Iako se Jaleen Smith pokazao kao veoma dobro pojačanje, on nažalost nije ono što Hrvatskoj nasušno treba, a Tomislav Mijatović možda ima odgovor u redovima Anadolu Efesa.
Od specijalnog izveštača Basketball Sphere iz Zagreba
Kada je HKS zvanično postavio Krunoslava Simona na poziciju direktora saveza, bilo je nekako logično da će se dvostruki osvajač Evrolige okrenuti onome što najbolje poznaje. Kada je javnosti obznanjeno da je knjiga spala na dva slova – Josip Sesar i Tomislav Mijatović, bilo je jasno da je pitanje samo da li će zagrebački stručnjak prihvatiti ulogu selektora, nakon što je čak tri puta bio pomoćnik u reprezentaciji. Prvi put pre čak 22 godine.
Josip Sesar, mora se to reći, odradio je korektan posao na klupi selektora, doveo je Hrvatsku na korak od odlaska na nikada jače Olimpijske igre u Parizu, u izuzetno teškoj grupi sa Grčkom i Slovenijom.
Za otkaz mu je presudilo, pre svega, katastrofalnih 10 minuta u Skenderiji. Da je sačuvana prednost od +13 iz Zagreba, niko ne bi pominjao smenu selektora. To je realnost. I ako zaista postoji niz problema, kako tvrdi javni narativ, još je veći problem što bi odlazak na EuroBasket samo privremeno prekrio sve nedostatke.
Ali da se ne osvrćemo previše na ono što je prošlo, okrenimo se onome što čeka nekada ubitačni zagrebački tandem iz Anadolu Efesa. Prvenstveni zadatak Simona i Mijatovića biće da vrate seniorsku reprezentaciju na stare staze slave, ali pred njima je gomila izazova.
- Ivica Zubac – od potcenjenog košarkaša do ključnog čoveka u pohodu na tron
- Milioni idu, karijere stagniraju, a Hrvatska “tone” sve dublje
- Karlo Matković za Basketball Sphere: Klasični basketaš koji je došao da školuje druge, to ti je opis Nikole Jokića
Uzmi bonus! Jaleen Smith se pokazao kao veoma solidno rešenje
Lepo je na papiru videti takva dva imena u reprezentaciji, ali to ne menja činjenicu da je Hrvatska bez svojih glavnih NBA uzdanica jedna prilično „tanka“ reprezentacija. I dalje ostaje glavni problem — pozicija organizatora igre. Jaleen Smith se pokazao kao veoma solidno rešenje na poziciji kombo beka, međutim, bilo je očigledno da, kada je imao glavnu ulogu u organizaciji igre, njegov učinak drastično opada.
Pamtimo ga po sjajnim šuterskim partijama kao što su bile protiv Turske, Slovenije ili Bosne i Hercegovine u Zagrebu. To su utakmice u kojima je, mora se priznati, Josip Sesar sa svojim stručnim štabom u potpunosti nadigrao respektabilne protivnike. Hrvatska je sjajno ulazila u te utakmice ofanzivno, a u tom ritmu nametao se i Smith.
Smith ipak nije tradicionalni “floor general” kakvog Tomislav Mijatović treba
Međutim, postalo je jasno da u fizički jačim utakmicama, kada Goran Filipović i Borna Kapusta imaju ogromne probleme sa presingom po celom terenu, a Sesar pomera Smitha sa pozicije “dvojke” na “jedinicu”, Smith ipak nije tradicionalni “floor general”. Daleko od toga da nije sposoban da odigra tu ulogu, ali na uzorku jačih utakmica, podbacio je.
Teško je za to kriviti Sesara ili Smitha. Sesar jednostavno nije imao bolju opciju na jedinici u tom trenutku, dok Smith po prirodi nije klasičan organizator igre. Iako je znao da odigra fantastične utakmice u dresu Bahcesehira — poput one u grupnoj fazi EuroCupa protiv kasnijeg šampiona tog takmičenja, Hapoel Tel Aviva — gde je naturalizovani Hrvat podelio 15 asistencija, i završio takmičenje sa prosekom od 5.4 asistencije kroz 18 utakmica, čime je bio na odličnom četvrtom mestu.
Tu se s pravom može postaviti pitanje — da li je Smith možda korišten na pogrešan način u kockastom dresu? Iz onoga što smo imali priliku da vidimo, utisak je da “on nije taj”.
Tomislav Mijatović ima najbolji mogući uvid u njegove razigravačke kvalitete
Domino efekat Krunoslav Simon – Tomislav Mijatović logično bi, po zdravom razumu, nametnuo Shanea Larkina (koji trenutno nastupa za reprezentaciju Turske) kao “veliku ribu” koju bi HKS mogao pokušati dovesti. Po igračkom statusu i biografiji, on bi na papiru bio sjajno rešenje. Samo što — ne bi. Još jedan u nizu američkih “kombo” bekova koji se poslednjih sezona slivaju u Evropu, bio bi sve ono što Hrvatskoj ne treba.
Koncepcijski gledano, Mario Hezonja je taj spoljni igrač koji dominira u poenterskom smislu, dok bi Ivica Zubac i Dario Šarić delili ostatak lopti u reketu. I tu dolazimo do Dariusa Thompsona — playmakera, pogađate, Anadolu Efesa.
Veoma efikasan playmaker koji pre svega razigrava, sa odličnim šuterskim procentima, a opet Amerikanac koji nije u najvišem ešalonu američkih zvezda u Evroligi. Poslednje dve sezone proveo je u turskom velikanu, tako da sa te strane Tomislav Mijatović ima najbolji mogući uvid u njegove razigravačke kvalitete.
Narativ o njemu kao o najboljem “čistom” playmakeru Evrolige
U sezoni 2022–2023, u dresu Baskonije, iz asistencija Dariusa Thompsona proizlazilo je 15,82 poena po utakmici — što je bio najbolji rezultat u čitavoj Evroligi. Ukupno je držao sjajno peto mesto po broju kreiranih ukupnih poena ekipe (28,38), čime se svrstao među najubojitija napadačka oružja čitavog takmičenja.
Koliki “nos ima za asistenciju” najbolje govori i podatak da su njegovi saigrači šutirali 39% uspešno nakon njegovog pasa, što je bio šesti najbolji učinak jednog igrača u toj sezoni. Stavljao ih je u lake pozicije za postizanje koša. Treba uzeti u obzir da je Baskonia te sezone završila na devetom mestu sa skorom 18–16, što znači da ekipa nije bila u vrhu elitnog evropskog takmičenja — što ovim brojkama Dariusa Thompsona daje još veću težinu.
Te sezone se stvorio narativ o njemu kao o najboljem “čistom” playmakeru Evrolige. Sa prosekom od 6,6 asistencija po utakmici, predvodio je takmičenje, a istovremeno je bio i među 20 najboljih strelaca sa prosekom od 12,2 poena, što dodatno potvrđuje da zna i poentirati kada je potrebno.
Dodatnu potvrdu njegovog košarkaškog IQ-a pruža činjenica da je bio vodeći u čitavoj Evroligi po “decision making indexu”, što najbolje oslikava sposobnost donošenja pravih odluka momka iz Tennesseeja. Njegova dodavanja su esencija pravog playmakera — odličan u “pick and roll” igri, sa lucidnim, pravovremenim pasovima od parketa ili u tranziciji. Impresivno je kako igra košarku u svom ritmu i tempu.
Pojačanje na obe strane terena
Njegov koledž izveštaj glasio je ovako:
„Sa svojom visinom može da vidi preko defanzivaca i kontroliše sve igrače na terenu. Donosi veoma dobre odluke, a dodavanja mu najčešće dolaze u pravom trenutku. Pick & roll igra je važan deo njegovog repertoara. Ima izvanredan pregled igre, kontroliše sve saigrače i može ih pronaći na svim pozicijama na terenu.”
Reč je o klasičnom half-court organizatoru igre, koji u igri pet na pet sjajno čita situacije i poseduje osećaj za lob dodavanja — što bi sjajno odgovaralo visokim igračima poput Zupca i Karla Matkovića. U suštini, ne postoji ugao terena iz kojeg ne može pronaći smisleno rešenje. A upravo to je ono što Hrvatskoj nasušno fali — neko ko može napraviti nešto ni iz čega.
Takođe, poseduje osećaj za igru i deluje opušteno na terenu. Građom i stilom igre podseća na Tyresea Haliburtona, samo sa nešto lepšom mehanikom šuta. Isto kao bek Indiana Pacersa, voli da se digne nakon visokog picka na šut za tri poena iz driblinga.
Ne treba zanemariti ni njegov odbrambeni učinak u sezoni s Baskonijom — bio je jedan od najboljih defanzivnih bekova u celoj ligi. Prema kategoriji stocks (ukradene lopte + blokade), bio je drugi u Evroligi (2,15 po utakmici), dok je po ukradenim loptama bio treći ukupno (1,71).
Sa svojom visinom, atletizmom, brzinom i dugim rasponom ruku, sigurno bi predstavljao pojačanje na obe strane terena — i u organizaciji igre i u defanzivi.
U Dariusu Thompsonu prepoznali potencijal za nastavak evropske dominacije
Logičan je bio iz te perspektive transfer u Anadolu Efes, koji je tada ostao bez Vasilija Micića i Krunoslava Simona na poziciji organizatora igre. Istanbulski klub je upravo bio osvojio drugu uzastopnu evropsku titulu, te su u Dariusu Thompsonu prepoznali potencijal za nastavak evropske dominacije. Na sličan način su svojevremeno „ukrali” Micića i Simona — kao bekove iz drugog, pa čak i trećeg evropskog ešalona, da bi ih kroz sistem Ergina Atamana pretvorili u krem evropske košarke.
Međutim, Ataman, prekaljeni turski stručnjak poznat kao trener koji svojim bekovima daje maksimalnu slobodu, odlučio je da potraži nove izazove i otišao u Atinu. Anadolu Efes se tada našao u tranzicionom periodu, uz seriju povreda, a Thompson je istovremeno tek počinjao da se privikava na novi sistem i nove saigrače.
Teško je ne primetiti pad u njegovoj produkciji u narednoj sezoni. Skoro upola je pao njegov prosek poena koji su dolazili iz asistencija (6,8), kao i broj ukupno kreiranih poena za tim (17,7). Ti brojevi su ga smestili tek na 33. i 39. mesto u Evroligi.
Nije mu pomoglo ni to što je ekipa tokom sezone bila konstantno oslabljena povredama, bez dovoljno prilike da se uspostavi neophodna hemija na terenu sa saigračima.
Teoretski bi mogao igrati za Hrvatsku kao naturalizovani igrač
Ove sezone, Darius Thompson je blago podigao nivo svoje igre — može se reći da ga je upravo Tomislav Mijatović „vratio u život“. Njegove brojke više nisu na elitnom nivou kao u danima u Baskoniji, što je sasvim razumljivo jer Shane Larkin, kada je zdrav, ostaje primarni bek s loptom u Anadolu Efesu.
Ipak, i u takvom sistemu Thompson je uspeo da se pozicionira na 17. mestu po asistiranim poenima, dok je po ukupno kreiranim poenima završio na 29. mestu u Evroligi. Uz to, teško je ne primetiti njegove izvanredne šuterske procente: 55,6% za dva poena, 44,1% za tri poena.
Naravno, ne govorimo o elitnom evroligaškom igraču — jer da jeste, verovatno ne bi sa 30 godina još uvek bio bez FIBA angažmana. Ranije je koketirao s Italijom (službeno bi mogao igrati za njih jer mu je supruga Italijanka), ali do poziva nikad nije došlo. S obzirom na to da nije igrao za Italiju u zvaničnim FIBA takmičenjima, teoretski bi mogao igrati za Hrvatsku kao naturalizovani igrač, pod uslovom da:
-
Dobije hrvatsko državljanstvo.
-
Hrvatski košarkaški savez ga registruje kod FIBA-e kao naturalizovanog igrača.
-
Italijanska federacija nije već pokrenula proces registracije kod FIBA-e, što bi moglo predstavljati prepreku.
Međutim, važno je napomenuti da svaka reprezentacija može imati samo jednog naturalizovanog igrača u sastavu za FIBA takmičenja. Donte DiVincenzo trenutno deluje kao primarna želja Gianmarca Pozzecca.
Jedno je sigurno: Hrvatska će i dalje ići tim putem
Sa svojih 193 cm, iako građen nešto “tanje”, Thompson je fizički sposoban da parira i moćnijim bekovima. Njegova igra deluje prosto i jednostavno — bek koji ne gubi mnogo lopti i naizgled deli „obična“ dodavanja. Ali oni koji poznaju košarku znaju da su to vrlo zahtevni potezi, koji traže puno osećaja za igru.
Tu dolazimo i do možda ključnog dela priče. Darius Thompson bi mogao zaigrati u prozorima kada se FIBA raspored ne poklapa sa evroligaškim obavezama. S obzirom na to da Hrvatska neće imati najjača imena na rosteru u tim terminima, Thompson se svakako nameće kao tip igrača oko kojeg se može graditi smisleni sistem igre. On je upravo taj igrač koji može da podigne i one “prosečne” igrače na viši nivo, čineći ih efikasnijim i boljim nego što zapravo jesu.
Možda Thompson nije idealno rešenje, kao što ni naturalizacija nikada nije najbolje rešenje, ali jedno je sigurno: Hrvatska će i dalje ići tim putem — sa Smithom ili bez njega.
I zato, Tomislav Mijatović zaista ima „zeca u šeširu“. Potencijalno rešenje koje mu je doslovno pred nosom, a prepreke su isključivo birokratske prirode.
Tomislav Mijatović, kao neko ko Thompsona poznaje iznutra, sigurno je svestan svih njegovih kvaliteta i kapaciteta. Vreme je da on i Savez povuku konkretne poteze. Hrvatska košarka trenutno ima sjajnu generaciju igrača, ali joj fali taj jedan deo slagalice koji će sve povezati u harmoničnu celinu.
I Darius Thompson se, iz svakog ugla nameće kao logično rešenje.
