Achille Polonara govorio o zivotnoj borbi i poručio: Biću navijač broj jedan reprezentacije ovog leta

Osećam se obeshrabreno. Posle dve godine borbe da pobedim tumor, moj svet se srušio kada sam saznao da imam još ozbiljniju bolest“, rekao je najpre Polonara.

„Počeo sam da razmišljam: ‘Zašto ja? Šta sam pogrešno uradio?’ U poređenju sa ovom bolešću, ono što sam imao ranije ne može ni da se uporedi. Kada sam čuo ‘leukemija’, odmah sam to povezao sa smrću. To je zastrašujuće.“

Otkrio je i kada je saznao za bolest koju ima.

„Sve se promenilo uoči treće utakmice finala LBA protiv Milana. Tog dana sam otišao na svoje rutinske post-kancer kontrole i CT snimanje — nešto što radim na svakih šest meseci. Sve je delovalo normalno“, rekao je Achille Polonara.

„Ali te večeri u hotelu, imao sam temperaturu koja nije htela da spadne — bilo je 38,1°C. Onda sam odlučio da pozovem klupskog lekara, koji je došao u moju sobu. Tada mi je priznao da je jedna od vrednosti na testovima bila malo snižena.

Dogovorili smo se da se vratim u Bolonju na dodatne preglede, tako da sam sledećeg jutra otišao i primljen sam u bolnicu. Isprva su mislili da je u pitanju mononukleoza. Ali onda je stigla dijagnoza koju sada svi znaju: mijeloidna leukemija.”

Ističe da mu je žao što neće biti dio reprezentacije na sledećem Eurobasketu, ali da on sada ima drugu bitku.

„Zaista mi je žao što neću biti deo ekipe, ali naravno, ovog leta ću biti najveći navijač reprezentacije. Imam još jednu bitku koju moram da dobijem, ali ako Italiji bude išlo dobro, to će mi sigurno dati još više snage za moju ličnu borbu.

Svaki dan se trude da ne osetim da sam sam. Svakodnevno se čujem sa dvojicom ili trojicom njih. Na primer, u četvrtak sam imao sjajan telefonski razgovor sa  Gallinarijem , a zatim sam pričao sa  Tonutom.

Naravno, pričao sam i sa Spissuom — za mene je on kao brat.  Pozzeco mi šalje poruke svakog dana; nikada nije prestao da me podržava. Zaista sam osetio koliko mi je cela velika azura porodica bliska“, zaključio je Achille Polonara.