Obradović o F4, povredama, filozofiji, fudbalskoj Ligi šampiona…

Kako izboriti plasman na fajnal-for Evrolige? Pozovite Željka Obradovića. Srpski trener će petu godinu zaredom biti deo završnog turnira.

– Bilo je vreme da to učinim. Svima je to bio cilj kada sam dolazio. Srećan sam, znam kako je teško. Imate promete, svakog leta tražite način kako da budete u trci sa ostalim timovima. To što smo na Fajnal foru znači da smo uradili dobar posao i pored svih povreda koje smo imali – počinje Obradović priču za turski “Bein sport”.

Prvi put je, od formiranja novog formata elitnog takmičenja, ekipa iz Turske kao prvoplasirana prošla dalje.

– To nam je bilo jako bitno. Imali smo težak raspored na startu. Igrali smo prve tri utakmice na strani. Radili smo naporno, svaka utakmica je bila teška. Jako sam ponosan na sve. Igrači su ostali pozitivni i kada su im se saigrači povređivali.

Prva priča je bila Tajler Enis, bilo je priče da li Željko može da igra sa njim na pleju?

– Igrao je odlično. Shvatio je filozociju, bilo mu je potrebno vreme, ali nažalost se povredio. Tada smo morali da reagujemo. Uvek razmišljam šta je najbolje za tim. Angažovali smo Erika Grina. Iskusnog igrača koji nije plej, ali je bio ono što nam je bilo potrebno.

Posle Enisove povrede je samo Slukas ostao kao klasičan plejmejker. Na meču protiv Makabija je viđen i čuveni tajm-aut o kome se dosta pisalo.

– Ljudi pričaju o tome. Tajm-aut je specifičan momenat. Imate minut da probudite igrače, da im objasnite stvari, date informacije. Kostas zna koliko mu verujem. On je drugačiji igrač u odnosu kakav je bio u Olimpijakosu. On me razume, zna kako razgovoram sa njim i šta želim. On je lider. I to nije slučaj samo sa njim. Moj posao je da ih nekada probudim, nekada da ih smirim… To je moj posao.

Svi igrači imaju slobodu na terenu.

– Naravno. Pa sve je u poverenju. Samo insistiram na fundamentalnim stvarima koje moramo da ponavljamo.

Dve stvari u košarci Željka Obradovića su spejsing i tajming. Koliko je važno za to da držite igrače na okupu duže?

– Mnogo. Meli je ovde šest godina, neki momci su po pet… Igračima nekada tražim da igraju akciju od prošle godine. I svi se sete. Tada je igra lakša.

Ove sezone postoje razne koncepcije igre u napadu.

– Verujem u poromene. Znam kakav sam bio pre 27 godina kada sam postao šampion. Sada sam potpuno drugačiji trener. Svaki dan je prilika da napreduješ. Znam da je to nekada dosadno kada tražim igračima da ponavljaju neke stvari. Želimo da igračima bude lako da igraju. Vraćamo se na kraju na jedniostavne napade kako želimo da napadamo rivala.

Fener nije tim koji sve bazira na “pik end rolu” za razliku od drugih timova.

– Sve zavisi od kvaliteta koje imate. “Pik end rol” je nešto što svi koriste. Imamo mi i unutrašnju igru, šutere, “poust-ap” igru… Sve ima svoje zbog čega igramo. Tako smo došli do toga da smo tim koji je imao najbolji procenat u šutu za dva i tri poena.

Mnogo timova igra drugačije, Real ima igru oko blokova, CSKA izolacije, Efes pike end rol…

– Tačno tako, Ali to je samo deo igre. Dobro je to. Dobro je da budeš drugačiji. Naravno, sve zavisi od rivala. Uvek kažem igračima odbrana vam daje nešto, uzmite.

Povrede su vam obeležile sezonu, kako ste reagovali?

– Tako je kako je. Nemaš vremena da pričaš o tome, već moraš da pričaš sa igračima o tome šta ćete i kako. Igrali smo bez Slukasa i Sinana protiv Barselone, pa je Marko Gudurić bio na pleju. I bila je to dobra utakmica. Taj primer nam je dao primar kako možemo da se prilagodimo.

Ali bilo je utakmica na kojima je Gudurić igrao i peticu?

– Nema tajni. Lovernj je tri meseca povređen. Veseli je isto povređen. I tražiš rešenje. Imali smo Datomea i Kalinića, a onda se i oni povrede. Prvi put u karijeri imao sam petorku samo sa bekovima! Probali smo na treningu, imali smo neke klince iz podmlatka… Znam da 40 minuta Ahmet i Meli ne mogu sami. Za mene igrač koji je imao neverovatno sezonu je Nikolo Meli. Uvek želim da ga odmorim. Znam da mu to nije lako. A onda on mi kaže treneru ne brini, igraću koliko moram. Mnogo sam mu zahvalan.

On je krio povredu, nije želeo da stvara dodatne probleme sa povredama.

– Nikada se ne žali, nikada ne želi da odustane. I ne samo on, nego svi. Svi vole ovaj tim, spremni su da se žrtvuju. Uvek pitam igrače kako se osećaju i da li mogu da pomognu.

Ali, ne slušate ih uvek. Niste dali Veselom da igra protiv Olimpojakosa kada mu se rodilo dete.

– Nije bio spreman. Nemam sumnju da je Jan uvek koristan. Ali, ostavio sam ga da bude sa porodicom.

Uvek stavljate porodicu i ličnost igrača na prvo mesto.

– To je najbolji momenat u njegovom životu. Imaće hiljade utakmica, ali taj momenat je jedinstven za njega i njegovu poorodicu. Verujem da ima momenata kada moraš da budeš uz porodicu. Na kraju dana, ima važnijih stvari od košarke. Mada je meni košarka sve.

Kako zadržavate mirnoću? Nekada nije lako posebno pre tajm-auta.

– Nemam pojma. Želim da budem fokusiran na posao. Pokušavam da razmišljam kako da ohrabrim igrače.

– Fil Džekson je koristio zen filozofiju.

– Verujem da je važno da budeš otvoren sa igračima. Istinu uvek kažem u lice, šta nije bilo dobro, ali kažem i pozitivne stvare. To je za mene najbolja filozofija. I od njih tražim da budu iskreni prema meni. Ja sam trener, oni igrači… Insistiram da smo tim i da tako moramo da igramo. Velike emiocije unosim i u mečeve i u treninge. okrećem se ka igračima i tokom utakmice im objašnjavam šta bi trebalo da uradimo. Nemoguće je uvek sve da funkcioniše. To je moj posao, a mnoji pomoćnici mi mnogo pomažu.

Radili ste sa igračima rođenih 70, 80, 90, 00…Kakva je razlika?

– Ima razlike, ali pokušavam da budem blizak sa njima. Znam da su svi ljudska bića. Sada sa novim genrecijama ima novih tegonogloja, shvatam da imaju drugačiji pogled ka životu, ali trudim se da im objasnim šta je najvažnije u životu.

Šta su igrači radili pre 30 godina, a šta danas?

– Košarka je bila drugačija. Igrao si ceo život za jedan klub, dugo sa istim saigračima sa kojima si provodio mnogo vremena, više nego sa porodicom. Sada je drugačije. Nekada imaš igrače koji ne razgovaraju u privatnom životu i to sam naučio. I ne moraju da pričaju. Moraju da budu najbolji prijatelji na terenu, pošto moraju da pomažu jedan drugom, ali posle utakmice – ne. U teškom momentu ako mi pomogneš, ti si mi prijatelj. Ne trebaju mi prijatelji kada idem da pijem. To ima ko će da radi.

Šaras je menjao takitku pošto je bila slična u seriji protiv Žalgirisa. Pokušao je da vas napadne bekovima, koliko ste ponosini na njega što to može?

– Ne želim više da pričam o njemu (smeh). Noramalno je on mi je prijatelj, ali toliko pričam o njemu. Uvek pokušavamo da se prigađovamo. Moraš brzo da se spremiš i da nešto uradiš novo.

Ajaks je poražen od Totenhema, a onda je Murnjo rekao da Ajaks ima sjajnu filozofiju, ali da u ovakvim momentima moraš da ostaviš filozofiju po strani i da se posvetiš, kakvo je vaše mišljenje?

– Filozofija je uvek na strani onoga ko pobeđuje. I ovo je filozofija. Pre utakmice o tome pričaš. Posle bitke svi su generali. Ali moraš da se pripremiš. Verujem da je Murinjo veliki trener. I slažem se sa njim. Šta znači neću da promenim filozofiju. Šta igraću da primim 60 poena i umreću? Nije to moguće, moraš da se prilagođavaš.

Kakv fudbal volite?

– Timove koji dominiraju u poslednje vreme. Liga šampiona je neverovatna prepuna iznenađenja. Stil je takav da se priča o filozifiji i taktici. Recimo ja sam uvek pričao o prostoru. U košarci je važan, a zamislite u fudbalu. Recimo Gvardiola hoće golmana koji ima tehničku igrača. Ja ne volim da vidim golmana koji dribla, ali kada vidim kako sui igrači mirni u momentima kada ih rivali napadju, to mi govori da su pripremljeni. Tehnika je za mene najvažnija u fudbalu.

Ove godine napravili ste Asocijaciju trenera čiji ste vi predsednik.

– Dugo to traje. Goran Sašić je naš direktor, napravili smo sastanak u Barseloni, odlučili smo i glasali. Imamo udruženje trenera Evrolige, želimo da pomognemo, da brinemo o trenerima, da delimo ideje sa drugima, prvo što ćemo uraditi u julu je velika klinika u Badaloni i na njoj će biti sedam trenera. Biće to interesatno, vrata su otvorena za sve. Biće to velika pomoć. Verujemo u ovaj projekat i mislim da će trenerima biti bolje.

Izabrani ste jednoglasno na tu poziciju.

– Hvala im na tome. Što mi veruju. Ja sam jedan od njih. Nikada neće doneti odluku bez svih trenera. Svi smo jednaki. Verujte mi, 20 godina sam na sastancima Evrolige, pričamo o svim problemima i ponosan sam što svi mogu da me zovu i da delimo ideje.

Odnosi sa sudijama i igračima će se promeniti.

– Želimo da budemo partneri sa Evroligom. Biće bolje takmičenje kada smo svi uključeni. Ako navijači vide da postoji poverenje između igrača, trenera i sudija, biće i veće poštovanje navijača.

Svetislav Pešić nije u udruženju.

– Nikoga ne teramo. Svako može slobodno da odluči. Svako je dobrodašao. Nadam se da će biti još više.

Kakav je odnos sa Atamanom?

– Ostavimo prošlost i gledajmo budućnost. Poštujem ga i nema razloga da tako ne bude. Sve je dobro.

Rivalitet sa Efesom, rivalom u četvrtfinalu fajnal-fora.

– Veliki rezultat za Tursku. To je posebno. Igrali smo mnogo utakmica u različitim takmičenjima. Eto sada ćemo i na F4. Razlika je u Turskoj broj stranca, Efes zaslužuje F4 igrali su sjajnu košarku. Svaka im čast. Biće to dobra utakmica.

Navikli ste na f4, a Efes nije?

– Da, ali imaju iskusne igrače. Nekako se tako zalomi, ali imaju igrače koji su igrali f4. Nije to od velikog značaja. Ovo je košarka. To je utakmica. Bili bismo u grešci ako bismo pomisli da nam je to prednost. Na kraju dana jedva čekaš da počne. To je nešto što želiš od početka sezone – završava Obradović.

KATEGORIJE