Kako je došlo do toga da autodestrukcija postane sinonim za crveno-bele u prethodnom periodu? One crveno-bele, koji su toliko puta u dosadašnjem toku sezone pokazali da su najbolji kada je najbitnije.
Postoje ekipe za koje se smatra da je potreban dodatni napor da bi se pobedile. Da neće same sebe savladati. Tako nešto obično se govori za autsajdera koji vreba šansu za preokret do poslednjeg zvuka sirene i čeka pad koncentracije uglavnom kvalitetnijeg rivala.
Panathinaikos nije važio za ekipu skrojenu na taj način. Međutim, Crvena zvezda je Atinjane sinoć učinila takvim, koliko god se “zeleni” trudili da u prvih 20 minuta dokažu suprotno.
Grčki velikan je do prethodne večeri bio tim sa najlošijom formom u ligi, poljuljanom strukturom, a o onim vanterenskim stvarima suvišno je i trošiti reči. Do kraja ligaškog dela elitnog takmičenja nije se borio nizašta, osim da evenutalno u ljutoj borbi sa Albom i Asvelom izbegne fenjer. Ko kaže da je zanimljivo samo na vrhu?
Sa jedne strane imate takvu situaciju. Sa druge, tim koji je posle krize zgromio prvaka Evrope, željan da u Atini samo napravi zalet za put koji bi matematiku pretočio u realan scenario.
OAKA arena trebalo je da bude samo poligon za pokaznu vežbu čete koja je, u skladu sa razmišljanima generala, spremna da uđe u smislenu borbu do poslednjeg, čak i kada je sve izgubljeno.
Smislenosti u igri Crvene zvezde protiv Panathinaikosa nije bilo. A čini se da više nema povratka.
Kako je došlo do toga da autodestrukcija postane sinonim za crveno-bele u prethodnom periodu? One crveno-bele, koji su toliko puta u dosadašnjem toku sezone pokazali da su najbolji kada je najbitnije.
Ili to sve nije bilo ono pravo “najbitnije”?
Tada se mnogo više govorilo o sporijem startu, kao razlozima nekih nepotrebnih neizvesnih završnica, kao da su se pobede u tim dramama sa nebrojeno mnogo činova ove sezone podrazumevale.
Argentinski duo podbacio
Upitan je bio Duško Ivanović tokom jedne konferencije kako Zvezdi uspeva da dobije svaku neizvesnu završnicu.
,,Imam dobre igrače”, kratko je odgovorio crnogorski stručnjak.
Protiv Panathinaikosa ih nije imao.
Mnogo se priča i mnogo će se pričati o minutaži Facunda Campazza i Luce Vildoze. U (još jednom) duelu koji odlučuje u sudbini sezone, prvi Argentinac odigrao je 15 minuta, drugi 18. I to je bilo zasluženo.
Za razliku od utakmice protiv Efesa, gde je samo Vildoza imao problem sa organizacijom igre, ovaj put je i Campazzo zakazao na tom polju. Kružio je plejmejker Beograđana oko odbrane domaćih previše, bio veoma pasivan u napadu (samo dva šuta), a nije se proslavio ni u defanzivi. Sve su to objektivni razlozi zbog kojih Ivanović nije pružio poverenje Campazzu u većem intervalu.
Ono što je još bilo nekarakteristično za njega, jesu izgubljene lopte. Četiri za 15 minuta. Može da se kaže da je ovo jedna od najslabijih partija bivšeg asa Reala u karijeri.
Njegov sunarodnik nije isti košarkaš nakon povrede. Retki su bili susreti u kojima je Vildoza podsetio na onog igrača iz prvog dela sezone. U poslednje vreme sve je više duela u kojima igra sam za sebe. Ne zbog toga što juri statistiku, već zato što svoje poteze ne stavlja u funkciju tima, ne polazi mu za rukom. Protiv Panathinaikosa – sedam poena (2/8 iz igre), četiri asistencije, plus/minus faktor – minus 10.
Jedan od ova dva kreatora u petorci dovoljan je vrhunskoj ekipi. Kada su u igri dvojica, a kuburite sa organizacijom, onda ste u velikom problemu.
Zvezda je to pokušala da nadomesti preko Nemanje Nedovića koji je igrao vrlo dobro, ali ga je povreda sprečila da pomogne timu u završnici i vrati ga sa provalije u koji je nezadrživo upadao.
Nestrpljenje za Jovanovića? Ocena zavisi od završnice sezone
Kada se sve navedeno uzme u obzir, crveno-beli jednostavno nisu mogli do pobede. Čak i kada su imali plus 16, to je bila posledica delom i izuzetno lošeg procenta šuta sa distance domaćeg tima (1/14 na poluvremenu).
Kada se podvuče crta, legitimno je da se postavi pitanje koliko je zapravo pobeda nad Efesom stvarno bila odraz kvaliteta ovog tima, a koliko ogledalo veoma lošeg stanja u kojem se turska ekipa nalazi?
Ovim neuspehom, pred Zvezdom je vrlo jasna i vrlo neugodna situacija. U narednih šest kola, Ivanovićevi izabranici moraju da slave šest puta, ukoliko žele u doigravanje.
Sva je prilika da do toga neće doći. Ako se to ispostavi tačnim, a epilog sezone u regionalnom takmičenju takođe bude nepovoljan po crveno-bele, može da se polemiše o tome koliko je otkaz Vladimiru Jovanoviću na početku sezone bio produktivan.
Jovanović je otišao zbog procene da ne može da izbori titulu u ABA ligi i play-off Evrolige. U slučaju da ni njegovom starijem kolegi to ne pođe za rukom, da li su tako još jednom mladom treneru u Srbiji skresana krila? Šta sve isti treba da uradi kako bi zaslužio dugoročno poverenje?
Nije li logičnije istrpeti prespektivnog stručnjaka i slabije rezultate, zarad nekog projekta, nego dovoditi skuplje trenere, sa većim imenom, uz isti epilog na kraju sezone?
Završnica će pokazati da li takva konstatacija ima utemeljenje.
