Alen Omić, reprezentativac Slovenije, govorio je u intervjuu za Basketball Sphere o Luki Dončiću, kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, saradnji sa Aleksanderom Sekulićem i Dušanom Alimpijevićem i o mnogim drugim stvarima vezano za njegovu karijeru.
Alen Omić je trenutno bez angažmana, prethodne sezone je igrao za turski Merkezefendi, ali je sada slobodan u izboru nove sredine. Međutim, to ne sprečava iskusnog centra da se odazove pozivu nacionalnog tima i pruži svoj maksimum.
Bivši igrač Crvene zvezde, Budućnosti i Cedevite Olimpije je zajedno sa svojim reprezentativnim saigračima zauzeo drugo mesto u Grupi H sa skorom 3-3 na kraju prve runde kvalifikacija za FIBA Svetsko prvenstvo, a smatra da ih čeka dosta teži zadatak u avgustu.
“Pripremam se već polako ja na drugo okupljanje, mislim da se nalazimo 10. avgusta i moramo da se popravimo malo. Ovo što se desilo u poslednjem periodu nije bilo dobro. Izgubili smo 30 razlike od Estonije. Pogodila su me ta dva poraza dosta, ali dobro prošli smo. Sada ćemo imati dosta teži zadatak i jače protivnike.”
Luka Dončić evidentno mnogo fali reprezentaciji, a on zbog privatnih problema nije bio u mogućnosti da se odazove pozivu selektora. Naš sagovornik upravo beka Los Angelesa Lakersa smatra vođom nacionalnog tima, bez kojeg se jednostavno ne može.
“On je sve ovoj reprezentaciji, realno. Lider i po meni među tri najbolja igrača na svetu. I kad imaš njega u ekipi, onda je tim bolji za 100%. Tako da puno fali, ali ništa mu se ne može zameriti, jer momak ima probleme koje mora rešiti kako bi bio spreman za reprezentaciju. Prvo te porodične stvari moraju da se reše da bi Luka bio onaj pravi Luka.
On je nama sve, kapiten i vođa. Sigurniji smo s njim, lakše nam je igrati, ali šta ćeš kad nemaš njega moramo da se krpimo sa svih strana. Veoma će biti teško sad igrati bez njega, jer nismo navikli.” – iskren je bio centar.
Alen Omić se takođe nada da će većina saigrača da se odazove predstojećem pozivu Aleksandera Sekulića.
“Videćemo šta će biti sad, ko će doći, da li će doći igrači koji se sada nisu odazvali. Neki su trebali, ali eto obaveze, venčanja, umor, svi smo mi umorni od sezone, ali kad igraš za državu ne možeš biti umoran. To ja ne prihvatam. To je moje mišljenje.
Povrede razumem i porodični problemi kao što Luka ima, ali ostalo nema izgovora. Ja sa 34 godine ni ne mogu da nađem izgovor, jedino ako sam povređen i da znam da ne mogu da pomognem. Ali drugi koji su planirali nešto pre reprezentacije mogli su to pomeriti kasnije. Sada igramo protiv Francuske i Mađarske, videli ste sastave. Francuska samo što nije dovela 12 NBA igrača, sva sreća.”
Aleksander Sekulić je nedavno ozvaničen kao novi trener Barcelone, a Omić ima odličan odnos sa njim i smatra da ima potreban kvalitet za Evroligu.
“Imam odličnu komunikaciju sa njim i na neki način on je prvi trener u mojoj karijeri koji me izabrao za Evropsko prvenstvo dok smo još bili deca. Dobri smo i želim mu od srca sve najbolje i da ostane još dugo godina u Barceloni i da mu se sve poklopi tamo. Zaslužio je, preuzeo je Dubai, osvojio ABA ligu i sad je sve na njemu i na ekipi.”
Potom je istakao da odgovornost ne leži isključivo na treneru, već da dosta toga zavisi i od same ekipe, navodeći kao primer turbulentnu situaciju u Partizanu, gde je Željko Obradović čini se imao lošu saradnju sa pojedinim igračima.
“Ne zavisi sve od trenera, zavisi i od igrača koje ti dovedeš i potpišeš. Da li će oni da budu ko jedno ili će biti raspad sistema. Videli ste da i Željko Obradović u Partizanu nije mogao da kontroliše “lude glave”. Džaba ti sve u životu kad ti imaš previše ega u svlačionici.” – dodao je reprezentativac Slovenije.
U sezoni 2018/19. je nastupao za Milano, gde su on i Mike James delili svlačionicu, a Slovenac je u razgovoru za Basketball Sphere opisao najboljeg strelca u istoriji Evrolige.
“Mike je poseban lik, ali je dobar. Ima svoje minute i sve to, ali je dobar lik. Voli da priča i sve, ali dođe mu nekad žuta minuta i ne možeš mu reći ni ’Dobro jutro’. To nije samo on, ima sigurno još mnogih takvih igrača koje mogu da nabrojim. Ali, Mike James kada izađe na teren ti znaš da će on dati 20 poena u 10 minuta i to je on. Vidi se da je najbolji strelac Evrolige.
“Nikad nisam imao neki nesporazum sa njim, znamo ko je imao kakav posao. Ako idu trojica na njega on će ti dodati i moraš dati koš. Ukoliko promašiš, on će dati koš preko trojice, to je Mike.”
Naš sagovornik je u svojoj bogatoj karijeri igrao u nekoliko evropskih zemalja, a ovom prilikom je obelodanio gde mu je bilo najlepše.
“Španija zbog svega. To je lepota košarke. Nije to samo trčanje, šutiranje, to je lepota. Ti u svakoj utakmici uživaš, nebitno koji je tim u pitanju. Hale su pune, navijači poštuju svoje i strane igrače. Ljudi su u Španiji topli, nasmejani i negativnih stvari nema. Španija je po meni daleko ispred svih. To je lepota života, lepota košarke i lepota svega.
Naravno imaš ti lepog života i vamo na Balkanu, u Beogradu, Podgorici, ne možeš to preskočiti. Međutim, ako želiš negde biti baš opušten i da uživaš u svakom trenutku to je Španija. Ja tamo nikad nisam osetio neku nervozu ili napetost. Ti izgubiš utakmicu, ide sledeća, samo pozitivno. Kad pobediš to se slavi. Oni jednostavno uživaju u životu i to je jedna od najlepših stvari u mojoj karijeri. Ta Malaga, Gran Canaria i Badalona.” – istakao je nekadašnji igrač Cedevite Olimpije.
Prisetio se boravka u Unicaji, gde je igrao sa bivšim igračima beogradskih večitih, Nemanjom Nedovićem i Dejanom Muslijem.
“Ta Unicaja sa Nedovićem i Muslijem kad smo osvojili Kup Španije, to je bilo za pamćenje. Strašni momci, uživao sam sa njima, ekipa je bila super. To je to. Kad napraviš taj timski duh ide sve lagano. I trofeji i medalje i sve ostalo. Ja uvek kažem, prvo Španija pa tri mesta prazno pa opet Španija, pa potom i ostali.” – našalio se.
Prokomentarisao je i svog bivšeg trenera iz perioda dok je nosio dres Crvene zvezde, Dušana Alimpijevića, koji će sada sa Besiktasom igrati elitno evropsko takmičenje.
“Nije on neko ko će morati da se snalazi u Evroligi, on se već snašao u Besiktasu. On je sada u Turskoj patron i gazda, navijači ga vole. Igrao sam ove sezone u Superligi Turske protiv njih i video sam šta znači kad je cela hala uz tebe. Tako je trenutno s njim. Ceo klub je uz njega i ima njihovo poverenje. Već sastavlja ekipu za Evroligu i mislim da će lepo to sve funkcionisati. Neće on pogrešiti.”
Nastavio je bivši igrač crveno-belih da priča o periodu provedenom u Beogradu.
U Crvenoj zvezdi je bilo drugačije, ekipa je bila mlada i svi smo na neki način bili željni dokazivanja. Ti tamo u Beogradu ni jednu minutu ne možeš biti opušten. Ti čak i ako pobediš recimo Real Madrid, Barcelonu znaš da te sutra čeka Borac Čačak ili Krka… Moraš uvek razmišljati šta te čeka sledeći dan. Ovde u Turskoj kad pobediš sedam, osam utakmica zaredom oni su laganiji i drugačiji. To je neka mala razlika recimo.” – naglasio je.
U Crvenoj zvezdi je imao sjajne saigrače, ali je izdvojio Peru Antića kao nekog ko mu je najviše pomogao.
“Filip Čović mi je bio tu na neki način veliki prijatelj, pored njega je bio i Pero Antić, koji mi je bio baš bitan. Gurao me, davao mi je dosta saveta. Dejan Davidovac strašan momak, Ognjen Dobrić takođe, svi su mi pomagali. Ne mogu ni za jednog reći da je loš momak.
Kada bih mogao da izdvojim jednog koji me baš gotivio to je Pero Antić, definitivno. Brinuo je o meni i dao mi je mnogo i uvek je bio uz mene, tako da on je broj jedan.”
Kao što je rečeno na početku intervjua, Alen Omić je trenutno slobodan u izboru nove sredine, pa je na kratko prokomentarisao svoju budućnost.
“Pa pravo da ti kažem, čekam. Nešto se priča, nešto je u vazduhu, ali sad da kažem da imam po dve ili tri opcije nemam. To može biti rešeno i za par sati i za par dana, ali sam spreman. Imam sad utakmice sa reprezentacijom, treniram i igramo sa Mađarskom i Francuskom.
Biće šanse za dokazivanje protiv Francuza, dolazi Rudy Gobert, Victor Wembanyama, to su strašni igrači. Biće uživanje igrati protiv takvih igrača, treba se dobro pripremiti. Protiv Goberta sam poslednji put igrao kad sam imao 20 godina. Za klub trenutno ne mogu ništa više reći.”
Kada je već pokrenuta priča o centrima, pomenuo je i najteže protivnike za čuvanje u svojoj dugogodišnjoj karijeri, a nije mogao da izostavi Nikolu Jokića.
“Igrao sam ja protiv dosta dobrih centara i iskreno Jonas Valanciunas je jedna ozbiljna zverina. Nije on kao Wembanyama, koji šutira trojke, igra pick and roll, dodaje, drugačiji tip igrača. Nikola Jokić, da ne pričam o njemu. Kad smo igrali jedan protiv drugog i kad smo bili zajedno na Summer League-u, to je definitivno klasa nad klasama.
Da ne pričam o prošlosti i Evroligi, bilo je tu dosta ozbiljnih igrača. Meni je vrlo teško u karijeri bilo protiv Ante Tomića, Ioannisa Bourousisa i Bojana Dubljevića, ti su igrači tada bili u primeu, klasični centri i to je tako bilo nekada, sada se košarka dosta promenila.” – zaključio je slovenački centar za Basketball Sphere.
