Andrija Gerić je govorio za list “Nedeljnik” o uspesima srpskih sportista na nedavno završenim Olimpijskim igrama.
Proslavljeni odbojkaš zna kako je to uzeti medalju na Olimpijskim igrama. To je učinio u Atlani 1996. godine, kada se okitio bronzom i u Sidneju 2000. kada je Jugoslavija osvojila zlatnu medalju. Slavilo se i tada, ali Geriću se nije dopalo to kako je košarkaška reprezentacija proslavila broznanu medalju.
Maxbet kladionica
“Njihovo slavlje je okej, ali nije bio momenat za tako nešto. Prvo je trebalo da prođu medalje. A to što ne mogu da ih nađu gde su… u kafani, to meni lično nije simpatično, ali jeste srpskom narodu. Na neki način je nekultura i nepoštovanje drugih učesnika turnira. I ti drugi su nešto postigli. I uvek moraš poštovati svog protivnika, to je vrednost sporta koju prvo treba da naučiš! I ja sam osvajao svašta i slavili smo uspehe, ali mislim da su preuranjeno slavili na taj način”, rekao je Andrija Gerić za Nedeljnik.
Proslavljeni odbojkaš je odigrao ulogu u osvajanju zlatne medalje vaterpolo reprezentacije Srbije. On je bio sportski psiholog ekipe. Istakao je da ljudi u Srbiji preterano slave sportske uspehe.
“Sport je nešto u čemu smo mi jako dobri na svetu, a malo je toga, i onda se ljudi projektuju i uspeh je uspeh čitave nacije. I to tako treba da bude. Jedan pesnik mi je rekao: ja vama zavidim zato što vi možete da oduševite čitavu naciju, ogroman broj ljudi, u jednom trenutku, a ja pišem pesme i ko zna ko će ih jednom pročitati i osetiti sve te emocije. A vi te emocije prenosite u sekundi. I zato je sport lep. I ja sam plakao kad je Novak osvojio medalju, siguran sam da je pola Srbije plakalo. Svi smo to nekako priželjkivali i to je njemu bilo važno. To je mehanizam projekcije u sportu”.
