Nekadašnji prvotimac Crvene zvezde, Ben Bentil, govorio je za Basketball Sphere o prethodnom periodu u Japanu, epizodi na Malom Kalemegdanu, tome šta je Duško Ivanović promenio kod sebe, a bilo je reči i o bivšem timu, Panathinaikosu, kao i o NBA ligi, čiji je deo bio u prošlosti.
Već na Univerzitetu Providence pokazao je da će imati zapaženu karijeru. U drugoj godini postao je najbolji igrač tima i to ispred NBA prospekta Krisa Dunna. Prosečno je postizao 21,1 poen, uz 7,7 skokova i zasluženo našao mesto na NBA draftu, kada su ga Boston Celticsi izabrali kao 51. picka, da bi ubrzo postao prvi Ganac u najkvalitetnijoj ligi sveta.
Posle epizode u Kini, pokušao je da dođe do značajnije uloge u Dallas Mavericksima, ali je pitanje koliko je to bilo realno, s obzirom na to da su baš tada na njegovoj poziciji igrali Harrison Barnes i Dirk Nowitzki. Potom se odlučio da se oproba u Evropi – Chalon, Bilbao, Peristeri, Panathinaikos, Bahcesehir, Milano i Crvena zvezda bile su njegove stanice.
Drugačije kulture i drugačiji sistemi. To je ono što je oduvek pratilo Bena Bentila, koji je posle boravka u Beogradu nastavio istom putanjom i okušao se u Japanu, igrajući za Gunma Crane Thunderse. Koliko je Stephon Marbury otvorio put košarkaškoj Kini, tako je i drugi deo Azije, u ovom slučaju Japan, imao svoje pionire.
Uticaj Hassana Martina
Jedan od njih je i Bentil, koji je predstavljao novi talas evroligaških igrača spremnih da istraže i taj deo košarkaške planete, potvrđujući da se tržište još više proširilo i da je Japan ozbiljan takmac velikanima evropske košarke. Samo prošle sezone, za taj put odlučili su se još jedan bivši igrač Crvene zvezde, Hassan Martin, ali i Arturas Gudaitis, koji je nosio dres Panathinaikosa, Zenita, Milana, Zalgirisa…
,,Bilo je zabavno u Japanu. Drugačiji je to stil igre, drugačije iskustvo. Naučio sam dosta o svemu tome, drugoj kulturi. Ne može da se uporedi sa Evropom, ali sam uživao. Hassan je bio tamo i ranije, pričao mi je o tome. Obojici je bilo dobro. Kada smo imali vremena za to, družili smo se.
On je bio prvi koji mi je pričao o Japanu. Imao sam nekoliko ponuda iz Evrope, ali sam u isto vreme hteo da vidim o čemu se radi na drugom kontinentu, kakvo je to tržište. Azija je uvek bilo mesto na koje bih otišao. Kada se pojavila šansa, iskoristio sam je“, počeo je Bentil razgovor za Basketball Sphere.
“Bio nam je potreban samo neko ko bi nas vodio”
Odluka da se oproba u Japanu iznenadila je mnoge. I to posle sezone u kojoj je bio deo vrhunskog tima Crvene zvezde, sa Facundom Campazzom, Lucom Vildozom, pomenutim Martinom, kao i Duškom Ivanovićem na klupi, jednim od najboljih stručnjaka Evrope. Krilni centar veoma dobro pamti taj period.
,,Bilo je neverovatno. Navijači su bili neverovatni, tim je bio sjajan, odlična grupa momaka. Nismo uspeli da se plasiramo u play-off Evrolige, ali je svako iz tog tima bio odličan. To je jedna od sezona za pamćenje.”
Nisu stvar izgledale najpovoljnije po Crvenu zvezdu te jeseni 2022. godine. Posle slabijeg starta, kada je Evroliga u pitanju, došlo je do promene trenera. Vrlo brzo, crveno-beli su postali vrhunska ekipa i u jednom momentu bili u najboljoj formi u takmičenju.
,,Kada je Duško došao, svi smo osetili da je to promena. Radili smo jako i zato smo na početku imali veliku seriju. Uvek sam osećao da imamo talenat i da nam je bio potreban samo neko ko bi nas vodio. Duško je bio taj. Stara je škola. Fokusira se na jak rad i detalje.”
Kup Radivoja Koraća – najupečatljiviji trenutak
Dosta se pričalo o metodama Ivanovićevog rada. Crnogorski strateg smatran je konzervativnim i nepopustljivim, što je suprotno od onoga kako ga je Bentil doživeo.
,,Košarka se promenila. Kada je došao, imao je svoj način, ali je počinjao da uči i sluša kako možemo da mu pomognemo. Nekada smo mu govorili da nije sve samo u tome da izađemo i treniramo jako, nekad je i do toga da se samo odmorimo. Počinjao je da shvata te stvari i sve je potom krenulo nabolje u tom odnosu trener-igrač.”
Uprkos tome što je Crvena zvezda ostala bez titule u ABA ligi i bez play-offa Evrolige, što su bili primarni ciljevi, trofej nije izostao. Način na koji je osvojen Kup Radivoja Koraća ostaće zauvek urezan u sećanje košarkaša iz Gane.
,,Pre polufinala protiv Partizana, nisam bio deo ekipe. Duško mi je rekao da neću biti među 12 na startu turnira i bio sam okej sa tim. Zatim sam bio starter. Pokušavao je da mi kaže da iako imamo Facunda i Lucu, da moram da budem lider i vodim tim. Osvajanje tog trofeja sa njim bilo je specijalno. Finale ABA lige je otišlo u pet utakmica. Na kraju smo izgubili, ali je ostao osećaj da smo dali sve od sebe i da smo se maksimalno borili.”
Srpski ili grčki derbi?
Jedan je od retkih, koji je kao igrač osetio atmoferu u derbijima između Crvene zvezde i Partizana, ali i između grčkih giganata.
,,Igrao sam i za Panathinaikos, pa sam upućen u derbije takve vrste. Gledao sam TV, kako bih bolje upoznao rivalstvo Crvene zvezde i Partizana. Kada izađeš na teren, takva atmosfera te natera da daš sve od sebe, jer osećaš da igraš za navijače, za klub i te boje koje nosiš. Uživao sam u navijačima, nadam se da me još uvek vole (smeh).”
Upravo to su najizazovniji momenti. Ne računa se ništa ni pre, ni posle toga. Bitan je samo taj dan, ta utakmica i tih (najmanje) 40 minuta.
,,Bilo je teško, morao si da daš maksimum. Partizan nas je nadigrao na kraju, ali su nas poštovali, jer smo igrali jako. To rivalstvo je bilo neverovatno. Imao sam sreću da budem deo dva najveća rivalstva u Evropi. Navijači su u oba slučaja na nekom višem nivou, žive i umiru za te momente.
Kada se igraju takve utakmice, nikog ne zanima pozicija na tabeli. Razlika je ta što su srpski navijači malo luđi. U Grčkoj postoje mreže oko parketa. Kada god smo igrali protiv Partizana, umesto utakmice od dva sata, sve je trajalo četiri sata, zbog toga što su sudije morale da napuštaju parket, da zaustavljaju duel… Bilo je to definitivno nešto drugačije”, jasan je bio Bentil.
Bentil o tome šta bi promenio
Kada se pogledaju suve brojke, sezona u crveno-belim dresu bila je solidna. Prosek od 8,4 poena, uz 37,5 odsto šuta za tri i osvojena dva trofeja rezime su njegovog boravka u Beogradu.
,,Ne verujem da bih nešto promenio. Timski, možda bismo promenili to kako pristupamo utakmicama, da ulazimo brže u njih, jer smo bili kao ekipa za drugo poluvreme. Da smo prva poluvremena igrali bar upola dobro kao i druga, pobedili bismo u mnogo utakmica. Često smo gubili, jer u prvom poluvremenu nismo igrali onako kako treba. Ne bih ništa menjao. Svi su radili ono što je trebalo da rade, a uradili su sjajan posao.”
Uprkos tome što više od godinu dana nije deo Crvene zvezde, određeni kontakti nisu izbledeli. Štaviše, intenzivni su.
,,Vrlo sam blizak sa Nemanjom Nedovićem, koji je bio jedan od razloga što sam i došao u Crvenu zvezdu. Igrao sam sa njim u Panathinaikosu, zvao me je da još jednom budemo deo iste ekipe. Pričamo dosta, u kontaktu sam sa Brankom Lazićem takođe. Sve su to dobri momci. Sa Facuom i Lucom isto pričam mnogo i kada uhvatim priliku gledam Evroligu.”
“Crvena zvezda? Ako me budu hteli…”
Bentil je karijeru izgradio na sposobnosti da deluje kako spolja i da bude pretnja šutem, tako i iznutra, u reketu. Nema mnogo takvih visokih igrača, što je bila njegova velika prednost, prepoznata na vrhunskom evopskom nivou. Sigurno je da su to uočili i u Crvenoj zvezdi, kada je prvi put obukao taj dres. Da li će doći i do druge epizode u Beogradu?
,,Ne znam, možda je bilo glasina da želim da se vratim. Videćemo. Volim Crvenu zvezdu, navijači su nestvarni. Ukoliko bi iz kluba želeli da se vratim, to je nešto što bih sigurno razmotrio. Znam kakve igrače imaju, sve mi je već poznato.”
Još jedan tim o kojem priča u veoma pozitivnom tonu je i Panathinaikos. Dve godine je bio deo sedmostrukog prvaka Evrope, tako da je posebno ispratio njihov povratak na sam vrh.
,,Neverovatno je. Atina je moja druga kuća, imam mnogo ljubavi za Panathinaikos i bio sam vrlo uzbuđen zbog titule. Imam mnogo bliskih prijatelja tamo, kao što su Vildoza, Jerian Grant, Ioannis Papapetrou, Dinos Mitoglou… Srećan sam što su konačno došli do toga. Bio sam tamo kada su bili u tranzicionom periodu. Gledao sam finale, vrištao sam i bio sam vrlo uzbuđen. Volim te momke i taj klub.”
“Evropa mi mnogo nedostaje”
Bentil je pored vrhunskih timova evropske košarke imao priliku da se na početku karijere oproba i u NBA ligi. Taj angažman u Dallas Mavericksima uticao je na njegov put.
,,Bilo je nestvarno. Dirk je sjajan lik, bio je sjajan mentor. Bilo mi je zabavno, organizacija je bila neverovatna, naučio sam mnogo. Sve to me je naučilo kako da budem profesionalac, što mi je pomoglo u Evropi. Bilo je to sjajno iskustvo.”
U Japanu je nesumnjivo zanimljivo i izazovno, ali je košarkaško srce bliže drugim, veoma dobro poznatim destinacijama.
,,Videćemo šta je na stolu. Nedostaje mi Evropa mnogo, neću da lažem. To je nešto što ću sigurno razmotriti. Videćemo kakve ponude dobijem. Još uvek je rano za to”, zaključio je Ben Bentil razgovor za Basketball Sphere.
