“Od Fenera, nisam bio ovoliko srećan”

Sakramento jeste preporodio Nemanju Bjelicu. Vidi se to po partijama koje pruža na terenu, iz njegovih reakcija na terenu. A to je potvrdio i u intevjuu za novogodišnji broj „Sportskog žurnala“, gde je jasno rekao:
– Poslednji put sam bio ovako srećan u Fenerbahčeu. Sada u NBA konačno uživam i mislim da sam to zaista zaslužio. Naporno sam radio da posle povrede budem spreman za sve što me čeka. Ne mogu da kažem da imam ulogu kao u Evropi, niti ću je ikada imati, ali se trudim da iz utakmice u utakmicu dam maksimum. Poklopila mi se ekipa, što je stvarno mnogo bitno.

Sakramento je već „prebacio” kvotu pobedu koju su im predviđali pre početka sezone.
– Nisam ni ja očekivao da ćemo ovako igrati. Doduše, mogli smo da dobijemo još neku utakmicu… Januar će pokazati, tada će se prave ekipe izdovijiti. Samo da preživimo to. Na dobrom smo putu. Ova ekipa će za dve-tri godine biti na vrhu Zapada, a ja se nadam da ću i tada biti njen deo.

O njegovom učinku u timu koji tako dobro igra, Bjelica je rekao:
– Konačno sam se pronašao u NBA. Dosta sam se namučio tri godine u Minesoti, to najbolje zna moja familija. Tu sam pobedio sebe i pokazao karakter. Generalno, u životu me uvek drži to što ne odustajem. Čak i da sam se vratio u Evropu, bio bih čist sa sobom. Najveći problem kod igrača u NBA je da mora unapred da zna da ništa nije do njega i da prihvati svašta da bi ostao u ligi. Samo mora šira slika da se gleda. Ja ću za deset godina, kada se osvrnem na karijeru, znati da sam uradio pravi potez dolaskom ovde, pre svega zbog porodice. Uživam u NBA. Najzad!

Sve se promenilo tokom leta, kada se pojavila informacija da Bjelica planira povratak u Evropu. To nije bila fer opcija.
– U jednom trenutku, kada sam imao samo ponudu na godinu dana, razmišljao sam o Evropi. Cilj mi je bio NBA, ali ne na jednu godinu. Morao bih da selim porodicu, da organizujem sve, kćerka se upisuje u školu… Ugovor na godinu dana je i potencijalni problem, mogu lakše da te trejduju. Mnogo loših stvari mi je prolazilo kroz glavu. Divac je uskočio u pravom trenutku, posrećilo mi se, otvorilo se, na kraju sam potpisao za tim koji je i deo naše istorije. Bogdan je tu, grad je super, lepo je vreme… Na kraju se sve vrati. Bilo je baš trnovito. Kroz celu karijeru. Čak i kada sam se ostvario kao igrač, kada sam dobio košarkaško ime, morao sam uvek da se dokazujem. To me je bolelo.

Dokazivanje je opet krenulo i u Sakramentu.
– Nisam očekivao da ću biti starter. Trener mi veruje, drago mi je što sam na početku sezone dobio neke utakmice i zaslužio to poverenje. Niko nije očekivao ni od mene, ni od nas, sve ovo. Igramo stvarno brzo, to mi odgovara. Nekada mogu da budem i stari Nemanja, da kreiram, ne samo da šutiram i širim. Imam zeleno svetlo. Samo se trudim da svaku prethodnu utakmicu zaboravim.

Nezaboravni su, ipak, dueli sa Minesotom. To nije bilo kao u drugim slučajevima.
– Sada je i to gotovo, ali prva utakmica mi je bila „lična“. Baš sam bio izgoreo, to je i trener video pa me je posle dva minuta izveo. Poludeo sam što sam ispao glup. Živo sam biće, sportista sam, ceo život sam na neki način potcenjen. Nikada nisam dobijao pravu šansu od početka, jedino kod Pešića prve godine i kod Obradovića u Feneru. I moja je krivica, ali…

Ali, morao je neko da plati.
– Morao sam tog đavola da izbacim iz tebe. Drago mi je što sam tada prelomio. A što se tiče druge utakmice protiv Minesote, koju sam odigrao mnogo bolje, uopšte nisam imao taj lični osećaj. Posle prve sam rekao: „To je to od mene“. Međutim, opet sam divljao po terenu. Vratilo mi se za to divljanje, u trećoj utakmici su nas razbili.

Retko kada pre je pokazivao takve emocije.
– Samo u reprezentaciji samo tako reagovao. To je taj čist osećaj. Sve preživljavam u sebi, ali kada su bitne utakmice čovek pokaže emocije. Moraš da se isprazniš.

Porodicu Bjelica u Sakramentu su sačekali Vlade Divac, generalni menadžer Sakramenta, njegov asistent Predrag Stojaković.
– Vlade i Peđa su mi dodatno olakšali sve kada sam dolazio. Mnogo je dobro kada imaš nekoga kao što su oni uz sebe. Peđu sam tek upoznao. Ne samo što sam ga, kao i svi drugi, voleo kao igrača, nego što je mnogo dobar čovek i pošten u poslu. Šta god da mi nije jasno, kada god mi je potreban savet, na raspolaganju su. Bilo me je u početku sramota i da ih pitam, jer mora da postoji granica između nas igrača i rukovodilaca. Ipak je Vlade generalni menadžer, a Peđa asistent. Stalno razgovaramo o košarci, o njihovim danima. Oni su bili naši idoli. Osetim se kao klinac kada ih slušam. Svi znaju kakav je Divac, voli da se šali, a imamo dosta vreme zajedno. Prava smo mala srpska kolonija.

Vlade Divac je od dolaska na mesto generalnog menadžera Sakramenta bio na udaru navijača Kingsa, ali i košarkaške javnosti u SAD zbog radikalnih poteza. Međutim, ove sezone je ponovo heroj glavnog grada Kalifornije.

– Napravili su neverovatan posao. Nije to lako u Americi, ko zna šta su ljudi mislili kada je doveo Bogdanovića, Bjelicu… To mora da se opravda, kao i svaka druga investicija. Da ne pričam o trejdu Kazinsa za Hilda i pikove. Ali, napravio je kostur ekipe, a meni je samo drago što sam i ja deo svega ovoga. Morao je mnogo toga da promeni. Najgore je kada ekipa ima luzerski mentalitet, to je loše za franšizu. Teške promene moraju da se istrpe. Treba hrabrosti za sve što je Vlade uradio. Trejduješ Ol star igrača, koji je sjajan potencijal, ali je očigledno bio loš za ekipu. Sada je, odjednom, Divac najbolji generalni menadžer u NBA!

Pričao je i o našim trenerima u NBA… Igor Kokoškov je prvi Evropljanin koji je seo na klupu jednog NBA tima. Ali, da li bi recimo temperament i način funkcionisanja Željka Obradovića, najtrofejnijeg evropskog trenera, sa kojim je dosta uspešno saradjivao u Fenerbahčeu, mogao da donese uspehe i NBA timovima?

– Što se tiče košarkaškog znanja, on je jedan od najboljih trenera na svetu. Ali, ne verujem da Željko voli taj američki stil. Ovde ima pet-šest ekipa koje igraju na pravi način. On gleda košarku iz drugačijeg ugla, kao što sam i ja gledao kada sam došao. Premda, najbitnija je fleksibilnost. Željko je, bogami, i te kako ima. On tačno zna kako da priđe igraču, da namesti sve kako bi bilo podređeno ekipi. Nema sumnje da bi on ovde uspeo.

O Bogdanu Bogdanoviću…
– On se prilagodio na NBA odmah! Igra kao što je igrao u Fenerbahčeu, samo što je napredovao i fizički. Ekipa mu odgovara, ima dobru sezonu, a pravi je plejmejker. Nemamo mi igrače osim Foksa koji mogu da kreiraju. Jeste da kreće sa klupe, ali je on jedan od najbitnijih naših igrača.

Ovog leta, Bjelica je prvi put posle 2015. i Evropskog prvenstva u Berlinu i Lilu, obukao dres reprezentacije.
– Propustio sam dva leta i bilo mi je baš lepo da se vratim. Mnogo volim da igram za Srbiju. Čak ne razumem kako neko ne voli da igra za reprezentaciju. Verovatno je do mene, jer već dugo igram, najviše vremena sam proveo u tom timu, imam prijatelje… Što se mene tiče ja ću uvek biti na raspolaganju. Jednostavno je – volim da igram za Srbiju. Ne igram da bi mi neko podigao spomenik, nego zato što uživam. Na neki način sam se i afirmisao kroz reprezentaciju.

 

KATEGORIJE