Kada u istoj rečenici pomenete Partizan i Istanbul, asocijacija jednostavno mora da bude na neki uspeh, a potvrda te teze stigla je i u 29. kolu Evrolige u kome su crno-beli savladali Efes sa 97:84.
Trijumf “parnog valjka” nad aktuelnim dvostrukim šampionom Evrope, lansirao je tim Željka Obradovića na dobru poziciju, kada je u pitanju borba za plasman u play-off elitnog takmičenja. Crno-beli pet kola pre kraja imaju skor 16-13, što ih čini sedmom najboljom ekipom u Evroligi.
Kada jednom uspete da pobedite na meču u kome ste imali 20 poena zaostatka, to može biti sportska sreća i dobar dan, ali kada taj podvig ponovite dva puta u razmaku od tri dana, to je onda odlika karaktera velikog tima.
Crno-beli su posle izuzetno važnog trijumfa nad Crvenom zvezdom u okviru ABA lige, uspeli da zabeleže ništa manji uspeh protiv ekipe Efesa u Evroligi. Prva pobeda može im doneti prednost domaćeg terena do kraja regionalnog takmičenja, dok im je druga praktično otvorila vrata play-offa najbolje košarkaške lige na Starom kontinentu.
Za Efes je meč sa crno-belima bio iz kategorije “biti ili ne biti” kada je play-off trka u pitanju, dok je Partizan imao veliku šansu da stekne dobru poziciju pred odlučujuće bitke u sezoni.
Važno je napomenuti i to da ritam koji je Efes imao nije bio lak, shodno tome da su dva dana pre duela sa “parnim valjkom”, snage morali da odmere sa Real Madridom (odloženo kolo zbog zemljotresa u Turskoj). Na sve to, Ergin Ataman nije mogao da računa na povređene Rodriguea Beauboisa, kao ni Ante Žižića, dok su se na teren posle pauze vratili Vasilije Micić i Shane Larkin.
Učinak od 14 pobeda i isto toliko poraza, držao je Efes ispod play-off crte, što je najbolje oslikavalo u kojoj meri je Atamanovom timu “gorelo pod nogama”.
Partizan je zaista sporo ušao u duel protiv Efesa, a manjak energije i koncentracije tokom prvih 10 minuta, umnogome su podsećali na pristup koji su crno-beli imali tokom prvog poluvremena utakmice sa Crvenom zvezdom. Kao i u “večitom“ derbiju, rezultatske posledice bile su vidne, što se moglo primetiti već posle nešto više od četiri minuta igre, kada je domaćin stekao dvocifrenu prednost – 13:2.
Najveća boljka u igri “parnog valjka“ bila je odbrana od centralnog pick & rolla, kojim su Vasilije Micić i Bryant Dunston otvarali dosta rešenja za dolazak do lakih poena aktuelnog šampiona Evrope. Nisu Yam Madar i Alen Smailagić uspevali da pronađu adekvatne defanzivne solucije, što je za rezultat imalo da razlika iz napada u napad postaje sve veća.
Sa druge strane, Željko Obradović je u više navrata govorio Izraelcu kako treba da spušta loptu saigračima na low post, ali su napadi crno-belih iz nekog razloga imali sasvim drugačiju dimenziju. Loša realizacija šuta za tri poena i mnoštvo izgubljenih lopti, primorali su trofejnog stručnjaka da u ranoj fazi zatraži minut odmora, te proba da “probudi“ svoje izabranike.
Zaostatak od čak 17 poena nagoveštavao je pravi sunovrat kluba iz Humske, ali je petorka koju su činili Dante Exum, Aleksa Avramović, James Nunnally, Zach LeDay i Mathias Lessort, ipak dala neku bolju ofanzivnu dimenziju gostujućem sastavu. Serija promašaja van linije 6.75 se nastavila, ali su mismatch situacije sa Shaneom Larkinom, kao i igra u tranziciji doprinele da Partizan uhvati rezultatski priključak.
Izabranici Željka Obradovića su još krajem prve četvrtine nametnuli svoj ritam, ali Ataman je odlučio da prazni minuti aktuelnog šampiona Evrope nisu povod da pozove time-out. Turski velikan je upadao u sve veće probleme, Partizan je maestralno kažnjavao nepostavljenu odbranu Efesa, a trener domaćeg tima je tek posle serije 13:2 “parnog valjka” odlučio da zatraži minut odmora.
Videlo se da Partizan drugačije “diše” od trenutka kada su na teren kročili Exum, Avramović i Nunnally, koji su znatno ubrzali igru, ali i doneli set novih napadačkih rešenja, što se najbolje oslikalo u poenterskom učinku LeDaya i Lessorta. Pomenuti dvojac je postigao čak 17 od ukupno 28 poena crno-belih u drugoj četvrtini.
Obradovićeva ekipa je uspela potpuno da neutrališe učinak bekova Efesa u drugoj deonici, a rano ispunjen bonus koštao je turski tim nekolicine lako primljenih poena. Ubijanjem kreacije u ofanzivnoj igri Willa Clyburna, igra domaćeg tima se pretežno svodila na šuteve za tri poena u finišu napada, što se po pravilu nije završavalo onako kako bi Efes želeo.
Znali su crno-beli da iskoriste nervozu Efesa, koji je iz minuta u minut sve više gubio kontrolu nad utakmicom. Nerezonska rešenja u napadu, Partizan je kažnjavao mini-serijama, a Atamanove spore reakcije dovele su do toga da gosti iz Beograda na poluvreme odu sa vođstvom – 39:37.
Turski tim jednostavno nije imao rešenja za Lessorta i LeDaya, koji su dobrim kretnjama u više navrata odvlačili primarne defanzivce od bekova, čime se stvaralo dosta otvorenih šuteva i “pucanja” odbrane protivnika. Takođe, jedan od segmenata koje je Zach dobro koristio, bilo je i igranje bočnog pick & rolla, čime je ostvarivao dobre pozicije za šut.
Nešto bolji defanzivni pristup Efesa, omogućio im je da bolje prave višak u tranziciji, kao i da brže postavljaju fokus igre na Clyburna, što je za rezultat imalo seriju 13:3. Na pogođene trojke domaćina, odgovor je u istoj meri imao samo Nunnally, koji je ubedljivo najzaslužniji igrač što Efes nije potpuno preuzeo momentum meča početkom treće deonice.
Dobre sekvence crno-belih iz short rolla, kao i kretnje igrača bez lopte, servirale su beogradskom timu dosta otvorenih šuteva van linije 6.75, što je de facto bilo glavno napadačko oružje Partizana u trećem kvartalu (pet pogođenih trojki). Uroš Trifunović ušao je sa zadatkom da čuva Clyburna, ali je Amerikanac bez većih poteškoća uspeo da zabeleži 12 poena za četvrtinu i tako je u potpnosti obeleži svojim sjajnim potezima.
Može se reći da je Avramović bio X faktor u ekipi Partizana ako pogledamo učinak u trećoj deonici, ali odluka Obradovića da u nastavku reket zaštiti uvođenjem Smailagića (pored Lessorta) dala je čvrstini odbrane crno-belih novu dimenziju.
Period koji je “prelomio” meč u korist Partizana desio se kada je Kevin Punter pogodio trojku, Smailagić u narednom napadu “zalepio” Elijahu Bryanta, a Nunnally to iz kontre krunisao trojkom – 77:72. Kapiten Partizana pronašao je svoj ritam u nastavku, a samopouzdanje ekipe jasno je govorilo da će se u Beograd vratiti sa pobedom.
Uveo je Obradović Exuma kada je video da Ataman ključeve igre daje u ruke Larkinu, što je rezultovalo sa više igre na low postu. Australijanac je u par navrata, nakon što bi skupio odbranu na sebe, samo izbacivao pas za Puntera, koji je rutinski povećavao prednost “parnog valjka”.
Dobro raspoređeni faulovi, perfektno izvođenje slobodnih bacanja i serija 16:0, ostavili su Efes bez šansi da trijumfuje u Istanbulu. Domaći sastav ispraćen je posle 34 primljena poena u četvrtoj četvrtini i novog poraza zvižducima, a ulazak među osam najboljih timova u ligi, iz kola u kola čini se sve manje realnim.
Navijače Partizana najviše može da raduje činjenica da su crno-beli na svakoj utakmici u stanju da “izbace” nekog novog heroja, prikažu raznovrsnost u igri, kao i da stignu zaostatak, ma koliki on bio i ma kako se protivnik zvao.
Obradovićev tim je pored svega navedenog bolje znao da realizuje kontranapade (22-5), kao i da efikasnije kažnjava greške rivala (21-12). Kada na sve to dodate 28 realizovanih slobodnih bacanja (iz isto toliko pokušaja), trijumf u Turskoj zaista ne predstavlja iznenađenje.
Zanimljivo je napomenuti i to kako crno-beli ni u prvom delu sezone nisu znali za promašaj sa linije za slobodnih bacanja protiv Efesa. Ekipa Željka Obradovića je, ako u obzir uzmemo oba meča, sa linije penala šutirala neverovatnih 44/44.
Partizan do kraja sezone očekuju utakmice protiv Olympiacosa, Barcelone, Real Madrida, Monaca i Panathinaikosa. Pred Efesom su dueli sa Albom, Milanom, Virtusom, Fenerbahceom i Monacom.