Svedoci Bogdanovog uspona: Ni zdravlje, ni hrana – samo košarka

Debitantska sezona Bogdana Bogdanovića u NBA ligi, krunisana MVP priznanjem na „Rising star“ takmičenju tokom Ol star vikenda u Los Anđelesu, naterala je medije širom planete da “zakopaju” po prošlosti mladića rođenog u Beogradu pre nešto manje od 26 godina. Tako je portal “Eurohoops” napravio zanimljivu priču sa igračima koji su pratili Bogdana od juniorskih dana u Žitko baksetu, preko Partizana i Fenerbahčea do Sakramento Kingsa.

– Mnogo je voleo Kobija Brajanta i ugledo se na njega – otkrio je nekadašnji saigrač iz vremena provedenog u crno-belom dresu Nemanja Bešović. – Uvek je radio naporno, strpljivo čekajući da stigne njegova prilika – dodao je centar koji trenutno nastupa u Kataru.

– Kada smo bili deca, mnogo puta smo igrali jedan protiv drugog. Igrao je za Žitko, mali tim iz Srbije, dok sam ja nosio dres FMP, tada prvog tima Evrope u juniorskoj kategoriji. Sećam se kada nam je ubacio 43 poena i od tog trenutka sam znao da je za njega samo nebo granica. Nedugo posle toga nam se pridružio na završnom turniru juniorske Evrolige u Parizu (2010. godina), poraženi smo u finalu, ali je Bogdan igrao dobro. Kao osoba je savršen, kao igrač je ubica – rekao je sadašnji košarkaš Sloge Strahinja Mladenović.

Bogdan je na završnom turniru elitnog takmičenja u juniorskoj konkurenciji košem uz zvuk sirene odveo FMP u finale pobedom protiv Malage (79:78), ubacio je Špancima 21 poen. U finalu je bio povređen, INSEP je savladao FMP, a Bogdanović je tog leta potpisao svoj prvi profesionalni ugovor s Partizanom, koji je takođe bio učesnik Fajnal Fora u francuskoj prestonici, na kojem je poražen posle produžetaka od Olimpijakosa u polufinalu i moskovskog CSKA u borbi za treće mesto.

Rekao je Nemanja Bešović kako je Bogdan strpljivo čekao svoju priliku, i dočekao je kada se u klub iz Humske vratio Duško Vujošević.

– Dule je uvek govorio da na kraju svakog treninga, pre nego što odemo u svlačionicu, moramo da šutnemo 10/10 slobodna bacanja. Bogdan je ostajao sve dok ne ubaci 10/10, 15/15, 20/20 – pričao je Petar Aranitović, koji je opremu Partizana zadužio 2013. godine. – Na većini treninga sam i ja bio dobar, ali kada god bih ubacio devet šuteva, Bogdanović bi stao pored mene, kako bih eventualno promašio poslednji. Često smo se i šalili da uvek promašim kada ga vidim. Kada kod bi završili trening, jutarnji ili poslepodnevni, uvek sam čekao Bogdana da kaže, “Pero, dođi da igramo jedan na jedan”.

Imao je srpski reprezentativac još “rituala” na kraju treninga tokom boravka u Partizanu.

– Završavao je vežbanje tako što bi sam sebi bacio alej-up o ivicu table – priseća se Bešović, dok sadašnji igrač crno-belih Mihajlo Andrić dodaje:

– Ostajao je u dvorani sat ili dva duže od ostalih kako bi vežbao šut. Svaki jutarnji trening morao je da završi sa deset dalekih trojki, iz driblinga, sa korakom unazad i iz blokade.

Košarkaš Uniksa Danilo Anđušić samo je potvrdio Bogdanovu fanatičnost prema košarci, koja ga je i dovela do toga da sa 20 godina bude lider Partizana.

– Razmišljao je o igri 24/7. Bilo je bezbroj sati posle treninga, kada smo ostajali da zajedno dodatno radimo. Sećam se, jednom posle jutarnjeg treninga imali smo samo vremena da jedemo “na brzinu” i da se vratimo na drugi trening. Nekada nije bilo vremena ni za to, i on je nastavljao sa treningom bez pauze. Bogdanov fokus je uvek bio na najvišem nivou, i sve što je radio, pričao ili mislio, bila je košarka. Čak i kada smo izlazili, na ručak ili da se zabavimo, on je mislio i pričao o igri. Bio je super posvećen i tada sam shvatio da ima pravi način razmišljanja i da će jednog dana biti sjajan. Mislim da su radna etika, koju je dobio u tom periodu, i strast koju ima, glavni razlozi za njegov sadašnji uspeh – priča Anđušić i dodaje da je veza između Vujoševića i Bogdanovića, koja uključuje i incident sa hvatanjem za vrat, bila kao između oca i sina.

– Stvar koja je ostala urezana u mom sećanju najviše jeste to da je Bogdan počeo da raste po dolasku Vujoševića. Njegov talenat nikada nije bio sporan, ali u tom periodu je počeo da uči koliko je radna etika zaista važna, kao i stvari koje su neophodne da bi postao sjajan igrač, kakav je sada. Dule ga je gledao kao svoje dete i “ušao mu je u glavu”.

Bogdanović nije ostao dužan.

– Imali smo jednu ključnu utakmicu, a Bogdan je dan pre nje na treningu povredio skočni zglob. Svi su mislili da neće igrati, a on ne samo da je istrčao na teren, već je postigao 30 poena. Imao je je veliko samopouzdanje i neverovatan karakter – pričaju Andrić i Aranitović.

Mladi srpski as 2014. godine, sa evroliginim priznanjem “Zvezda u usponu”, stiže u Fenerbahče. Kod najtrofejnijeg trenera Evrope Željka Obradovića ne menja svoje navike.

– Za Bogdana često kažem da je on neko ko voli košarku. Obično ostajem posle treninga da radim na šutu, a ponekad sam posle završetka rada, istezanja i tuširanja odlazio ka parkingu i video Bogdana kako u dvorani igra jedan na jedan. Vežba svoje poteze i samo se zabavlja na terenu – rekao je Điđi Datome.

Karakter beka Sakramenta i visoki prag bola pokazali su se na delu i tokom boravka u Turskoj.

– Igrali smo jedni protiv drugih, tek je izašao iz povrede. Sledeća stvar koju vidim jeste zakucavanje iza leđa. Fener je osvojio titulu, tako da sam ja morao biti onaj koji bi trebalo da ćuti i pusti ga da slavi – prisećao se Bogdanov nekadašnji saigrač iz reprezentacije Vladimir Štimac, dok Datome dodaje:

– Prošle godine više od nedelju dana nije trenirao zbog povrede zgloba. Imali smo veoma važnu evroligašku utakmicu i on je pitao trenera da li može da igra uprkos tome što nije vežbao. Igram mnogo godina, ali nikada nisam video nešto slično. Mnogi igrači u njegovoj situaciji razmišljali bi o svom zdravlju. Bogdan je igrao jer mnogo brine o timu i saigračima. To nikada neću zaboraviti i zbog toga sam srećan zbog svih uspeha koje je postigao. Zaslužio ih je, ne samo zato što je dobar igrač, već i jer je ostao ispravan uprkos različitim fazama – rekao je Datome.

U najjaču ligu sveta Bogdanović je stigao sa titulom turskog i evropskog šampiona, a NBA mu je bio u mislima i dok je nosio dres Fenebahčea.

– Zajedno smo došli u Fener, njegovo baratanje loptom nije bilo tako sjajno, ali je u te dve godine u Istanbulu to drastično poboljšao, zahvaljujući tome što je mnogo radio. Sećam se da smo uvek pričali o NBA igračima i potezima koje oni prave. Onda, sutradan na treningu, on je radio na istim potezima o kojima su pričali – istakao je Riki Hikmen.

MVP priznanje na debitantskom učešću na susretu svih zvezda najjače lige sveta logičan je nastavak svega što su nekadašnji Bogdanovi saigrači ispričali.

– Veoma sam srećan što je osvojio MVP nagradu, ali najvažnije je što je svima pokazao da mu je mesto u NBA. Pre dve godine sam rekao da je on sledeća velika stvar koja će se desiti, i sada je pokazao da nisam pogrešio – rekao je Vladimir Štimac.