Konekcija u Getingenu: Stokton do Andrića…

Do pre nekoliko meseci bio je pod budnim okom javnosti u Srbiji, momak koji je ili starter slavnog Partizana, ili rezerva koja bi trebalo da uđe sa klupe i trojkama pokrene svoj tim i zada udarac rivalima. Sada, posle šest godina rada pod pritiskom rada u prvom timu najtrofejnijeg kluba u regionu bivše SFRJ, otišao je po dozu mira. Otišao je Mihajlo Andrić u Getingen gde će igrati važnu ulogu u rastućoj Bundesligi, uz obavezu da samo…igra košarku.

U prve tri utakmice, tim iz univerzitetskog grada u centralnoj Nemačkoj zabeležio je dve pobede, jednu u kupu nad favorizovanim Ludvigsburgom.

– Odgovara mi sve za sada. Igram dosta, razumem sve što traže od mene. Brzo kapiram, možda mi zato trener daje veliku minutažu – nasmejao se Andrić i u dobrom raspoloženju započeo razgovor za “Basketball sphere”. – Imam odličnu komunikaciju sa trenerom. Radim ono što sam i do sada radio. Trudim se da što bolje igram.

Stil igre je, međutim, drugačiji od onoga na šta je popularni Miha navikao.

– Igra se stvarno brzo i sa puno kontakta. Sudijski kriterijum je takav da dozvoljava veliki pritisak, svi timovi tako igraju. Prilagođavam se i dalje, ali mislim da mi dobro ide i da će mi sve više odgovarati.

Sjajni šuter ne krije da apetiti posle odličnog starta ekipe rastu.

– Sada smo dobili meč u Kupu protiv Ludvigsburga. Nama je cilj da dostignemo naš igrački potencijal, da budemo što bolji. Za sada to dobro radimo, treba tako da nastavimo. Ne razmišljamo previše o onome što je bilo, gledamo samo napred. Liga je duga, svašta može da se desi. Tek smo odigrali dva kola u šampionatu i jedan meč u Kupu. Svašta može da se desi.

Stil života u Nemačkoj za sada mu odgovara.

– Definitivno je sve savršeno, ne bih previše ulazio u detalje. Organizacijski je sve savšreno, iako klub nema previše zaposlenih. Ali, svako radi na perfektan način. Sve je sjajno, od trening sale, do satnica i svega ostalog. Sve je fenomenalno i uživam. Grad je stvarno lep, nešto drugačiji u odnosu na Beograd. Prija mi sredina. Momci su sjajni, pomažu mi da se što bolje prilagodim.

Ako je grad malo drugačiji, navijači su dijametralno suprotni. Ipak, Andrić je zadovoljan i podrškom momcima u ljubičastim dresovima.

– Drugačije je, naravno, od Beograda. Nije na nivou te atmosfere, ali bodre klub. Dvorana je uvek puna. Bučni su, nije da izostaje galama. Umeju da naprave pritisak. Razlikuju se od navijača Partizana, ali vole košarku. To je jedini sport u ovom gradu.

To znači da i Mihu, uzbrzo jednog od lidera ekipe, prepoznaju na ulici?

– Mislim da još nije dotle došlo. Deca koja treniraju u klubu znaju ko sam, znaju sve igrače, ali to je to.

U timu ima saigrača koji je rođen u američkom gradu Spokenu i koji se preziva Stokton. Koincidencije takve vrste ne postoje. Majkl Stokton, plejmejker Getingena, sin je legendarnog Džona Stoktona.

– Nismo pričali previše o njegovom ocu. Ne pominje ga baš. Dotakli smo se nekih tema, jer njegovi koreni vuku sa naših prostora. Pričali smo malo o tome, o stilu igre i košarci generalno. Desilo se da je odrastao u istom mestu kao Najdžel Vilijams Gos. Sjajan je momak i nadam se da će mi dodavati sve više lopti – završio je Andrić onako kako ga je i započeo – osmehom.

Andrić u pauzama između treninga i mečeva prati i šta radi njegov Partizan. Ipak, proveo je u Humskoj deset godina!

– Kao i svake godine, pravi se neki novi tim. Uradili su sjajan posao, po mom mišljenju. Mlada je ekipa, biće potrebno neko vreme i siguran sam da će uz naporan rad napraviti dobar rezultat. Odlično su počeli sezonu, što prethodnih godina nije bilo na očekivanom nivou. Imali su dobre utakmice u ABA ligi, Superkupu, ostvarili su veliku pobedu nad Zenitom u Evrokupu, samo treba da nastave tako.  Trudiću se da ih pratim što je više moguće.

Foto: Sabine Klar / Matthias Klar