Nepogrešivi Krstić: Barijera je probijena

Svako ko je proše sezone iole pratio domaći šampionat, mogao je da primeti jedan šablon, makar gledajući u statistiku, ako ne na teren na kojem se nalazio Nemanja Krstić. Procenti šuta iz igre, na ne tako malom uzorku, bili su neverovatni i ponavljali su se iz meča u meč.

U redu, može da se desi igraču jedan takav period, čak i jedna cela takva sezona. Ali, šta ako se ti procenti prenesu u narednu takmičarsku godinu?

Nemanja Krstić, ne tako davno jedan od najtalentovanijih srpskih krilnih igrača, u dresu Novog Pazara nastavio je tamo gde je stao kao igrač Dinamika. U ovom trenutku, ne samo da je prvi strelac novajlije u eliti sa 21,6 poena po meču, ili da sa njim na terenu Pazarci imaju prosečno plus devet u odnosu na protivnike, već je na 71 odsto u šutu za dva poena i spektakularnih 67 odsto van linije 6,75!

Krstić, za “Basketball sphere” priča o danima u kojima uživa.

– Nikad ranije nisam bio u Pazaru. Znao sam samo ono što sam čitao, a u tome su se nažalost uvek pominjali incidenti. Ali, kada sam došao, video sam da je sasvim drugačije. Ljudi ovde vole sport. Strašno su gostoljubivi. Odbojka, futsal, fudbal, rukomet, košarka… Fudbal je bio u Prvoj ligi, a nama je puna dvorana, podigla se euforija. Uprava se trudi da privuče ljude – kaže 25-godišnjak iz Kladova.

Krstić prepričava i njegov put ka jugu Srbije.

– Posle dobre sazone u Dinamiku očekivao sam ponude, ali nije bilo adekvatnih. Čekao sam, a Oliver (Popović) me je zvao celo leto da dođem u Pazar. Jednom mi je rekao da imaju dobre uslove i dodao: “Ako mi ne veruješ, dođi da se uveriš, ne moraš da potpišeš, samo da vidiš.” Nije ništa preterao. Zaista je sve pod konac, od uslova za trening, smeštaja… Izuzetno su pažljivi.

Sa sjajnim uslovima i ambicije bi trebalo da rastu.

– Voleli bismo da uđemo u ABA 2, ali ovde mnogo igrača nije igralo ni KLS, tako da smo realni. Dobro smo počeli, osim tog poraza od Dunava, idemo korak po korak. Videćemo.

Karijera Krstića išla je od Kladova, preko Knjaževca, FMP, Hemofarma, Mege…

– Posebno se tu ističe Hemofarm. Tada je Žare Vučurović okupio godište 1993. i 1994. sa Lukom Mitrovićem, Nikolom Milutinovim, sa mnom, a tu su bili i Danilo Anđušić, Nemanja Dangubić, pa ‘95. godište Apić, Bursać, DavidovacJokić je isto bio u priči. Ostaje žal što nismo na velikoj sceni igrali zajedno. Za Žaretom! Verovali su u mlade igrače i imali odlične uslove. Žare je verovao u nas. Pitajte bilo kog momka iz tih generacija kako je bilo. Neće niko reći ništa loše. Naprotiv, samo fantastične priče ćete čuti. Ali, znate kako se sve, nažalost, urušilo. Vučurović je bio taj koji nas je spojio, uz Kerkeza koji je razumeo u čemu je budućnost.

Krstić je iz Hemofarma odleteo do evropskog i svetskog srebra za igrače do 18, odnosno 19 godina i to istog leta, 2011, nešto ranije (2009) do evropske bronzu za kadete. Kao član Mege bio je deo seniorske reprezentacije Srbije na Evrobasketu 2013.

– Sa Dudom Ivkovićem je to bilo veliko iskustvo. Istog leta sam bio sa mladom selekcijom, pod Vladom Jovanovićem. Kalinić i ja smo naknadno pozvani u A tim. Iskustvo je biti sa Bjelicom, Krstićem… Jak utisak je ostavilo to na mene. Ali, svi ti napori, bez odmora od sezone, u jednu reprezentaciju, pa drugu, uzelo je danak. Diskus hernija. Nisam mogao da hodam. Ni sam ne znam kako sam izgurao. Usledila je operacija, doktori su sve obavili perfektno. Ali, postojala je kod mene neka barijera. Kada šutem stavim sebi rampu. Trajalo je to dugo, iako sam bio potpuno fizički spreman. Na kraju, pretprošlog leta rekao sam sebi: “Hajde, sve je OK, nema razloga da se plašiš, ideš sve kako treba postepeno!” Probio sam barijeru i sve je krenulo. Imao sam i veliku pomoć Olivera Popovića. Ne samo da je odličan trener, nego je i igrao na poziciji četvorke, duplo me je razumeo.

Ljudi će uvek pričati kako je Nemanja Krstić već sada mogao mnogo više. On će, međutim, uživati u trenutku.

– Ne gleam unazad previše. Moglo je daleko bolje, ali sve se desilo tako sa povredom. Iskustvo je to veliko, idem napred.