Rađa: Ako počneš da igraš zbog novca, onda si propao kao košarkaš

Kada postavite pitanje Dinu Rađi, jedno je sigurno dobićete odgovor koji je za njega apsolutno istinit. Legenda splitske, hrvatske, jugoslovenske i evropske košarke u to nas je, još jednom, uverio tokom kampa “Košarka bez granica”.

Ali pre njegovih pogleda na trenutno stanje u košarci Dino je poželeo da objasni koliko mu znači učešće na ovom prestižnom kampu.

– Super je. Gledaš klince, vidiš sebe. Vidiš kako te gledaju, kao te slušaju. Interesantno je to. Teško je proceniti nekoga u treningu. Jedno je trening, drugo je utakmica. Nekada izgledaju predivno na treningu, a onda dođe utakmica i pritisak… Talenata na ovim prostorima uvek ima. Uvek će biti nekih novih klinaca – počeo je Rađa.

Ali sve je manje onih velikih klubova iz vremena SFRJ. Split, Cibona, Bosna…Nisu na velikoj mapi.

– Nema ih. Sve se vrti oko tih prokletih para. Ko ih ima taj uzima sve i ne obraća pažnju ni na šta. Svi ti klubovi koji nemaju privatnog vlasnika grcaju.

Šta je sa Splitom?

– Nema para. Politika vodi klub.

Ali ima para za igrače. I to mnogo više nego u doba kada ste igrali. Kako to utiče na igrače?

– Loše utiče na igrače kojima glava nije čista. Kada počneš da igraš košarku zbog novca, onda si propao kao košarkaš. Možda si zaradio ali ćeš i to da prokockaš, pošto ne ceniš kako si do toga došao. Onaj koga uspeh gura napred, taj ima šansu da zaradi lovu. Novci su kao prašina na auto-putu. Prođe auto i digne je. Ne možeš da je posle skupljaš.

Da li nam deca prerano odlaze iz klubova u inostranstvo?

– Nije isto za svakoga. Volim da deca ostaju i da se razvijaju. Ali, to nije svuda isto. Zavisi i od klubova. Kako rade, koliko trenera imaju… Majka uspeha je broj ponavljanja.

A da li se smanjila razlika između NBA i evropske košarke?

– Razlika je samnjena. U NBA postoji more igrača iz Evrope i to onih koji imaju ozbiljne uloge. Neki timovi iz vrha Evrolige bi mogli komotno da igraju NBA i da ne budu kante za napucavanje.

Za razliku od ranijih vremena sada u Evropu dolaze Amerikanci sumnjivog kvaliteta.

– To jeste razlika. Bila su dva Amerikanca i morali su da budu baš dobri da bi igrali. A danas dolazi svašta. Posebno kada je NBA napravila Razvojnu ligu, pa zadržava i ono malo što valja, a nije u NBA. Takva su vremena, treba im se prilagoditi.

Kada smo već kod nekih prethodnih vremena, da li ikada razmišljate šta bi bilo da je vaša SFRJ generacija igrala protiv Drim tima?

– Ko zna… Onu prvu selekciju verovatno ne bismo pobedili. Ostale da.

Pređimo na hrvatsku košarku. Talenata ima, rezultata ne. Zbog čega?

– Pa 20 godina smo bili taoci sistema koji je bio namešten sam za sebe. Bilo je to loše. Sada nije lako. Dugo treba da se napravi ta kuća ponovo. Treba stvarati trenere, oni su ti koji stvaraju igrače. Treba strpljenja, poštenja i rada.

A kako su uspeli fudbaleri?

– Ne znam. Poklopi se generacija. Šta znam. Da znam odgovor na to pitanje bio bih Dalaj Lama – kroz smeh je završio Rađa.