Anthony Brown, krilo Besiktasa, govorio je za Basketball Sphere o saradnji sa Dušanom Alimpijevićem, o predstojećem debiju u Euroligi, kratkom periodu u Partizanu i ispunjavanju sna da ga draftuju Los Angeles Lakersi.
Anthony Brown je u proteklim godinama nosio dresove nekoliko evropskih klubova, provodivši sezone u Srbiji, Francuskoj, Izraelu i Rusiji, a u prošloj je pomogao Besiktasu da stigne do tri finala – Superlige Turske, Kupa Turske i Evrokupa. Iako nisu osvojili nijedno takmičenje, crno-beli su za narednu sezonu osigurali mesto u Evroligi, gde su zamenili Monaco, prvi put posle 13 godina, a to će biti i šansa za 34-godišnjeg Amerikanca da debituje na najvećoj evropskoj sceni.
Period između dve sezone provodi u rodnoj Kaliforniji, gde se već uveliko priprema za nove izazove. Iako je van terena po prirodi veoma miran, u glasu se oseti glad za uspesima, pobeđivanjem i trofejima – nešto što je naučio da je najvažnije još kao mlad igrač.
“Prva stvar koju uradim posle sezone jeste da se osvrnem i procenim šta sam uradio dobro, a šta sam mogao bolje. Zatim procenim svoje telo, mesta koja me bole i stvari koje treba da popravim pre nego što se vratim u Evropu. Posle toga obično počinjem u teretani. Koristim istog trenera već 10 godina, tako da me on zaista dobro poznaje.
Prvih nekoliko nedelja samo procenjujemo telo i pokušavamo da poboljšamo moje obrasce kretanja pre nego što uđemo u teretanu. Prvu nedelju uzimam slobodno. To je nedelja kada samo razmišljam i prilagođavam se jetlagu. Ne volim da radim previše dok se ne prilagodim na vremensku razliku. Ove godine mi je trebalo oko 7 do 10 dana. Nakon toga sam počeo da radim sa svojim trenerom za snagu.
U zavisnosti od sezone, od toga kako se osećam i šta moj trener kaže, počinjemo sa radom na terenu onda kada on misli da je najbolje za mene. Nekih godina bih se vratio manje iscrpljen od sezone. Svaki put je drugačije. Nekih godina bih se vratio nakon što sam tokom sezone vukao neku povredu, pa mi je trebalo malo više vremena.” – započeo je Anthony Brown za Basketball Sphere.
Veliki deo kulture profesionalnih igrača u Sjedinjenim Američkim Državama čine letnje lige tokom pauze između sezona. Čak i neka od najvećih imena svetske košarke, posebno u mlađim danima, provode nekoliko nedelja igrajući sa “običnim” ljudima u lokalnim dvoranama.
“Jesam kada sam bio malo mlađi ili ako sam bio u timu koji nije stigao do finala. Ako bih završio sezonu, recimo, 15. ili 20. maja, igrao bih oko jula, jer sam već dva meseca kod kuće. Na primer, ovu sezonu smo završili oko 20. juna, tako da verovatno neću. Sve zavisi od toga kako se osećam. Igraću jedan na jedan protiv drugih igrača, ali što se tiče pet na pet, to zavisi.”
Anthony Brown završio je svoju 11. profesionalnu sezonu, ali jedna je stvar još uvek i više nego jasna – pobeđivanje je na prvom mestu. Vatra za postizanje ciljeva se, jednostavno, ne gasi.
“Ja sam zaista osoba koja je oduvek želela da ispuni svoj potencijal i izvuče maksimum. Kada se penzionišem iz košarke, želim da kažem da sam dao 100%. To je zapravo moj jedini cilj. Ne želim da imam bilo kakva žaljenja kada završim, tako da me to gura napred. Jer, u nekom trenutku, košarka će se završiti i želim da budem u mogućnosti da glatko pređem na ono što sledi. Takođe, jednostavno volim igru i volim takmičenje.”
Veliki deo dugovečnosti karijere jeste nešto što se u prošlosti zapostavljalo i nipodaštavalo – mentalno zdravlje igrača. Srećom, to je prestalo da bude tabu tema u svetu sporta. Anthony Brown nam je objasnio da je imao i jednog dugogodišnjeg poznanika, koji je igrom slučaja i jedna od najvećih legendi Evrolige, dugogodišnjeg centra Panathinaikosa, Mikea Batistea, koji mu je pomagao dok je bio mlađi.
“Mislim da je to kombinacija nekoliko stvari. Prva stvar je da je moj otac bio trener u Kaliforniji. To uvek pomaže. On je zapravo trenirao Mikea Batistea. Ugledao sam se na njega kada sam bio mlađi i odrastao sam gledajući njegov put. Imati oca koji može da ti kaže i pomogne ti usput je jedna stvar. Zatim imate veterane. Imamo sam veterane koji su mi pokazivali šta da radim, kako da se nosim sa određenim stvarima. I onda ti je jednostavno potrebno iskustvo. Imaš godine u kojima donosiš loše ili ne baš najpametnije odluke i onda jednostavno učiš iz toga. To su tri najveće stvari.”
Za razliku od veoma agresivnog stila igre koji neguje na terenu – i u napadu i u odbrani – van parketa krilo Besiktasa deluje mnogo opuštenije. Ipak, kada sirena označi početak meča, druga strana Amerikanca izlazi na videlo.
“Veoma sam mirna osoba van terena, veoma opuštena. To je jednostavno moj karakter. Na terenu, moglo bi se reći da sam drugačija osoba. Ulazim u drugačije stanje. Čim je u pitanju takmičarsko okruženje, izlazi druga strana mene. Samo želim da pobedim po svaku cenu. Inače, prilično sam miran van terena.”
Besiktas je iza sebe imao jako dobru sezonu, iako je završena bez trofeja koji bi možda i krunisao sav trud uložen u poslednjih 12 meseci. Fenerbahce je bio bolji od njih u finalu Kupa Turske i Superlige Turske, dok se Bourg isprečio na putu istanbulskih crno-belih do trofeja Evrokupa.
“Pre svega, bilo je veoma teško izgubiti tri finala, ali takođe mislim da treba da budemo ponosni što smo stigli do finala, jer mnogi timovi nisu stigli dotle. Finale Kupa Turske – mislim da je Fenerbahce bio bolji tim. Finale Evrokupa je bilo malo razočaravajuće. Mogu da kažem da su svi bili razočarani, trebalo je nekoliko nedelja da se to mentalno prebrodi. To je bilo veoma teško.
A finale Turske Superlige je bilo teško zbog svih povreda koje smo imali, tako da je to bila borba uzbrdo. Mislim da je najveća stvar koju je tim naučio to da postoje jedan, dva, tri poseda u utakmici o kojima možda ne razmišljaš, a koji mogu biti razlika između pobede i poraza. To je bila najveća stvar. Bili smo favoriti protiv Bourga, igrali smo sa previše pritiska na leđima, a oni su igrali rasterećeno. To je velika stvar – nismo se nosili sa pritiskom. Jednostavno je tako.”
Poraz u četvrtoj utakmici Superlige Turske, u kojoj je Fenerbahce došao do titule, bio je posebno bolan zbog načina na koji se završio. Wade Baldwin je iz gotovo bezizlazne situacije neverovatnom asistencijom pronašao Tarika Biberovića, a turski reprezentativac je pogodio za slavlje Fenerbahcea i novi pad na poslednjoj preponi Besiktasa.
“To je bolelo. Ali zaista mislim da je napravio neverovatan potez i Tarik (Biberović) je pogodio neverovatan šut. To je ono što je činilo Fenerbahce tako dobrim proteklih godina. Uvek pronađu način da naprave akciju na kraju utakmice. Znači, bolelo jeste, ali kada neko ide na polaganje, pa promeni odluku u vazduhu i baci savršeno dodavanje iza leđa potpuno otvorenom šuteru, ne mogu da tražim više. Bila je to sjajna odbrana, neverovatno dodavanje, sjajan šut.”
Jedan od najvećih razloga za meteorski rast Besiktasa u poslednje tri godine je trener Dušan Alimpijević, kojeg je klub dočekao u veoma lošem stanju, a već tri godine kasnije igraju Evroligu. Sa Anthonyjem Brownom je imao već priliku da sarađuje u Bursasporu, a bio je i među najzaslužnijima što je Amerikanac stigao u Istanbul.
“Imao je veoma veliku ulogu u mom dolasku u Besiktas. Radio sam sa njim ranije, bio je to kratak period, ali sam ga poznavao i video sam njegovu viziju… Jedna stvar kod njega je da ima veoma visoke standarde i veliku energiju. Prve godine kada sam gledao Besiktas bili su zaista dobri, stigli su do polufinala. Druge godine su stigli do finala. Nije bilo mnogo toga što je morao da mi ‘prodaje’, jer ja težim pobedama. Video sam da grade nešto i da mogu da im pomognem.
Najbolja stvar koju je uradio za mene je to što me je izgurao iz zone komfora kako bih postao kompletniji igrač. Oduvek sam bio strelac, ali mi je pomogao u odbrani i ‘nevidljivim’ detaljima na terenu, pokazujući mi načine na koje mogu da budem bolji, čvršći i pametniji. Želim da budem kompletan igrač i zato volim da radim sa njim. Postaćeš bolji igrač. Neće biti lako, ali postaćeš bolji igrač i pobeđivaćeš. On je jedan od najboljih mladih trenera u Evropi.”
Kroz iskustvo rada sa selektorom reprezentacije Srbije uvideo je ono zbog čega Alimpijevića hvale kao jednog od najboljih mladih trenera u Evropi – uspeva da izvuče igrače iz zone komfora, čineći ih boljim u procesu.
“Super je takmičarski nastrojen, čvrst i ima mnogo strasti. Svi mi imamo u sebi više nego što mislimo, a on nas gura do naših granica. To je ono što vidim da svi najbolji timovi i treneri rade – guraju igrače preko onoga što veruju da imaju u sebi. Ako misliš da daješ 100 posto, a on misli da daješ 90, pronaći će način da izvuče tih dodatnih 10 posto iz tebe.”
Besiktas se nakon 13 godina vraća u Evroligu, gde ih čeka zahtevan posao. Istovremeno, to će biti šansa za Anthonyja Browna da debituje na najvećoj evropskoj sceni. U narednu sezonu, prema sopstvenom priznanju, ulazi sa dozom zahvalnosti na mogućnosti da igra Evroligu, ali i sa željom, kao i ostatak tima, da pokaže da Besiktas pripada tu.
“I jedno i drugo. Definitivno mogu da kažem da sam zahvalan što imam priliku, jer veoma mali broj trenera i igrača dobije priliku da igra u Evroligi. U isto vreme, nisam srećan samo time što sam tamo. Želim da pokažem šta ja i tim možemo i želimo da igramo protiv najboljih.”
Prvi klub za njega u Evropi bio je Partizan. Sada već davne 2018. godine je, nakon sezona u NBA ligi, stigao u redove beogradskog kluba, ali se nije predugo zadržao. Sada je otkrio i razloge zbog čega je došlo do ranog napuštanja kluba.
“To je bilo veoma zanimljivo vreme. Otišao sam na trening kamp sa 76ersima i tada nisam prošao poslednji rez (rostera). Moj agent mi je rekao da postoji tim u Srbiji koji igra Evrokup, Partizan. Mučili su se malo u to vreme i trener (Nenad Čanak) me je pozvao. Stigao sam tamo u sredu, imali su utakmicu u četvrtak ili petak.
Imali smo utakmicu protiv Zadra, nisam igrao. Zadar je pobedio sa 10 razlike i posle utakmice su odlučili da promene trenera. Tek što sam stigao, a za dva dana se desila promena trenera. Bilo je to moje prvo iskustvo u Evropi, nisam znao šta se dešava. Doveli su (Andreu) Trinchierija kao novog trenera. Njegova filozofija je bila malo drugačija, želeo je više bekova. Tako da se to dogodilo – ništa se loše nije desilo, samo loš tajming.”
Pre nego što je stigao na Stari Kontinent, ispunio je svoj dečački san. Rođen u okrugu Los Angelesa, kao i verovatno velika većina dece, maštao je o tome da zaigra za Los Angeles Lakerse. Na NBA Draftu 2015. godine želja mu se i ispunila, pošto su ga “Jezeraši” izabrali u drugoj rundi.
“To je definitivno bilo ostvarenje sna. Neverovatno iskustvo. Bio sam u svojoj kući sa nekim od svojih bliskih prijatelja i porodice. Uvek sam verovao da ću stići do NBA lige, ali nisam mogao ni da zamislim da bi me izabrao tim iz mog rodnog grada. To je definitivno bio neverovatan trenutak. Mislim da postoji samo nekoliko odabranih igrača iz Los Angelesa koji su izabrani od strane Lakersa. Zahvalan sam na tome.”
Da stvar bude još neverovatnija za jednog 22-godišnjaka, svlačionicu u svojoj NBA rookie sezoni je delio sa pokojnim Kobeom Bryantom. Bryant se na kraju te sezone oprostio od igranja košarke, ali njegova ostavština živi i deceniju nakon toga i živeće vrlo verovatno dok bude onih koji su pogledali barem jednu njegovu utakmicu.
“Mislim da je stvar koju najviše pamtim bila ta da je u toj poslednjoj fazi njegove karijere njegova košarkaška rutina bila toliko konstantna svakog dana. Tegovi svako jutro u 5:30. Sećam se u trening kampu, kada bih došao u salu oko sat i po pre treninga, on je već bio na terenu i ubacivao stotine šuteva.
Druga stvar koju sam zaista cenio jeste to što nije bio okrenut samo napadu. Bio je veoma posvećen i radu u odbrani. Većina All-star igrača je uglavnom fokusirana na napad, ali on je davao veliki značaj pravilnom radu u odbrani i verujem da zato ima pet šampionskih prstenova.”
Za kraj, dotakli smo se i toga da li bi nešto promenio da može u svojoj karijeri. Ipak, iskusni veteran čvrsto veruje da sve što je uradio do sada ga je pripremalo za sledeći korak.
“Ponekad razmišljam o tome. Šta bih promenio da mogu nešto da promenim? A onda drugi put kažem: ’Ako promenim nešto, možda ne bih bio osoba koja sam danas’. Ne bih promenio ništa. Svi mi želimo da ostanemo u NBA zauvek kada smo deca, ali ne mogu svi da ostanu u NBA na osnovu brojeva. Rekao bih, kroz sve uspone i padove, boravak u Americi i Evropi u različitim situacijama, sve me je to pripremilo za ovo poglavlje. Možda sam mogao da odem u Evroligu nekoliko sezona ranije, ali možda nisam bio spreman da budem uspešan. Sada znam da sam 100 posto spreman da budem uspešan.” – zaključio je Anthony Brown za Basketball Sphere
Basketball Sphere predstavlja evroligaški podkast: Nebeska Udica
Ako volite Evroligu, onda je ovo pravi podkast za vas! U saradnji sa našim portalom, na You Tube kanalu “Nebeska udica” svake sedmice gledajte dva evroligaška podkasta: najava kola i analiza kola.
U najavi kola je tema svih devet utakmica Evrolige uz prognoze i “sigurice” za klađenje. Kada je reč o analizi kola, možete pogledati iz stručnog ugla šta su to napravili Crvena zvezda i Partizan. Tu još neke standardne rubrike poput teme sedmice, izjava sedmice, fantasy predloga i slično. Takođe, možete učestvovati u takmičenju i osvojiti evroligašku loptu i trenersku tablu.
