Davis Bertans, igrač Dubai Basketball-a i reprezentativac Letonije govorio je za Basketball Sphere o ambicijama Dubai Basketball-a, danima provedenim u Partizanu, anegdotama s treninga Duška Vujoševića, periodu u NBA ligi te mnogim drugim temama.
Kada posedujete nadimak “Letonski laser”, nije potrebno mnogo toga dodavati. Jedan od najubojitijih šutera koje je ABA liga videla vratio se u istu nakon tačno 10 godina odlaska.
Davis Bertans od ove je sezone novi član Dubai Basketball-a, kluba koji bi u narednim godinama trebalo da postane i član Evrolige. Da se tim ne šali, pokazali su odmah u prvom kolu kada su pobedili Crvenu zvezdu u svojoj “Coca-Cola Areni”.
- Denzel Valentine za Basketball Sphere: Isaiah Canaan nikada nije gubio samopouzdanje, bez obzira da li je igrao ili nije
- Onuralp Bitim za Basketball Sphere: Partizan nazvali “čudom”, tu priču nikad neću zaboraviti
Dubai cilja na titulu ABA lige
Za početak razgovora dotakli smo se ambicija njegovog novog kluba, ali i njegovih ličnih.
“Uvek igramo na pobedu. Uvek je glavni cilj osvojiti titulu. Inače nema veze da li igramo ili ne, a to je razlog zašto sam ja došao u Dubai Basketball. To je novi klub koji ima cilj da nakon nekoliko godina zaigra i u Evroligi, ne znam da li već sledeće sezone ili malo kasnije. Svakako, ja sam tu da pomognem kako god mogu.
Mislim da je tim mnogo dobar. Mi smo Top 4 u ABA ligi koja je mnogo kvalitetna. Tu govorim o Partizanu, Crvenoj zvezdi i Budućnosti koje su jako dobre ekipe, a mi smo u vrhu s njima. Što se organizacije tiče, ipak je to novi klub pa je trebalo neko vreme da se stvari uhodaju. Ja sam došao mesec i po dana nakon što su oni već krenuli sa svime.
Sigurno su pravili neke greške koje su usput ispravljali. Kada sam ja došao, sve je bilo okej. Ja sam očekivao da će sigurno imati neke probleme pošto je ovo novi klub, ali stvarno je sve bilo dobro. Mislim i da je ta Arena u Dubaiju mnogo dobra za košarku, ali i za Dubai kao grad, a samim tim i ABA liga dobija na popularnosti,” započinje ovaj razgovor za Basketball Sphere Davis Bertans.
Rad s Duškom Vujoševićem
Iako je ove sezone sportski rival svom voljenom Partizanu, hteli smo da se malo prisetimo perioda kada je Letonac započinjao svoju košarkašku karijeru.
Bile su to godine kada su Partizan nosili mladi i nadolazeći igrači, a maestro tog orkestra bio je legendarni Duško Vujošević. Kroz tri sezone u Partizanu, Bertans je osvojio ABA ligu, tri puta je osvojio Košarkašku ligu Srbije, a jednom je osvojio i trofej Kupa Radivoja Koraća. Bertans nam iz prve ruke govori koliko mu je rad sa Vujoševićem značio kao mladom igraču.
“Svi znaju da je bilo teško kod njega. Trenirali smo puno, dva puta dnevno po tri sata, a ponekad kad bismo izgubili neke utakmice, trening je znao biti u šest ujutru. Na kraju, kada vidim u kom je smeru moja karijera otišla, kada bih se mogao vratiti 15 godina unazad i da mi se pruži šansa da dođem u Partizan, ja bih napravio potpuno isto!
To mislim za sve igrače Partizana iz tog vremena. Svima su nam karijere otišle na gore, svi smo bili bolji, igrali smo NBA i Evroligu, a neki igraju i dan-danas,” govori s velikom dozom emocije u svom glasu Davis Bertans.
Roster bio prepun, ispostaviće se kasnije, zvezda
Govoreći o tim igračima, zaista je taj roster bio prepun, ispostaviće se kasnije, zvezda. Bogdan Bogdanović, Nikola Milutinov, Miroslav Raduljica, Nikola Peković, Vladimir Lučić, Joffrey Lauvergne, Milan Mačvan samo su neka od imena s kojima je Bertans tada delio svlačionicu.
“Kao što ste rekli i sami, mi smo bili mlada ekipa, a samim tim nismo ni imali jasno definisanog lidera kojeg će svi pratiti. Igrali smo kao ekipa. Mislim da je to bila vrlo dobra timska košarka koju smo mi igrali. Bogdan je bio u nekom momentu glavni igrač koji je postizao najviše poena, ali svi smo znali koji je glavni cilj, a to je pobeđivanje utakmica. Ako je cilj da pobeđujemo ekipe iz Evrolige, znali smo da moramo igrati kao ekipa. Ako pobeđuješ utakmice, trener će na tebe gledati kao igrača koji igra za pobedu, a ne za sebe.”
Vujošević je “namirisao krv”…
Kako je Bertans već tada bio poznat kao paklen šuter, Vujošević je “namirisao krv” te je znao kako od mladog Letonca izvući njegovu glavnu kvalitetu. Postojale su priče kako je Bertans morao ostati nakon timskog treninga šutirati sve dok ne poveže 10 trojki. Pre jednog derbija protiv Crvene zvezde nikako mu nije išlo, samo da bi najvećem rivalu nakon toga ubacio 23 poena uz šut 6-9 za tri poena.
“Da, da, to je istina. Mislim da nisam na kraju uspeo ubaciti tih 10 trojki zaredom taj dan. Taj trening je počeo oko pola 10 ujutru, imali smo teretanu, zatim šuterski trening za celu ekipu. Bogdan i ja smo uvek ostajali nakon treninga šutirati dodatno, i on je vrlo brzo ubacio tih 10 trojki zaredom, ali ja nikako nisam mogao. Ubacio bih osam ili devet pa promašio.
Ostao sam negde do pola tri popodne, mislim, i nisam završio. Dule mi je rekao da odem kući da se odmorim i da posle večernjeg treninga nastavim. Tako sam ja otišao kući, odspavao sam možda nekih par sati i otišao na drugi trening. Nakon treninga sam morao ostati to završiti,” govori sada uz osmeh Bertans, a verujemo da te večeri nije bilo puno smeha.
“Pa to sam uvek radio protiv Crvene zvezde…”
Na pitanje kako je ubacio šest trojki “crveno-belima” nakon takve muke, imao je vrlo kratak, ali jasan odgovor:
“Pa to sam uvek radio protiv njih,” jasan je, uz osmeh, bio Davis Bertans.
Poznate su postale kroz godine sve metode treniranja Duška Vujoševića, a Bertans nabraja neke od njih.
“Znali smo šutirati sa rukavicama, pa su bili treninzi sa metlom. Znao nam je stavljati i povez preko očiju. Pogledao bi koje ti je dominantno oko, i onda bi ga zatvorio povezom kako bi šutirao dok nemaš savršen pogled na koš. Nikad pre niti posle nisam imao takvu vrstu treninga, samo kod Duleta!”
Povratak u Partizan?
Nezaobilazno je bilo pitanje o kontaktu s Partizanom. Bertans nikada nije negirao svoju ljubav prema “crno-belima,” ali u ovoj fazi svoje karijere Bertans ima neke prioritete.
“Naravno da bih se voleo vratiti u Partizan, ali nije to više kao što je bilo pre 10 godina. Mi smo bili mlada ekipa, imali smo više lokalnog talenta, a stranci su takođe bili mladi igrači.
Ja sam ovo leto stvarno hteo ići u neku ekipu gde mogu potpisati na tri sezone, da ne treba da se prebacujem svake sezone u neki novi grad jer je to mnogo teško za porodicu. Kada bi mi predložili ugovor od tri sezone u Partizanu, bile bi velike šanse da bih zaigrao u “crno-belom” dresu!”
“U tome leži sva lepota San Antonio Spursa…”
“Crno-beli” dres mu je bio sudbina. Iako je Davis Bertans izabran 42. pickom 2011. godine od strane Indiana Pacersa, u najjaču ligu sveta došao je tek 2016. godine. Tamo ga je dočekalo vrlo poznato lice s kojim je već delio svlačionicu u dresu Union Olimpije – Danny Green.
Green je NCAA prvak te trostruki NBA šampion. Ono što ga čini posebnim je činjenica da je sve tri NBA titule osvojio sa tri različite ekipe (San Antonio Spurs, Toronto Raptors, Los Angeles Lakers). Bertans ipak nije očekivao takvu karijeru od bivšeg saigrača.
“U Olimpiji sigurno nisam znao da će biti takav igrač. U tome leži sva lepota San Antonio Spursa. Oni vide koji su igrači koji nisu možda oni koji će ti dati 20 poena po utakmici. Kada imaš Tonya Parkera, Tima Duncana i Manu Ginobilija, sve što trebaš su igrači koji igraju odbranu i ubacuju trojke kada su slobodni. Green je bio savršen za tu poziciju u Spursima. On je igrao tu poziciju kao superstar.”
San Antonio Spursi – tim
Kako je u tom momentu prošlo već pet godina od njegovog izbora na draftu, Bertansu je trenutak spoznaje da će igrati za jednu od najjačih dinastija u istoriji košarke, koju s klupe predvodi trener s najviše pobeda u istoriji NBA lige, Gregg Popovich, značio prekretnicu u životu.
“Fenomenalan osećaj. Dva puta sam ja tamo pokidao ukrštene ligamente, dva puta sam prošao rehabilitaciju po 9-10 meseci. Nakon toga svega ja sam došao u tu ekipu i svi su me smatrali članom ekipe. Nisam imao osećaj da sam ja tamo nov.
Znao sam šta klub od mene očekuje kako bih dobio minute. Nisam uopšte očekivao da ću igrati u prvoj sezoni. Rookie igrači malo igraju kod Popovicha, ali zbog nekih povreda dobio sam veću šansu, odigrao sam dosta dobro i dobio sam višu minutažu nego što sam očekivao.”
Elitni mentalitet Gregga Popovicha
Igrač Dubaija osvrnuo se na rad s Greggom Popovichem, pruživši mali uvid u genijalnost jednog od najvećih košarkaških umova ikada.
“On je stvarno čovek kojem je važna porodica. On uvek pita kako je porodica, to mu je mnogo važno. Ne traži da se previše trenira. Ako igraš 20-ak minuta po utakmici, dosta malo treniraš. Za njega je sve to timski. Nije mu važno da li ti zabijaš 25 ili 10 po utakmici.
Svaka utakmica se igrala na pobedu, kao da je najvažnija u play-offu, iako smo mi još u regularnoj sezoni. Nije ni bitno ako igramo protiv poslednje ekipe u NBA, ako se ne odigra dobro, on odmah kaže da se na taj način ne može osvojiti titula. Gregg je od prvog dana pričao samo o tituli.”
Vujošević i Popovich su imali jednu crtu u trenerskom poslu koja ih je povezivala
Iako su to dva različita stila košarke, evropski i američki, s različitim nivoima igrača na raspolaganju, Vujošević i Popovich ipak su imali jednu crtu u trenerskom poslu koja ih je povezivala.
“I Duletu i Greggu je na prvom mestu kakav si ti čovek. To je glavno. Ako si dobar čovek, bićeš i dobar saigrač, što automatski znači da pomažeš ekipi. Ni jedan ni drugi ne bi doveli dobrog igrača ako se ne uklapa u ekipu. To je najveća sličnost između njih dvojice.”
Zlatno pravilo Manu Ginobilija
A šta reći o svlačionici Spursa u trenutku kada Bertans dolazi. Tony Parker, Manu Ginobili, Kawhi Leonard, LaMarcus Aldridge, Pau Gasol, FIBA majstor Patty Mills…
“Moj omiljeni saigrač zauvek će biti Manu Ginobili. Neverovatan čovek. Kad god igramo negde u gostima, on bi organizovao timske večere. Uvek bi bili Patty Mills, on i ja. Mnogo sam naučio od njih. Prvo pravilo je bilo da kada idemo na večeru, ne pričamo o košarci uopšte. Jednom se naljutio na mene kada sam pričao o nekoj utakmici druge ekipe. Rekao je da smo tu da odmaramo, da ne mislimo o košarci i da pričamo o životu.
Imao je običaj nakon tih večera svaki put na cesti napraviti sliku, pa bi idući dan u avionu ispod tih slika napisao o čemu smo mi pričali. Radio je od toga knjigu za sebe kada završi karijeru,” prepričava fenomenalnu anegdotu s legendarnim Argentincem Bertans.
Anegdotama nije bio kraj.
“Smešno je bilo kada sam na Valentinovo izašao s Ginobilijem na večeru u Orlandu. Još uvek mi je negde slika od tog dana. Neki igrači su poveli žene ili devojke sa sobom, a mi smo jedini koji nismo imali. Rekao je: ‘Idemo na večeru,’ i tako smo nas dvoje proveli Valentinovo zajedno.”
Sezona karijere u Washington Wizardsima
Nakon Spursa usledio je period u Washington Wizardsima. Tamo je Bertans odigrao najbolju sezonu svoje karijere, beležeći 15.5 poena i 5 skokova po utakmici uz sjajan šut za tri poena od 42%. Pokazao je svu raskoš svog talenta i potvrdio da pripada NBA ligi.
“U tom momentu nisam ni razmišljao o tome. Samo sam igrao. Voleo sam igrati veliku minutažu gde mogu šutirati koliko god želim i niko mi nije govorio da je to previše. Stvarno sam imao taj osećaj da mogu igrati na visokom nivou ako se u mene veruje.
To mi je dao glavni trener Scott Brooks u Wizardsima. Tu se vidi koliko je ta pružena šansa važna, pogotovo u NBA ligi. Čim se trener promeni, odmah se sve menja.
U NBA ligi igra oko 450 igrača. Pa svi znaju da igraju košarku. Sve zavisi samo od toga hoće li dobiti šansu ili ne, koliko će minuta dobiti, koliko lopti. Da Denver Nuggetsi nisu prepoznali Jokića, danas možda ne bi bio to što jeste. Prepoznali su ga na vreme i dali mu šansu.”
Luka Dončić kao saigrač
Nakon Wizardsa, američka turneja nastavila se u Dallas Mavericksima. Tamo je Bertans verovatno imao najviše prostora u karijeri, s obzirom na to da je igrao s mađioničarem imena Luka Dončić. Zanimalo nas je kakva je ta saradnja bila.
“Luka je za mene dobar saigrač. Kako priča na srpskom, mogli smo da pričamo, a znali smo se i od ranije jer smo igrali jedan protiv drugog u Evropi, a kasnije i u NBA.
U početku sam imao dobru minutažu, a mislim da je to i njemu odgovaralo. Posle nisam bio toliko dobar u odbrani, pa nije bilo toliko minutaže za mene i tu je krenulo loše za mene.”
“Sa Porzingisom i bez njega, mi imamo talent da osvojimo sve”
Došao je red i na reprezentaciju Latvije, koja je bila apsolutni hit na Mundobasketu 2022. godine. Pod vodstvom Luce Banchija, Davis Bertans i ekipa dogurali su do četvrtfinala, gdje su izgubili od kasnijeg prvaka Njemačke tesnim rezultatom 81:79.
Pre toga, Letonija je pobedila redom reprezentacije koje su samo godinu dana kasnije završile na OI u Parizu (Francuska, Španjolska, Brazil). Nakon toga su u razigravanju za peto mjesto svladali vrlo jake Italiju i Litvu, a sve to bez ozleđene glavne zvezde Kristapsa Porzingisa.
“Sa Porzingisom i bez njega, mi imamo talent da osvojimo sve. Možemo pobediti svaku ekipu i u to verujem. Imamo dobre šutere, što znači da nam u jednoj utakmici može ući sve i niko nas ne može zaustaviti. Naš stil igre je takav da ćemo uvek dobiti otvorene šuteve. Lopta ide sa strane na stranu, pas, pas, prodor, još jedan pas, i netko će biti sigurno otvoren.
Taj šut je bio razlog na Mundobasketu što smo svaku utakmicu imali nekog drugog igrača koji je bio lider po poenima. Luca Banchi je tu odigrao ključnu ulogu. Kada je došao, mnogo je pomogao s mentalitetom ekipe – da svi igrači veruju da možemo pobediti bilo koga.
U kvalifikacijama smo pobedili Tursku, koja je imala skoro sve na raspolaganju, pa i Srbiju, iako joj je falilo nekoliko igrača, ali i bez njih su Top 5 na svetu. Nakon te dve utakmice, samopouzdanje je otišlo u nebo, verovali smo da možemo osvojiti i Mundobasket. Kad god Letonija igra svoju košarku, i da gubimo ne znam koliko, verujem da ćemo pobediti.“
FIBA sistem kao globalno dobra stvar
Kako je Latvija domaćin na EuroBasketu iduće godine, zanimalo nas je kako Davis Bertans vidi to da sve četiri zemlje domaćini, ipak učestvuju u kvalifikacijskim grupama iako su automatski plasirane. Taj “mini-kaos” najbolje se vidi u grupi sa Francuskom, Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Ciprom, gde će neko od ove tri sjajne reprezentacije propustiti EuroBasket.
„Nije to toliko loše, jer neka ekipa koja nikad nije igrala na tom takmičenju sada ima šansu. I jednom, da tako neka ekipa odigra veliko takmičenje, košarka bi otišla prema gore u toj državi, više klinaca bi počelo trenirati, tako da je to globalno dobro,“ govori Davis Bertans.
Šanse Partizana u Evroligi
Za kraj, nezaobilazno pitanje bilo je kako Davis Bertans vidi Partizan u ovoj sezoni Evrolige. Partizan se nakon 2-8 starta stabilizovao s dve teške uzastopne pobede (Crvena zvezda, Olympiacos). Puno je kritika bilo izneseno na račun velikog broja stranaca ove sezone, ali i Bertans je bio stranac u „crno-belom“ dresu, pa je kasnije postao miljenik publike.
„Mislim da u Evroligi svaka ekipa može odigrati dobru sezonu, otići na Final Four i osvojiti titulu. 18 ekipa, a svaka ima svoju šansu. To je lepota košarke jer je svaka utakmica mnogo važna.
Ako Partizan uđe u dobar ritam u Evroligi, ima šanse i za play-off, a posle sve može biti. Imaju dobru ekipu. Kada imaš kvalitetne igrače i takvog trenera kao što je Željko Obradović, uvek imaš šanse,“ zaključio je Davis Bertans ovaj razgovor za Basketball Sphere.
