Voja Stojanović blista u Orlandini: Sicilija zaslužuje elitu

Dobro se dobrim vrati… Mnogi timovi po težoj povredi igrača, gledaju kako da se „izvuku“ iz ugovora, ili jednostavno da smanje troškove dok je njihov član na bolovanju. Međutim, Orlandina, „mali“ klub velikog srca, pokazao je da košarkaški profesionalizam ne mora automatski da bude surov. Ne samo da nije želeo da se liši ugovora sa Vojom Stojanovićem koji je u aprilu 2017. pokidao prednji ukršteni ligament kolena, već je obezbedio operaciju kod vrhunskog hirurga, potom i rehabilitaciju kako bi se talentovani srpski internacionalac što pre vratio na parket. Ali, još tada mu je ponudio produžetak saradnje!

„Zahvalnica“ je stigla brzo. Iako je tek u 21. godini, Voja je odmah po povratku na teren, ne samo gledajući kroz prizmu statistike (12.9 poena, 4.7 skokova, 2.3 asistencije po meču), postao lider tima sa Sicilije, zbog čega su, nedavno, posle odlaska Marija Delaša u Vareze, uprava, stručni štab, saigrači i navijači gotovo plebiscitom odlučili da mu uruče kapitensku traku iako je među najmlađim prvotimcima.

– Iskreno, nisam želeo da budem kapiten, jer je u timu mnogo iskusnijih igrača. Ali, pojasnili su mi da je to odluka svih, od uprave do navijača. Nisam mogao da odbijem. Sada mi preostaje da to poverenje opravdam – kaže Stojanović koji je već na prva dva meča kao kapiten potvrdio opravdanost izbora Orlandine.

Torinu je izbrojao 14 poena, uhvatio 4 lopte i podelio 6 asitencija, dok je Pezaru sasuo 20 poena, uz 8 skokova i 3 asistencije. Ipak, Sicilijanci su oba puta tesno izgubili. Posebno boli poraz od takođe „davljenika“ Pezara s kojim se grčevito bore za opstanak u Seriji A u čemu su im povrede i promene igrača samo odmogle.

– Možda bismo sada drugačije pričali o našem plasmanu da smo u dobrom delu sezone bili bar delimično kompletni. Ali, nemamo ništa od toga da se okrećemo unazad, već da pokušamo u nastavku, a do kraja je 11 kola, da izborimo opstanak. Dok postoji teoretska šansa, tu smo, borimo se. Možda će nas sre

a pogledati, kao što nije bila na strani u pojedinim igračima. Ali, nema odustajanja – poručuje Stojanović koji je još kao junior Crvene zvezde „crtao“ vanserijski potencijal na terenu, zbog čega je Orlandina, pre tri godine bila uporna da ga angažuje.

Iako su ka njemu gledali daleko poznatiji i bogatiji klubovi Voja je odlučio da prihvati ruku Sicilijanaca. Na prvi pogled čudno, ali pokazalo se s razlogom i planom… Ne zbog toga što nije posedovao ogroman potencijal i veliko košarkaško znanje, već nije želeo da preskače stepenike, po kojima su redom morali da koračaju i oni najveći…

– Prelazak iz juniorske u seniorsku košarku je prilično osetljiv za svakog mladog igrača. Bio sam svestan, bez obzira na moje znanje i talenat, umesto mene neće „igrati“ ime nekog velikog kluba, već da za minute moram sam da se izborim. Da bih se izborio bilo je neophodno prvo da se adaptiram na daleko veću čvrstinu igre prisutnu u ne samo vrhunskim seniorskim ekipama. U Orlandini sam upravo to dobio. Kao njen igrač, na treninzima sam imao „časove“ starijih, iskusnijih igrača koji su igrali u redovima evropskih šampiona, nacionalnim timova, a na mečevima italijanskog šampionata i FIBA Lige šampiona sam mogao i sada mogu da proverim koliko sam napredovao.

Nesumnjivo da je napredovao i da je uspešno savladao prvih nekoliko seniorskih stepenika. Sledeći bi mogao da bude u nekom drugom gradu, klubu sa daleko višim ambicijama od opstanka u ligi.

– Postoji želja kod svakog pogotovo mladog igrača da se bori za pehare. Ali, s jedne strane, povreda  me je naučila da ne treba da gledam preterano unapred. S druge, ako možda na leto promenim sredinu, želeo bih da se na najlepši način odužim Orlandini za sve ono što je učinila na mene, a to je da izborimo opstanak u Seriji A, jer ovaj klub, grad, navijači to zaslužuju.

45 ukupno, 3 danas