U novu sezonu Cibona je ušla znatno jača nego prošle sezone, ali gde je to vodi u budućnosti, ostaje da se vidi.
Mnogo tekstova je ispisano na temu prošlogodišnje Cibone koja je samo nekim čudom opstala, a nije se raspukla kao balon pun vode. Heroji zagrebačke publike i dugogodišnji članovi, kapiten Krešimir Radovčić, te Ivan Majcunić, Ivan Perasović i delimično Domagoj Vuković, kao i Filip Bundović izneli su sezonu na ivici normalnog.
U prvenstvu Hrvatske igrali su praktično bez odmora, dok su u ABA ligi imali normalniju minutažu, ali opet, načeti igranjem bez pauze i u odvojenim treninzima od ostatka tima koji je participirao u ABA ligi. Dok su se Radovčić i ekipa oporavljali od napornog tempa, ostali su imali odvojene treninge.
Tokom leta, Cibona je dugo bila bez vesti prema javnosti. Da li će opstati, ko će ostati, a ko doći – sve do sredine avgusta nije bilo jasnog odgovora. Klupko se potom polako počelo odmotavati, iako su već dobrano kasnili sa pripremama u odnosu na ostale hrvatske klubove.
Novi/stari igrači postali su Domagoj Vuković, Filip Bundović i Sven Smajlagić, ostali su Radovčić, Majcunić, Perasović, Borna Katanović i Josip Pavković, a novi igrači su postali Švajcarac Toni Ročak, Amerikanac Anthony Barber, Nigerijac Talib Zanna (koji se dugo čekao zbog problema sa vizom), te reprezentativac Južnog Sudana, Peter Jok.
Iako je još prerano za sud, neke naznake već mogu da se primete
Nakon sezone bez pravih stranaca, bilo je zanimljivo dočekati početak nove sezone kako bi se videlo kako će se nova pojačanja prilagoditi regionalnom takmičenju. Iako je još prerano za sud, neke naznake već mogu da se primete. Peter Jok se za sada ističe kao pun pogodak.
Bilo je pomalo čudno kako bi igrač tog kalibra želeo provesti sezonu u klubu koji se bori sa egzistencijom i bez prevelikih ambicija u ABA ligi. Nekog ko je ovog leta bio na terenu sa LeBronom Jamesom, Kevinom Durantom, Joelom Embidom, Stephenom Curryem i Nikolom Jokićem, odjednom se našao na parketu s mnoštvom igrača bez iskustva igranja van balkanske regije..
Pouzdani šuter pravi je primer efikasnosti. Za sada je kroz pet utakmica ubacio 15 od 24 trojke (u ABA ligi 11-15, što je nestvarnih 73% na pet ispaljenih trojki po utakmici), a sveukupni šut mu je 25-38 (65%). Ove brojke moraju pasti i verovatno hoće, ali već sada pokazuju njegovu fantastičnu selekciju šuta i košarkašku inteligenciju.
Za poređenje, „prvo“ ime tima, Barber, pokazuje naznake individualizma i neuklapanja u ekipu. Ima potez i zna postići koš, ali je tip igrača sa kojim ne znate šta dobijate, jer je toliko nepredvidiv. Jok je za svojih 67 poena potrošio samo 38 šuteva, dok je Barber za 69 ubačenih poena ispalio 69 šuteva (37% šuta).
Naravno, pozicije nisu iste, i od Barbera se očekuje da kao nosilac tima i igrač sa loptom troši više lopti i ima slabije procente, ali ono što se do sada videlo ne uleva veliko poverenje. U pet utakmica ima 20 asistencija i 12 izgubljenih lopti, što dodatno potvrđuje njegovu neefikasnost.
Cibona bi trebala učiniti sve da zadrži Tonija Ročaka
Treće pojačanje koje ćemo spomenuti je Toni Ročak, momak hrvatskih korena sa švajcarskim pasošem, koji je sa 24 godine odigrao prvu seniorsku sezonu u dresu Dubrave. Sada, sa 25 godina, u dresu Cibone pokazuje zanimljiv napadački repertoar, konzistentnost u skoku, srčanost na terenu, kao i potrebno košarkaško znanje.
Dodatni dojam daje i činjenica da se od njega najmanje očekivalo, a za sada je možda i najviše dao. Na tri utakmice u ABA ligi ima proseke od 13.6 poena, 4.3 skoka, 4.0 asistencije, 1.3 blokade uz šut iz igre 16-20 (80%!). Jednostavno je prisutan svuda na terenu, radi sve po malo i to vrlo dobro. Ako ovako nastavi, Cibona bi trebala učiniti sve da ga zadrži, jer je još uvek relativno nepoznat igrač.
Teško se oteti dojmu koliko je malo vizije u vođenju Cibone
Dolazimo do poslednjeg pojačanja – Talib Zanna, nigerijski centar koji se dugo čekao „pod tornjem“. Zapelo je u problemima sa vizom, zbog čega se tek pre desetak dana priključio treninzima, a zbog istih problema navodno ne može igrati na gostujućim utakmicama. Snažan i iskusan centar za sada ima proseke od 9.5 poena i sedam skokova, ali deluje van ritma, što potvrđuje i njegov šut (46%). Dojam je da teško može pružiti više od finiširanja oko obruča, a kako Cibonu predvode combo bekovi Radovčić i Barber, kojima je razigravanje saigrača druga opcija, Zanna će teško dolaziti do čistih situacija protiv ozbiljnijih protivnika.
Sada kada smo prošli letnja pojačanja, vreme je da se dotaknemo najvećeg problema. Prema našim izvorima, Barber ima godišnju platu od 150.000 evra, Jok 120.000, a Zanna 100.000. Plate su to koje su, poredeći sa nekoliko poslednjih sezona, astronomske za Cibonine standarde. Jok za sada opravdava svoj novac, ali teško se oteti dojmu koliko je malo vizije u vođenju Cibone.
Chris Thomas: Partizan jedan od najboljih timova u Evropi, veselim se duelu protiv apsolutne legende
Cibona je danas u takvoj situaciji da nema pravo glasa
Jedan šut može vas utemeljiti kao klupsku legendu i izbrisati sve ono loše što ste pre toga napravili, ali takvih slučajeva u istoriji je vrlo malo. Ako Barber nastavi s ovakvim partijama, brzo će biti izbrisan iz memorije navijača “vukova s Tuškanca”, ali recimo, ako donese i jedan jedini trofej svojom sjajnom partijom, ceo narativ oko njega se menja. Zato je nezahvalno ovako rano pisati tekstove kako je neko “promašaj”. Ipak, teško je poverovati kako će igrač koji toliko zarađuje mesečno opravdati svoj ugovor.
Nažalost, Cibona je danas u takvoj situaciji da nema pravo glasa. Ta tri stranca plaćaju isključivo strani investitori koji su insistirali na njima i treneru Chrisu Thomasu. Thomas je trener koji košarku živi i diše 24/7. Ogroman je košarkaški entuzijasta, ali traži sistem igre s igračima na rosteru koji su sve, samo ne takav tip osoblja potreban za igrati modernu i brzu NBA košarku gde se napadi završavaju nakon par dodavanja u prvih 10 sekundi napada. Tu je ono gde će se njemu suditi na kraju sezone. Koliko se uspio adaptirati na zahteve iznimno fizički nastrojene ABA lige.
Strani investitori zaslužni za tri strana igrača i trenera
Spomenuli smo kako su ti strani investitori zaslužni za tri strana igrača i trenera, ali sumnjivi su razlozi zbog kojih su oni tu. Očigledno je da, ako su već uložili toliki novac, sa kojim oni naravno smeju raditi šta god žele, da se to moglo mnogo bolje odraditi. Nećemo ići predaleko u prošlost, ostanimo u poslednjih desetak godina. Cibona je bila vrlo zanimljiva i potentna mlada ekipa predvođena Rokom Prkačinom, Lovrom Gnjidićem, Mateom Drežnjakom, Tonijem Nakićem, Amarom Gegićem, Nathanom Reuversom i Dankom Brankovićem.
Reuvers i Branković prošle su godine bili evroligaški igrači Valencije i Bayerna, Prkačin je igrao EuroCup s Gran Canarijom, Nakić je standardan prvotimac člana Liga Endese, dok je Mateo Drežnjak ove sezone dospeo do Budućnosti koja se natječe u EuroCupu. Amar Gegić je član Zadra nakon evropske avanture, te slovi za jednog od glavnih kandidata za MVP-a ove sezone ABA lige.
Igrači koji su kroz dres Cibone odlazili put Evrolige i reprezentacije Hrvatske
Sezonu nakon Borna Kapusta se kroz Cibonu isprofilirao kao reprezentativni playmaker, dok je Lovro Mazalin često bio rubno na popisu, a Aleksandar Aranitović je otišao put Endesa lige kod Nakića u Breogan. Kapusta je čovek koji je u regionalnom debiju u skromnoj momčadi Cibone podelio 15 asistencija i razbijao iz napada u napad defanzivne zamisli Željka Obradovića. Kasnije u sezoni ubacio je 24 poena Facundu Campazzu i Crvenoj zvezdi usred Zagreba gde su “crveno-beli” posrnuli.
Sjajna sezona odvela ga je u razvojnu momčad Budućnosti – SC Derby gde je u finalu ABA Superkupa donio svojoj momčadi trofej trojkom u poslednjim sekundama protiv Partizana. Kasnije u sezoni šokantno su osvojili crnogorski kup protiv Budućnosti gde je slobodna bacanja za pobedu ubacio, pogađate, Borna Kapusta. Neki dan je samo potvrdio kako je najraspoloženiji protiv najjačih protivnika, pa je tako nakon nestvarnih 12 sezona Split na Gripama pobedio moćnu ekipu Crvene zvezde, a Kapusta je bio prvo ime susreta s valorizacijom 24 (12 poena, sedam asistencija).
Svaki od navedenih igrača danas bi mogao igrati za te novce koje stranci imaju u Ciboni. Naravno, da ih se sve ne bi moglo dovesti s obzirom na to da recimo Reuvers i Branković igraju najviši nivo košarke, ali u minornim ulogama.
Prkačin se dokazao na regionalnoj razini, a dojam je da mu karijera ozbiljno stagnira jer je ove sezone prešao u klub sa sredine tabele Francuske lige – Nanterre. Neki su u ovoj fazi očekivali ili NBA ili u najmanju ruku nekog evroligaša. Nije se odvilo po planu.
Josip Sesar kao idealan trener
Da se na osovinu od kapetana Radovčića, koji je uprkos neizvesnoj budućnosti kluba odbijao ponude finansijski moćnijih Splita i Zadra, kao i neke inozemne ponude, te recimo Majcunića ili Smajlagića nadodalo samo par ovih imena, Cibona bi danas bila siguran play-off takmičar u ABA ligi, te prvi kandidat za oba naslova u Hrvatskoj.
Ta ekipa bi imala kreaciju, šut, čvrstinu, sjajnu odbranu, spoj mladosti i iskustva, debelu klupu i igrače koji se mogu identifikovati s klubom. Spomenimo i kako je bez posla trenutno trener koji je kroz Cibonu došao do uloge izbornika reprezentacije Hrvatske, Josip Sesar. On bi idealno baratao s ovom grupom igrača koju je većinom vodio kroz reprezentaciju i Cibonu.
Aranitović i Gegić danas bi bili nositelji igre u “toj” Ciboni. Nakić, Prkačin, Kapusta, Ročak i Mazalin igrači od zadatka. Jok ili Majcunić/Smajlagić specijalisti za šut, Reuvers/Branković (prije Branković zbog težine ugovora Reuversa) defanzivne sile ispod koša koje su sposobne pogoditi izvana, Bundović kao idealan visoki s klupe sa svojom kreacijom i šutom, Radovčić kao dokazana vrednost i vojnik kluba, a Drežnjak kao idealna vrsta moderne 3&D verzije.
U sistemu Sesara vrtile bi se handoff akcije s Kapustom na vrhu trojke, pick and roll Kapusta-Prkačin/Branković, pick and pop Kapusta-Branković/Bundović, akcije koje bi tražile u korneru Drežnjaka, Nakića, Joka, Majcunića ili Smajlagića, koga god odaberete. Drežnjak i Prkačin bi bili zaduženi za odbranu na perimetru, Branković ili Reuvers u reketu. Nakić i Mazalin bi bili sjajni kao sekundarni kreatori kada bi bilo potrebe za niskom petorkom.
Puno se moglo, a vrlo malo se napravilo
Gegić ili Aranitović izvlačili bi svojom kvalitetom kada napad stane, a Radovčić bi predvodio iskustvom drugu postavu gde napad ne bi toliko patio. Kvragu, pa čak bi se našlo mesta i za Gnjidića koji se zagubio u poslednjih godinu dana nakon loma ruke u Megi, te kako poslednje saznajemo, upale pluća. Ako ništa, razvijao bi se uz momke s kojima je odrastao i kraj kojih je igrao solidnu košarku koja ga je dovela do nivoa reprezentacije.
Što se mladih tiče, tu bi stasali Borna Katanović i da je bilo više spretnosti Luka Krajnović, kojem predviđaju blistavu karijeru i već sada ga smatraju rubnim A reprezentativcem.
Puno se moglo, a vrlo malo se napravilo. Što bi bilo kad bi bilo, nikad nećemo saznati, kao niti krajnje namere stranih investitora u Ciboni. Ako već ulažu ozbiljan novac u klub, onda su mogli uz malo bolju strategiju i plan rada danas oformiti ozbiljnu abaligašku ekipu koja bi bila građena na temeljima domaćih igrača. Ovako će se malotko sećati Barbera ili Zanne kada odu iz kluba, a oni još manje Cibone, dok će klub nastaviti ploviti u nepoznato.
