Close Menu

    Basketball Sphere osvrt: Veliko NBA finale!

    0
    By on Kolumne, NBA
    NBA finale
    Design: Marko Karan
    Dodajte Basketball Sphere u vaš Google izbor
    Add as preferred source on Google

    U noći između četvrtka i petka, očekuje nas prva utakmica finalne serije NBA lige između Oklahoma City Thundera i Indiana Pacersa.

    Za mnoge, ovo je potpuno neočekivano finale. Ipak, ukoliko se pogledaju ove dve ekipe, način na koji su formirane, kao i način na koji su rasle iz godine u godinu, ovo nije nikakvo iznenađenje.

    Prvi put u istoriji NBA lige imamo situaciju da ćemo u sedam uzastopnih sezona imati sve različite šampione. Do sada, jedini put kada se dogodilo da šest sezona zaredom različiti timovi osvajaju šampionski prsten bilo je u periodu od 1975. pa do 1980. godine.

    icon Uzmi bonus! icon Uzmi bonus!
    BONUS

    50% do 17.500 RSD FREEBET sa Promo kodom 1XSPORT

    5 / 5
    TOTAL SCORE

    Indiana Pacers

    Ekipa koja je u ovaj play-off ušla sa ulogom “favorita iz senke” odigrala je savršene tri serije i bez ikakve dileme ostavila najbolji utisak na Istočnoj konferenciji. 

    U prvoj rundi, za rivala su imali Milwaukee Buckse, koji su imali određenih problema, u vidu povrede Damiana Lillarda. Pacersi su ih pregazili sa 4-1 u toj seriji, a posebno upečatljiva bila je poslednja utakmica ove serije, kada je ekipa koju sa klupe predvodi Rick Carlisle uspela da nadoknadi -7 na svega 40 sekundi do kraja meča.

    U drugoj rundi, na red su došli Cleveland Cavaliersi, sigurno najprijatnije iznenađenje ove sezone i ekipa sa najboljim skorom na Istoku u regularnoj sezoni. Ušli su u ovu seriju sa ulogom velikog favorita, ali se Pacersi ni njih nisu ni najmanje uplašili. Kao i protiv Bucksa, i protiv Cavaliersa je rezultat bio 4-1, a utisak je da su nakon ove serije krenuli da ih uzimaju za ozbiljno. I u ovoj seriji vredi pomenuti jedan neverovatan preokret, koji se dogodio u drugoj utakmici, kada su u poslednjem minutu uspeli da nadokande zaostatak od 119-112. Kao da im je to dalo krilo, pa su do kraja serije manje-više rutinski izašli na kraj sa favorizovanim Cavaliersima.

    A onda, u finalu Istočne konferencije – spektakl! Za protivnika su imali najveće rivale, ekipu sa kojom su kroz istoriju vodili velike i spektakularne bitke – New York Knickse. Već u prvoj utakmici smo videli pravo ludilo. Knicksi su u poslednji minut ušli sa vođstvom od 121-112 i delovalo je da “kruziraju” ka sigurnom vođstvu. Na manje od 40 sekundi, i dalje su imali ogromnih +8 (123-115). Ipak, pojavio se Aaron Nesmith, ubacio 11 poena za 38 sekundi, a na to se nadovezao i sjajni Tyrese Haliburton koji je uz dosta sreće uspeo da pogodi šut za produžetak. Tamo je psihološka prednost bila na strani Pacersa, koji su uspeli da pronalaze bolja rešenja i da na kraju upišu veliku pobedu sa vođstvo u seriji. 

    Kao da je taj meč odredio dalji tok ove serije. Pokušavali su Knicksi, nisu se predavali, ali su Pacersi u većini slučajeva imali spreman odgovor. Jednostavno su bili kvalitetniji rival, i na kraju sa apsolutno zasluženih 4-2 obezbedili plasman u veliko finale gde će za rivala imati ekipu Oklahoma City Thundera.

    Deluje čak i pomalo neverovatno koliki su napredak Indiana Pacersi ostvarili kroz dve sezone. Kada pogledamo sezonu 2022/23, Pacerse smo videli na dvanaestoj poziciji Istočne konferencije sa skorom od 35 pobeda i 47 poraza. Godinu kasnije, u play-offu su imali mnogo sreće, pošto su najpre Milwaukee Bucksi, a zatim i New York Knicksi imali ogromnih problema sa povredama. U finalu Istoka, naleteli su na Boston Celticse, koji su ih “pometlali”, pa cu Pacersi morali da se zadovolje finalom konferencije. 

    Ove sezone, napravljen je dodatni iskorak. Ušlo se u veliko finale, gde će Tyrese Haliburton, Pascal Siakam i družina pokušati da urade nešto što mnogim legendama kao što su Reggie Miller, Rik Smits, Chris Mullin, Mel Daniels ili Roger Brown nije pošlo za rukom – da osvoje šampionski prsten. Pokušavali su i Detlef Schrempf, kao i Alex English, ali niko nije uspeo da preskoči i onu poslednju stepenicu.

    Jedini put kada smo ih gledali u finalu bilo je još 2000. godine, kada su poraženi od Los Angeles Lakersa, koje su predvodili Kobe Bryant i Shaquille O'Neal. Pružili su tada dostojan otpor, poraženi su sa 4-2, ali nisu imali snage za nešto više protiv ekipe koja je i dve godine nakon toga uspevala da stigne do samog vrha.

    Oklahoma City Thunder

    Mlada ekipa Oklahoma City Thundera je drugu sezonu zaredom ekipa koja regularni deo završava sa najboljim skorom na Zapadnoj konferenciji. Prethodne sezone, prilično lako su poraženi od Dallas Mavericksa u drugoj rundi play-offa, a upravo ta serija je izazvala mnogo polemike kada je u pitanju ova sezona.

    Mnogi su sumnjali u Thunder, postavljali su pitanje da li ova mlada ekipa ima dovoljno kvaliteta da stigne do samog vrha, kao i da li imaju taj “pobednički” karakter. Način na koji je ova ekipa sklapana, gde se iz sezonu u sezonu roster nadograđivao neophodnim delovima slagalice, jednostavno se pokazao kao najbolji mogući.

    Trejd u kome su u Los Angeles Clipperse poslali Paula Georgea, a zauzvrat dobili Shai Gilgeous-Alexandera, Danila Gallinarija, kao i čak pet pikova prve runde, ispostavlja se kao jedan od najuspešnijih u istoriji (naravno, kada je u pitanju Oklahoma City Thunder).

    U ovom play-offu su najpre pregazili Memphis Grizzliese sa 4-0 i o toj seriji ne treba trošiti previše reči. Tačno je da je Ja Morant zadobio povredu u trećoj utakmici, kada je njegova ekipa imala prednost od više od 20 poena razlike, ali i pored toga, nekako je teško zamisliti da bi Grizzliesi uspeli da naprave neki epski preokret do kraja serije.

    Nakon toga, najveći izazov je dočekao Oklahoma City Thunder – Nikola Jokić i Denver Nuggetsi. Iako je Thunder u tu seriju ušao sa ulogom ogromnog favorita, od samog starta je bilo jasno da šampioni iz 2023. godine nisu na teren izašli sa belom zastavom. Mučili su Thunder svojom kombinovanom odbranom, zaustavili su Gilgeous-Alexandera koliko god je to bilo moguće, ali ipak, nisu imali snage za više od sedam utakmica. U takozvanoj “majstorici” Nuggetsi se nisu pojavili, a Thunder je to iskoristio i na svom terenu bez ikakvih problema obezbedio plasman u finale Zapadne konferencije.

    A tamo, sačekali su ih Minnesota Timberwolvesi, koji su do te serije bili u velikom naletu nakon lakih eliminacija Los Angeles Lakersa i Golden State Warriorsa. Ipak, odbrana Thundera je u toj seriji bila na najvišem nivou, uništili su Anthony Edwardsa, koji nije ličio na sebe, dok je na drugoj strani Gilgeous-Alexander pokazao zašto je MVP i odveo je svoju ekipu do velikog finala – prvo za Thunder još od 2012. godine, kada su bili zaustavljeni od Miami Heata. 

    S obzirom da se Thunder gleda kao naslednik Seattle SuperSonicsa, ova ekipa ima šampionski prsten, a on je osvojen davne 1979. godine, kada su SuperSonicsi u finalu lako savladali Washington Bulletse sa 4-1.

    Šampionsko iskustvo

    Interesantno, i jedna i druga ekipa u svojim redovima imaju igrače koji su u svojim karijerama uspevali da osvoje šampionski prsten. Kada je u pitanju Oklahoma City Thunder, to je Alex Caruso, koji je to uspeo da uradi 2020. godine sa Los Angeles Lakersima, kada su u finalu bili uspešniji od Miami Heata.

    Jedan od najboljih defanzivaca u NBA ligi je svoju karijeru započeo u Oklahoma City Blue, razvojnom timu Thundera. On je tamo bio u sezoni 2016-17, a tada mu je trener bio Mark Daigneault, koji je sada glavni trener Thundera.

    Sa druge strane, Indiana Pacersi imaju Pascala Siakama, koji je do prstena stigao 2019. godine sa Toronto Raptorsima. Trostruki All-Star je bio jedan od ključnih igrača kanadske ekipe u osvajanju titule, a tada je u finalu savladana ekipa Golden State Warriorsa.

    Faktor Rick Carlisle

    Ono što je jako bitno pomenuti je to da Indiana Pacersi na svojoj klupi imaju šampionskog trenera. Rick Carlisle je u svojoj karijeri uspevao da se domogne prstena i kao igrač, ali i kao trener. 

    Kao igrač, to je uradio 1986. godine, kada je nastupao za Boston Celticse, koji su tada u finalu sa 4-2 bili bolji od Houston Rocketsa. Jasno, nije Carlisle tada imao previše veliku ulogu u redovima Celticsa, ali i pored toga, stekao je iskustvo osvajanja titule.

    Kada je u pitanju njegova trenerska karijera, on ju je započeo u Detroit Pistonsima, koje je vodio u periodu od 2001. do 2003. godine. Nakon toga, preselio se upravo u Indiana Pacerse, gde je bio sve do 2007. godine.

    Ipak, najveći deo svoje trenerske karijere on je proveo u Dallas Mavericksima, gde je bio od 2008. pa do 2021. godine. Toj ekipi je 2011. godine doneo prvu titulu u istoriji franšize, kada je u finalu na opšte iznenađenje uspeo da savlada favorizovani Miami Heat. Jasno, trener koji zna kako se stiže do samog vrha, mogao bi da predstavlja određenu prednost za Pacerse u ovom finalu.

    Još jedna zanimljivost vezana za Ricka Carlislea je ta što ima priliku da postane tek četvrti trener u istoriji koji je titule osvajao sa dva različita tima. Pre njega to je za rukom polazilo samo trojcu Alex Hannum (Atlanta Hawks i Philadelphia 76ers), Phil Jackson (Chicago Bulls i Los Angeles Lakers), kao i Pat Riley (Los Angeles Lakers i Miami Heat).

    Titula najboljeg strelca retko ide uz NBA prsten

    Shai Gilgeous-Alexander iza sebe ima jednu fantastičnu sezonu, gde je poneo nagradu MVP-a, a u ovoj sezoni on je na proseku od 32.7 poena, uz 6.4 asistencija i 5 uhvaćenih lopti. Iako su mnogi smatrali da je Nikola Jokić oštećen za priznanje “Najkorisnijeg igrača lige”, treba biti realan i reći da je i Kanađanin imao izvrsnu sezonu.

    Bio je najbolji strelac lige, ali ono što je interesantno je da ta titula retko ide uz šampionski naslov. Još od sezone 1999/2000, kada je Shaquille O'Neal predvodio sve strelce i na kraju sa Lakersima u finalu uspeo da savlada upravo Pacerse, nije se dogodilo da najbolji strelac lige uspe da se domogne NBA prstena.

    Imena kao što su LeBron James, Kobe Bryant, Stephen Curry, Allen Iverson, Tracy McGrady, Kevin Durant, James Harden, Russell Westbrook, Dwyane Wade, ali i Luka Dončić i Joel Embiid, nisu uspevali da se domognu naslova u sezoni kada su bili najbolji strelci lige. Ostaje da se vidi hoće li Shai Gilgeous-Alexander uspeti da skine tu “kletvu”.

    Drugi najmlađi tim u finalu još od 1955. godine

    Oklahoma City Thunder je na dominantan način stigla do velikog NBA finala, a ono što je interesantno je da je njihov prosek godina svega 25.6. Kada se pogleda istorija NBA, nema mnogo mlađih timova sa takvim dostignućem. 

    Zapravo, još od sezone 1954/55, samo je jedna ekipa uspela da sa nižim prosekom godina ostvari isti uspeh kao i Oklahoma City Thunder ove sezone. Bili su to Portland Trail Blazersi predvođeni Billom Waltonom u sezoni 1976/77, kada su sa svega 25.03 godina u proseku uspeli da stignu do finala.

    Zapravo, ne samo da su stigli do finala, već i do titule, pošto su u finalu sa prilično rutinskih 4-2 uspeli da savladaju Philadelphia 76erse, i tako toj franšizi donesu do sada jedinu osvojenu titulu u istoriji.

    Pročitaj još:

    vivatbet

    Vivatbet – nadmudri igru

    Basketball Sphere predstavlja evroligaški podkast: Nebeska Udica

    Ako volite Evroligu, onda je ovo pravi podkast za vas! U saradnji sa našim portalom, na You Tube kanalu “Nebeska udica” svake sedmice gledajte dva evroligaška podkasta: najava kola i analiza kola.

    U najavi kola je tema svih devet utakmica Evrolige uz prognoze i “sigurice” za klađenje. Kada je reč o analizi kola, možete pogledati iz stručnog ugla šta su to napravili Crvena zvezda i Partizan. Tu još neke standardne rubrike poput teme sedmice, izjava sedmice, fantasy predloga i slično. Takođe, možete učestvovati u takmičenju i osvojiti evroligašku loptu i trenersku tablu.

    basketball sphere logo

    Sve Basketball Sphere analize na jednom mestu – Priključi se našoj Viber grupi

    Share.

    Novinar

    Add A Comment
    Leave A Reply