U opširnom razgovoru za Basketball Sphere, novi plejmejker Igokee, Breein Tyree govorio je o svojoj karijeri, ali i o predstojećim izazovima.
Talentovani američki bek stigao je u Evropu 2022. godine i od tada je nastupao za Oostende, Dinamo Sassari i Petkim Spor, a njegova naredna destinacija su Laktaši i Igokea gde je doveden da bude jedan od lidera tima, te na neki način od trenera Nenada Stefanovića dobije upravljačku palicu i slobodu u igri koju je imao Bryce Jones.
U svakoj sezoni otkad je došao na Stari kontinent nikada nije beležio manje od 13,9 poena u proseku i u Igokeu je došao posle uspešnog izdanja u dresu Petkim Spora gde je imao upravo 13,9 poena, 3,8 asistencija (što je najviše od dolaska u Evropu), 3,2 skokova i skoro jednu ukradenu loptu po utakmici.
U srednjoj školi saigrači su mu bili Karl-Anthony Towns i Wade Baldwin, potiče iz sportske porodice, a jedan od njegove braće je posebno postao poznat tokom Super Bowla 2008. godine kada je nastao jedan poseban termin “The Helmet Catch”. Razgovarali smo o njegovom ne samo košarkaškom, već i životnom putu, a kroz čitav period do dolaska u Igokeu, Breein Tyree nije štedeo reči.
Ovo je za tebe četvrti klub i četvrta različita zemlja u isto toliko godina provedenih u Evropi. Kako ti se za sada sve čini i šta je ključ uspešne sezone u Igokei gde ćeš nastupati po prvi put u svojoj karijeri u ABA ligi, te u FIBA Ligi šampiona koja ti je već sada dobro poznato područje:
“Individualno biće ovo velika i zahtevna sezona za mene, ali i za klub, jer želimo napraviti određenu vrstu iskoraka u FIBA Ligi šampiona, ali i u ABA ligi koju nikako ne smemo potceniti. Što se tiče pripremnog perioda pre nego je počela sezona uprkos nekim manjima povredama u ekipi najznajačajnije je zadržati pravi pristup i razmišljati pozitivno. To posebno dolazi do izražaja u nekim neizvesnim završnicama utakmica kada se skupimo kao tim i pravi veliku razliku između poraza i pobede” – rekao je Breein Tyree.
Upravo njegova poslednja rečenica može se već sada izdvojiti kao ključna zbog utakmice prvog kola ABA lige gde je Igokea nadigrala FMP, doduše ne u neizvesnoj završnici, ali sigurno da će se toga prisetiti kada se pronađe u takvoj situaciji. Na svom zvaničnom debiju u ABA ligi postigao je 14 poena, podelio pet asistencija i uhvatio tri skoka za 22 minute u igri, dok će debi u FIBA Ligi šampiona kao igrač Igokee imati protiv dobro poznatog rivala iz prethodne sezone, Galatasaray.
Da se malo vratimo na neki početke. Studirao si na koledžu Ole Miss gde si proveo četiri godine, a posebno su impresivne bile poslednje dve kada si predvodio ekipu po poenterskom učinku i bio si svrstan u najbolju petorku konferencije u oba navrata. Ipak, ništa od navedenog nije bilo dovoljno da se tvoje ime pročita na NBA draftu. Iako si u dva navrata potpisivao Exhibit 10 ugovore sa Miami Heatom i Toronto Raptorsima, ipak si morao potražiti neki novi izazov. Kako je to sve uticalo na tebe, ne samo kao na igrača, već i kao na osobu?
“Uložio sam mnogo truda i rada kako bih uspeo u nameri da budem izabran u najbolju petorku posle treće i posle četvrte godine na koledžu. Dve godine u nizu sam predvodio konferenciju kao najbolji strelac, kako bih sebe doveo u situaciju da budem izabran na NBA draftu. Na kraju se to nije dogodilo, ali sve bih to opisao kao priču mog života.
Nastavio sam da radim, uvek sam bio potcenjen i to je u meni samo izazivalo dodatni motiv. Kada sam potpisao za Toronto Raptorse povredio sam se i to je bila još jedna situacija s kojom sam morao da se suočim na pravi način. Tada sam odlučio da spakujem kofere i otputujem u Evropu.
Moja prva stanica bio je Oostende odakle sam započeo sve ispočetka, dobar klub, ali s dosta ograničenim finansijama. Nakon toga sam nastavio u Italiju i Tursku, te sam završio ovde. Moj primarni cilj je da budem najbolji igrač koji mogu da budem, bez obzira na to gde se nalazim, bilo da je to u NBA ligi, Evropi ili gde god. Želim da pomognem svojoj ekipi da pobeđuje, da budem što bolji kako bih obezbedio svoju porodicu.”
Uzmi bonus! Osim značajnih uspeha na koledžu, bio si jedan od samog 24 igrača koji su pozvani na poseban “Chris Paul Elite Guard Camp”, što svakako nije mala stvar. Iako NBA epizoda nije prošla po planu može se reći da je debi u Evropi bio više nego uspešan jer si igrajući na Oostende osvojio tri trofeja i bio izabran ponovo u najbolju petorku:
“Imam mnogo uspešnih priča, ali isto tako i dosta uspona i padova, ali bitno je i pogledati mesta gde sam bio. Kao što si rekao, kamp Chris Paula, osetio sam i NBA ligu, nastupao u dosta različitih liga u Evropi i ne bih to menjao ni za šta na svetu. Neverovatno iskustvo, blagosloven sam što igram košarku i ako bude sve kako treba igraću još 10 ili 12 godina. Srećan sam što sam ovde! U Belgiji sam osvojio tri trofeja, što je takođe lepo što si spomenuo…”
S obzirom da dolaziš iz sportske porodice, naši čitaoci će verovatno biti pomalo zatečeni kada čuju da si za srednju školu igrao lakros, bio si quarterback u američkom fudbalu i takođe si imao ponude određenih koledža, ali si se odlučio za košarku.
Dolazak u Evropu zbog košarkaške karijere nije bio prvi izlet, jer si igrao i fudbal za reprezentaciju Sjedinjenih Američkih Država kada si dolazio na neki turnir omladinskih selekcija. Tvoj brat David Tyree je neko ko je poznat po čuvenom terminu “The Helmet Catch” kada je u dresu New York Giantsa osvojio Super Bowl protiv New England Patriotsa 2008. godine. Kako si se u svemu tome odlučio baš za košarku?
“Košarci sam se maksimalno posvetio kao primarnom sportu tek kad sam imao 16 ili 17 godina. Majka me je odvela sa fudbala, ali definitivno sam sportista koji uživa u svakom sportu. Imam tu takmičarsku prirodu u sebi, moja braća se takođe bave različitim sportovima kao što si već rekao. Mogu reći da sam veoma srećan što je tako i što na neki način u svakom trenutku sve od pomenutog nosim u sebi.”
Ako posložimo stvari na takav način da ćeš u ABA ligi za protivnike imati neka nova iskustva i čak tri tima iz Evrolige – Crvena zvezda, Dubai i Partizan, a kvalitet najkvalitetnije lige u Evropi već si osetio nastupajući u Italiji i Turskoj, kako ti se sve to čini i šta nam možeš reći o Evroligi?
“Stalno gledam Evroligu, kada sam bio u Italiji moj tim je pobedio i Milano i Virtus, dok sam igrao u Turskoj pobedili smo i Fenerbahce i Anadolu Efes. Ove sezone očekujem protiv kojeg god tima iz Evrolige da igramo i kako god da se zvali, da ih pobedimo.
Za mene to što su deo Evrolige ne znači ništa posebno, imamo dobru ekipu, ime igre je takvo da opisuje ubacivanje lopte u koš, ako to budemo radili bolje nego oni, to je znak da smo na dobrom putu.
To je moj primarni cilj, da zaigram u Evroligi, možda za godinu ili dve, da dokažem sebi da mogu da se takmičim na tom nivou i da pokažem svakoj ekipi za šta sam sposoban ukoliko dobijem šansu. To je jedno veliko putovanje, dokazivao sam se na koledžu, nisam se dokazao u NBA ali sam imao šansu, potom sam došao u Evropu i počeo ispočetka da se dokazujem.
O tome sam mnogo pričao sa trenerom Stefanovićem, veruje u mene i smatra da mogu igrati na tom nivou. Jedan od glavnih razloga zašto sam potpisao za Igokeu je taj što on veruje u mene, ima viziju i može mi pomoći da dođem do tog nivoa – Evrolige.
U ABA ligi su tri tima iz Evrolige, tu su ekipe i iz Evrokupa, što je fenomenalna prilika da se takmičimo i vidimo šta možemo. Najvažnija stvar u Evropi je pobeđivanje, a ako si sposoban da pobeđuješ u kontinuitetu, onda se dešavaju dobre stvari i na to sam koncentrisan” – rekao je Breein Tyree.
Koliko ti je bilo teško prilagoditi se košarci u Evropi? Pojedina pravila su drugačija, linija za tri poena je značajno bliža, pravilo o defanzivne tri sekunde značajno menja koncepte, pa kako je tebi to sve delovalo?
“Najbitnija stvar je da dopustiš nekome da te trenira. Blagosloven sam što sam imao priliku da radim sa Dariom Gjergjom u Belgiji, sjajan trener koji je osvojio 13 titula u nizu, mnogo sam naučio od njega već te prve godine. Uspeo sam da prilagodim svoj stil igre evropskom načinu košarke, naučio o hedge odbrani, španskom pick and rollu, u Evropi nema defanzivne tri sekunde, pa je to razlog da se više oslobađaš lopte i posvetiš se timskoj igri.
Za mene je sve ovo i dalje proces učenja, ovo je za mene četvrta godina. Učim, slušam i pokušavam da svakim danom budem sve bolji. Trener Stefanović mi je već sada pokazao dosta novih stvari, a o tome se i radi, da slušaš trenera i saigrače. U ekipi je i Gagi (Dragan Milosavljević), naš kapiten, iako ima 37 godina, video je dosta toga, kada ti on nešto kaže poslušaš, pokušaš to da promeniš, jer je prošao apsolutno sve u svojoj karijeri.”
Možemo već sada reći da si i ti doživeo svašta u svojoj karijeri. Osetio si čuveni “Heat Culture” u pokušaju da se izboriš za ugovor, igrao G ligu, kao što smo već rekli i tri kluba u Evropi pre Igokee – Oostende, Dinamo Sassari i Petkim Spor, ali ti si nastupao tokom jednog leta i u Dominikanskoj Republici. Na 19 odigranih utakmica beležio si preko 20 poena u proseku. Kako je do toga došlo?
“To se dogodilo nakon dve godine u G ligi. Nikada nisam igrao Letnju ligu, iako sam očekivao poziv, ali do toga nije došlo. Želeo sam da ostanem u dobroj formi i zato sam otišao u Dominikansku Republiku. Nisam završio sezonu do kraja jer sam potpisao u Belgiji, ali tada sam prvi put mogao da pokažem svoj puni potencijal.
Da postižem poene, budem agresivan, šutiram i to je bio bitan korak za moju karijeru, jer sam sebi dokazao da mogu da igram na tom nivou, bilo gde van Sjedinjenih Američkih Država. Uživao sam tamo, fenomenalno iskustvo i mogu reći da me i dalje jako vole tamo, moji najveći navijači i sada su iz Dominikanske Republike.”
Imao si tu priliku da u srednjoj školi St. Joseph igraš s nekim elitnim igračima koji su napravili velike karijere kasnije, a svakako su najpoznatija imena Karl-Anthony Towns i Wade Baldwin. Tamo si u dva navrata bio igrač godine, a uspeli ste i da osvojite titulu. Da li su možda Towns i njegovi koreni iz Domininanske Republike uticali na tvoju odluku da tamo na kraju i zaigraš košarku tog jednog leta?
“Igrao sam sa Karlom i saigrač mi je bio takođe Wade Baldwin u srednjoj školi. Imali smo sjajan tim i osvojili jednu titulu zajedno. Gde god sam otišao, trudio sam se da oberučke prigrlim tu šansu. Kada sam odlučio da idem u Dominikansku Republiku, nije bilo povezano s njim, jednostavno se ukazala prilika koju sam prihvatio.
Kada odigram dobro, tu je da se javi nekim komentarom i da me podrži, a poslednji put kada smo razgovarali bio je u golf klubu, gde sam mu pohvalio zamah, a on je rekao da zna nešto i o golfu (smeh). Nismo više toliko u kontaktu, ali i ovako na daljinu smo podrška jedan drugom.”
Za kraj, život u Banjaluci?
“To je veoma lep i čist grad, zaista sam iznenađen. Mnogo ljudi je uvek vani, lepo okruženje, a na prvom mestu je sigurnost, što mi je jako važno. Kada izađem, ne moram da brinem o tome. Još jedna stvar, hrana je veoma veoma dobra (smeh). Za sada je sve kako treba, ali tu sam zbog košarke. Igraćemo dve utakmice nedeljno, potrebno je da se maksimalno koncentrišem, to je prioritet” – zaključio je Breein Tyree na kraju razgovora za Basketball Sphere.
