putem da se zahvalim svima na podršci koji su mi ukazali navijači iz svih zemalja. Specijalno ta MVP „titula” mi mnogo znači, kao i srebrna medalja. To će mi dati još veći podstrek da više radim i napredujem.

Rasla je u košarkaškoj porodici – otac Dragan je trener, mama Branka bivša igračica? Ali, odluka da kroči u magični pravougaonik je bila isključivo njena, kaže Ivana.

– Niko nije uticao na moju odluku da nastavim tu „porodičnu tradiciju”. Trenirala sam uspešno skoro sve sportove: atletiku -skok u vis, plivanje, košarku, išla sam na balet. Jednog dana sam shvatila da je moj život košarka i da se tamo pronalazim. To je bila moja odluka. Prvi trener mi je bila mama koja je kanalisala moju želju. U kući se dosta razgovara o košarci, tako da sestra i ja znamo dosta „malih” tajni. Najveće savete dobijam od tate, naravno.

A to su:

– Strpljenje, upornost i vera u sebe!

Rođena na Kipru, Ivana je košarku počela da igra u AEL iz Limasola. Čak je kao devojčica bila deo i kiparske reprezentacije u mlađim kategorijama. Put ju je dalje odveo u Grčku.

– Kada sam imala 12 godina, preselili smo se u Grčku, gde sam tri godine igrala za solunski PAOK, pa još dve u ekipi Proteas Vulas iz Atine. Odatle sam otišla na koledž, Vejk forest u Severnoj Karolini – dodala je Ivana.

Prošle godine je iz Grčke došla vest o njenom nestvarnom poduhvatu, ostvarila je kvadripl-dabl – ubacila je 22 poena, imala 21 skok, 11 asistencija i 10 ukradenih lopti. I to kao juniorka protiv seniorki.

– To se dogodilo u finalnoj utakmici Eskana kupa, sa juniorskom ekipom Proteas Vulas protiv seniorske ekipe, u Atini – dodala je Ivana, koja je već sa 15 godina igrala u seniorskoj konkurenciji A1 divizije i proglašena za rukija godine.

U Grčkoj je osvojila sva državna prvenstva u juniorskoj kategoriji, dva puta bila u Top 5. Dva puta je učestovala na školskom svetskom prvenstvu i tu je bila najboljoj petorci. Posle svega…

– Dobila sam ponudu da igram za grčku reprezentaciju, juniorsku i seniorsku. Odigrala sam i sve nezvanične utakmice, ali sam se odlučila da igram za svoju zemlju – Srbiju.

Iako je mogla odmah u profesionalce, Ivana je odlučila da ode u SAD, na koledž.

– Imala sam ponude iz Turske i Rusije da nastavim profesionalno karijeru, ali moj cilj je oduvek bio da studiram i da igram košarku na visokom nivou. Upravo je to razlog sto sam odabrala ekipu iz ACC, najjače konferencije iz NCAA, Vejk forest, koji je i akademiski veoma jak.

Odlazak u Ameriku je ispunio njena očekivanja.

– Prezadovoljna sam! Organizacija je do perfekcije. Dosta se trenira, radim sa dobrim, iskusnim trenerima, posvećuje se puno pažnje radu u teretani, na snazi i uopšte „fizikalijama”. Kao „frešmen” sam dobila i iskoristila svoju šansu, pa sam već sada igrala u proseku oko 20 minuta, što je neuobičajeno u prvoj godini studija.

O daljim planovima, kratkoročnim i dugoročnim, nekom svom snu, kaže:

– Prvo želim da diplomiram, a po završetku studija da nastavim da igram profesionalno košarku. Da zaigram za seniorsku reprezentaciju Srbije. Volela bih da se oprobam i u WNBA ako mi se ukaže prilika za to.

Osim srebra sa ovogodišnjeg Evropskog prvenstva, Raca je bila deo juniorskog tima koji je prošle godine takođe osvojio srebro. Nema dileme da ćemo je i dogodine gledati u mladoj reprezentaciji Srbije, tada možda i na najvišoj stepenici pobedničkog postolja. Ali, isto tako nema dileme da je već sada „materijal” i za seniorski tim.

– Imam još godinu dana omladinskog staža, ali takođe razmišljam i o seniorskoj reprezentaciji. Spremna sam na taj korak. Sigurno bih iskoristila priliku, ako bi mi ukazali tu čast da zaigram za naš prvi tim – zaključila je Raca.

Foto: FIBA

KATEGORIJE