Denis Memić za Basketball Sphere: Nikola Jović nije u potpunosti dostigao potencijal i to je dobra stvar

Denis Memić, direktor globalnog skautinga za Miami Heat, govorio je za Basketball Sphere o životu internacionalnog skauta, “Heat kulturi”, potencijalu Nikole Jovića, kao i o tome kako su Nikola Jokić i Luka Dončić uticali na to kako NBA posmatra igrače iz regiona Balkana, između mnogih drugih stvari.

Put Denisa Memića nije bio jednostavan. Od rodnog Višegrada u Bosni i Hercegovini, koji je napustio 1994. godine, preko Turske, gde je diplomirao na Univerzitetu u Istanbulu studirajući italijanski i turski jezik i poeziju, igračke karijere koja ga je vodila u Severnu Makedoniju i Izrael, višegodišnjeg rada kao košarkaški agent, pa sve do Miami Heata. Tamo je služio kao skauting konsultant i internacionalni skaut za jednu od NBA franšiza koja je najpoznatija po tome što uvek uspeva da pronađe igrače “ispod radara” – bilo da dolaze iz Evrope ili sa bilo kog drugog kontinenta.

Sada, nakon 12 godina provedenih kao član organizacije i nakon prve godine na poziciji direktora globalnog skautinga, osvrnuo se na svoje početke, teže i nešto lakše dane internacionalnog skauta, čiji se posao prečesto doživljava lakšim nego što zapravo jeste.

Košarka u tvom inboksu

Transferi, intervjui, analize. Bez klikbejta.

Mejl adresa

Leave this field empty if you're human:

“Svako putovanje počinje drugačije”

Započeli ste karijeru u Miami Heatu kao internacionalni skaut. Ljudima sa strane to deluje veoma zabavno jer je opšte mišljenje da samo putujete i gledate utakmice, ali da li je zaista tako? Koji je to deo posla koji ljudi ne vide, a oduzima vam najveći deo svakodnevnice?

“Svako putovanje počinje drugačije. Prve tri godine proveo sam kao informacioni skaut, tako da nisam mnogo putovao i uglavnom sam bio fokusiran na video-zadatke. Međutim, to što sam bio baziran u Istanbulu dalo mi je sjajnu priliku da gledam mnogo košarke uživo, a moja mreža kontakata mi je pomogla da prikupim informacije koje su mi bile potrebne za izradu kvalitetnih skautskih izveštaja.

Tokom godina, uloga i odgovornosti su se menjale, i svaka faza je donela drugačije iskustvo i novu lekciju. Svaka od njih je odigrala važnu ulogu u mom oblikovanju kao skauta. Kasnije sam imao sreću da putujem u mnoge različite zemlje i posetim mesta koja verovatno nikada ne bih imao priliku, niti bih pomislio da posetim.

Naravno, ponekad se posao svodi na avion, hotel, dvoranu, gledanje utakmice i isti put nazad kući. Na putu gledate mnogo košarke, upoznajete mnogo ljudi i, po mom mišljenju, jednu veoma važnu stvar: gradite mrežu kontakata na koju se možete osloniti do kraja karijere. To je zahtevan posao, ali uvek pronađete način da uživate i zabavite se usput.

Realnost je da je gledanje utakmice samo jedan deo posla. Zapravo, sama utakmica je samo mali deo mnogo većeg procesa. Mislim da je najveća zabluda to što se smatra da je skauting jednostavno prepoznavanje talentovanih igrača. Iza toga stoji mnogo šira slika. Veliki deo posla se dešava pre i posle utakmice.

Morate uraditi domaći zadatak pre svake utakmice ili turnira, u zavisnosti od toga koga skautirate, i uveriti se da ste potpuno spremni. Pronalazite svoje izvore, prikupljate što je više moguće informacija i ulazite u dvoranu znajući šta tražite. Kada se utakmica završi, sređujete svoje beleške i pripremate ih za slanje.

Kada niste na putu, svakodnevno prikupljate informacije, pregledate utakmice od prethodnog dana koje ste možda propustili, proučavate igrače i njihov razvoj, razgovarate sa različitim izvorima, proveravate njihovu prošlost i karakter, poredite ih sa perspektivnim igračima širom sveta i pokušavate da razumete da li bi i kako igrač mogao da se prilagodi NBA ligi. Zatim planirate sledeći dan ili sledeći period, prilagođavate svoj raspored i pratite sve što ste saznali. I sve se to vrti u krug, iz dana u dan.”

Odgovornost, stres i zahvalnost

Kada razgovaram sa igračima, uvek volim da istaknem aspekt mentalnog zdravlja u njihovom poslu. Voleo bih da uradim isto i sa Vama. Siguran sam da volite svoj posao, ali pod kolikim stresom radite? Postoji li nešto specifično što Vam pomaže da se opustite?

“Ne mislim zaista da bi stres trebalo da bude deo ove situacije. Odgovornost? Ogromna. Stres? Ne. Donosimo procene o mladim igračima koje potencijalno mogu uticati na smer u kom se organizacija kreće, tako da tu odgovornost očigledno shvatate veoma ozbiljno. Uključeno je mnogo intenzivnog rada. Košarka zapravo nikada ne staje. Pratite utakmice svaki dan, u svakom delu sveta, i nikada se potpuno ne isključujete. Ali to je sjajna kombinacija posla i zadovoljstva i zaista volim ono što radim.

Pokušavam da ne stavljam nepotreban pritisak ili stres na sebe, jer verujem da ta vrsta pritiska može samo ograničiti vaš potencijal i oduzeti uživanje u nečemu u čemu zaista uživate. Moja porodica je moja zona komfora. Provodimo mnogo kvalitetnog vremena zajedno i oni mi uvek pomažu da napunim baterije za sledeću ‘bitku’. Oni su moj svet izvan skautinga i uvek su tu za mene, posebno kada imam loš dan.”

Kakva je bila Vaša reakcija kada ste čuli da ste izabrani za novog direktora globalnog skautinga? Mogu samo da zamislim koliko ste naporno morali da radite da biste došli do ove tačke – šta je za Vas krajnji cilj?

“Zahvalnost. Organizacija se brinula o meni od prvog dana i to je nešto što ću uvek držati u vrhu svog uma. Čast je i zadovoljstvo biti deo organizacije Miami Heat i raditi zajedno sa toliko sjajnih ljudi. Naravno, lepo je kada je vaš rad prepoznat, ali zaista ne mislim da je titula toliko važna. Cilj je izgraditi nešto mnogo veće od titule i pomoći ljudima u organizaciji da tim učine boljim i uspešnijim.

Konačno, cilj je nastaviti sa napretkom. Biti što vredniji organizaciji, ostati ovde što je duže moguće, nastaviti da rastem i vidim dokle mogu da stignem. Krajnji cilj je osvojiti sve.”

“Heat kultura”

Miami je veoma poznat po izuzetno dobrom odabiru na draftu i pronalaženju igrača ispod radara. Možete li podeliti deo procesa u koji ste uključeni? Šta čini igrača “Heat materijalom”?

“Talenat vas skrene pažnju na vas, ali vaš karakter i sposobnost da napredujete i kao igrač i kao osoba određuju dokle možete stići. Talenat je očigledno važan, ali karakter, čvrstina i mentalitet potrebni da se taj talenat maksimalno iskoristi su podjednako važni, ako ne i važniji. Po mom mišljenju, radi se o razumevanju cele osobe, a ne samo igrača kojeg vidimo na terenu.”

Šta je to što najviše primećujete kod rivala zbog čega pomislite: “O, vau, oni zaista ne gledaju na to onako kako mi gledamo”?

“Svaka organizacija ima svoju filozofiju i posmatra igru i igrače kroz drugačiju prizmu. To je ono što skauting čini tako zanimljivim. Možete imati pet ljudi iz iste organizacije koji gledaju istu utakmicu ili igrača i steknu potpuno različita mišljenja. I za mene je to sasvim u redu. Siguran sam da svi oni imaju svoje razloge zašto rade stvari na način na koji ih rade, tako da nikada ne sudim o odlukama druge organizacije. Moj pun fokus je na proceni igrača i činjenu svega što mogu da ojačam našu organizaciju.”

Sa svim Vašim iskustvom, postoji li ‘red flag’ kod igrača koja ga odmah čini nepoželjnim za Miami? Da li je ta priča o “Heat kulturi” stvarna i koliko je igračima teško da se uklope u nju?

“Da počnem od drugog dela pitanja, verujem da je ’Heat kultura’ apsolutno stvarna. Taj naglasak na radu, kondiciji, profesionalizmu i nesebičnosti je definisajući deo organizacije godinama. Ne radi se prosto o tome da naporno radite. Svaki NBA igrač naporno radi i svi oni imaju talenat na različite načine. Više se radi o vašem profesionalizmu i pristupu, koliko ste odgovorni, kako se pripremate, kako reagujete na treniranje i da li ste spremni da napredujete, žrtvujete se i radite stvari koje pomažu timu da pobedi.

Ne mislim da su standardi ‘Kulture’ tu da bi igračima zagorčali život. Verujem da su tu zato što organizacija smatra da ti standardi daju igračima najbolju šansu da maksimalno iskoriste svoj potencijal. Neki igrači će se prirodno uklopiti u to okruženje, a neki možda neće.“

Kako su Jokić i Dončić promenili perspektivu o igračima sa Balkana

Bili ste internacionalni skaut kada je tim drafovao Nikolu Jovića. Da li ste imali ulogu u njegovom skautiranju, posebno imajući u vidu da dolazite iz ovog regiona? Ako jeste, koje su to stvari koje su Vam se tada svidele kod njega i da li ste zadovoljni onim što je Nikola pokazao tokom svoje prve četiri sezone u ligi? Da li je opravdao svoj potencijal?

“Da, imao sam ulogu u tom procesu, posebno zato što sam bio baziran u regionu i imao priliku da pažljivo pratim Nikolu, ali čitava naša grupa je bila potpuno uključena, kao i obično, počevši od Adama Simona, Keitha Askinsa, Erica Amslera i drugih. Nikola je bio veoma uzbudljiv mlad igrač za skautiranje u tom periodu.

Bio je veoma vešt, sa intrigantnim fizičkim profilom i mnogim stvarima u svojoj igri koje se jednostavno ne mogu naučiti. Kada imate takav profil, kompletan paket koji deluje spremno da poleti, svaka prilika da ga procenite uživo postaje još vrednija.

Mislim da je Nikola dokazao da može da igra u NBA ligi i da joj pripada. Da li je u potpunosti dostigao svoj potencijal? Ne mislim da jeste, i to je zapravo dobra stvar. I dalje verujem da tu ima još mnogo toga i da Nikola ima još jednu brzinu do koje može da stigne.”

Deo skautskog posla je i predviđanje da li igrač može da prenese svoj stil igre i prilagodi se NBA ligi. Šta je najteži deo dovođenja igrača iz inostranstva u NBA?

“Mnogo stvari mora da se poklopi. Pre nego što stignete u NBA, morate biti fizički i mentalno spremni da prenesete svoje veštine i nosite se sa tempom i zahtevima kako na terenu, tako i van njega. Takođe mislim da je nekoliko godina iskustva u internacionalnim takmičenjima od ključnog značaja. To pomaže igračima da se pripreme za različite situacije, prilagode izazovima i na kraju im daje bolju šansu da održe dužu NBA karijeru.

To znači više vremena da unaprede fizičke i mentalne aspekte svoje igre pre nego što zakorače kroz vrata NBA lige. Na kraju krajeva, NBA nije samo najbolja košarkaška liga na svetu, već i najizazovniji i najzahtevniji ambijent. Standardi i očekivanja su izuzetno visoki za sve, ne samo za internacionalne igrače.”

Sa prilivom zvezda kao što su Nikola Jokić i Luka Dončić, igrači sa Balkana postaju standard u NBA ligi. Da li Vas je to iznenadilo ili ste očekivali da se to dogodi pre ili kasnije? Da li danas postoji veći fokus na ovaj region nego pre 10 godina?

“Ne mislim da je to bilo iznenađenje. Balkan je uvek davao mnogo talentovanih igrača. Možemo se setiti mnogih igrača iz prošlosti koji su imali veliki uticaj na svoje franšize, kao što su Toni Kukoč, Vlade Divac, Peja Stojaković, da navedem samo neke; i uz izvinjenje ostalima, lista bi bila izuzetno duga. Luka Dončić i, posebno, Nikola Jokić su to podigli na još viši nivo.

Uvek sam osećao da je samo pitanje vremena kada će više igrača iz regiona napraviti veliki uticaj u NBA ligi. Nivo pažnje se svakako promenio. Igra se promenila i nastavlja da se razvija, a pre 10 i više godina jednostavno je bilo manje očiju uprtih u ovaj region. Danas timovi imaju mnogo više informacija, jače mreže skauta i više ljudi koji konstantno gledaju ovaj veoma talentovani deo sveta. To je definitivno otvorilo više vrata za sledeću generaciju.”

Kako su NIL ugovori promenili internacionalni skauting

Postoji li internacionalni igrač – ili bilo koji igrač generalno kojeg ste skautirali – za koga ste mislili da će imati sjajnu karijeru, ali se to jednostavno nije dogodilo?

“Apsolutno. Ne mogu ulaziti u specifična imena, ali mislim da je svaki skaut koji je dovoljno dugo u ovom poslu to doživeo i previše puta. To je verovatno jedan od najtežih delova posla. Ponekad možete imati veoma dobru procenu i imati snažan osećaj u vezi sa igračem, ali se stvari jednostavno ne poklope.

Povrede, prilika, okolnosti, mentalitet ili čak tajming mogu potpuno promeniti putanju karijere. Možete snažno verovati u igrača i opet na kraju ostati razočarani. To je jednostavno deo skautskog putovanja i nešto na šta morate biti spremni.”

Sa druge strane, da li je ikada postojao igrač za koga ste se “borili” unutar kluba, ali ga je drugi tim uzeo i on je postao zvezda?

“Prava zvezda? Ne nužno. Ali veoma dobar NBA igrač? Definitivno, da. Mislim da bi vam svaki NBA skaut dao sličan odgovor. Nikada se zapravo ne radi o tome da kažete ‘znao sam’. Skauting jednostavno ne funkcioniše tako. Možete zaista voleti igrača i jako se ‘boriti’ za njega, ali uvek postoje varijable kao što su pozicija na draftu, prioriteti organizacije i druge procene koje su često van vaše kontrole. Još jedna situacija u kojoj razočaranje treba držati po strani.”

Kako su promene sa NIL ugovorima uticale na skauting u celini? Kao neko ko procenjuje internacionalno tržište, da li Vam to sada otežava posao jer perspektivni igrači mogu otići u NCAA i potencijalno zaraditi jednako ili čak više nego što bi zaraditi kao NBA novajlije?

“To je uticalo na sve, ne samo na skauting, po mom mišljenju. Internacionalna košarka, NBA, pa čak i sama NCAA. Uticalo je na celokupni košarkaški pejzaž. Kada je reč o internacionalnoj košarci i skautingu na internacionalnom nivou uopšte, ne mislim da je tržište postalo išta manje važno za NBA nego što je bilo pre. Iz ugla skauta, proces procene ostaje isti.

I dalje pokušavamo da razumemo kako će se igračeva igra, mentalitet i potencijal prevesti u NBA. To uključuje i igrače koji idu na NCAA ili su već tamo, jer ih u mnogim slučajevima pratimo godinama pre nego što uopšte stignu na koledž. Najveća razlika je u tome što jednostavno ima više faktora koje treba uzeti u obzir prilikom projekcije igračevog puta. Ne bih rekao da je nužno teže; samo je malo komplikovanije nego što je bilo.”

Odnosi sa Patom Rileyem, Andyjem Elisburgom i Erikom Spoelstrom

Koliko blizak odnos imate sa Patom Rileyem? Koliko je on uključen u svakodnevne operacije?

“Gospodin Riley je očigledno osoba prema kojoj imam ogromno poštovanje. Nije bilo nijednog puta kada sam bio u Miamiju da me nije pozvao u svoju kancelariju ili svratio da se javi, porazgovara i zadovolji svoju radoznalost o internacionalnoj košarci, pitajući da li postoji bilo šta što može pomoći u procesu. Takođe nikada nije propustio priliku da kaže ’hvala’ za naporan rad i doprinos. Uvek je veoma lepo čuti te reči od nekoga ko uživa tako ogromno poštovanje u ovom poslu.

Na osnovu mog iskustva i posmatranja, gospodin Riley je veoma uključen, ali u isto vreme daje mnogo odgovornosti svom staffu. Mislim da to govori mnogo o poverenju koje ima u svoje ljude i u organizaciju koju je izradio. On ima sjajan osećaj za ono što se dešava širom organizacije i uvek ostaje blisko povezan, informisan i uključen u proces.“

Svi znamo koliki je značaj gospodina Rileya, ali Andy Elisburg i trener Erik Spoelstra su takođe tamo decenijama. Koliko se njihova reč sluša u skauting procesu i da li vam front office sa tako jasnom hijerarhijom olakšava rad?

“Jedna od snaga Miami Heat organizacije je to što ima ljude sa ogromnim iskustvom i košarkaškim znanjem koji vide igru iz različitih perspektiva. Mislim da sva trojica imaju veoma važan glas u procesu, samo na različite načine, a to se odnosi i na celo naše skautsko odeljenje. Svi su oni pametni, iskusni, obrazovani i, što je najvažnije, sjajni ljudi koji tačno znaju šta rade.

Iz skautskog ugla, znate da vaš rad procenjuju ljudi koji razumeju igru na veoma visokom nivou. Hijerarhija zapravo olakšava stvari jer svako zna svoju ulogu, a postoji i mnogo poverenja, međusobnog poštovanja i komunikacije tokom čitavog procesa.“

Tranzicija od agenta do NBA front office-a

Pre nego što ste se pridružili Miami Heatu, radili ste sa agencijama. Šta je bilo najveće prilagođavanje prilikom tranzicije od agenta u člana NBA front office-a?

“Najveće prilagođavanje je zapravo bilo u promeni perspektive, posebno u načinu na koji procenjujete igrača. U ovoj situaciji, bio je potreban mnogo detaljniji pristup procesu procene. I dalje imate svoje mišljenje i instinkte, ali sada morate da ih izmerite u odnosu na potrebe i uklapanje u organizaciju, umesto u odnosu na lični interes. Bilo je potrebno neko vreme da se naviknem na sve detalje, ali zahvaljujući ogromnoj podršci svih u našem skautskom timu, tranzicija je prošla veoma glatko.

U isto vreme, moja prošlost se pokazala kao pravi adut. Naučila me je kako da pristupim različitim izvorima, kako da postavim prava pitanja i kako da dođem do informacija koje su vam potrebne kada situacija to zahteva. Pored toga, izgradio sam neprocenjivu mrežu kontakata tokom godina u agenciji, a ta mreža je takođe učinila tranziciju mnogo lakšom. Tako, dok se perspektiva promenila, mnogo iskustva koje sam stekao na agentskoj strani nastavilo je da bude veoma korisno u mojoj ulozi u timu.”

Možda niste široko prepoznati po tome, ali bili ste uključeni u dovođenje Henryja Domercanta da igra za reprezentaciju Bosne i Hercegovine. Kako je taj proces tekao?

“To je bila veoma posebna situacija za mene jer je bila mnogo ličnija od tipične košarkaške transakcije. U to vreme, zastupao sam Henryja zajedno sa našim partnerom iz SAD, Alexom Saratsisom. Doveli smo ga u Karsiyaku u Izmiru na njegovu prvu sezonu po izlasku sa koledža i brzo smo sa njim izgradili zaista snažan odnos. Henry je neverovatna osoba i ličnost kakvu ne srećete svaki dan, i mi smo taj odnos održali do danas.

U to vreme, reprezentacija Bosne i Hercegovine je tražila mladog igrača visokog nivoa koji bi mogao postati važno pojačanje. Odmah sam pomislio na Henryja i izneo ideju njemu i Alexu. Takođe sam objasnio da bi posedovanje evropskog pasoša potencijalno moglo pružiti neke dodatne prilike zbog pravila o stranim igračima u Evropi u to vreme. Obojica su bili veoma uzbuđeni zbog te ideje.

Imali smo razgovor sa gospodinom Mensurom Bajramovićem, koji je u to vreme bio selektor reprezentacije. On je zatim ubedio generalnog sekretara saveza, pokojnog Huseina Đelilovića, da je Henry pravi igrač za tim. Doleteli su u Istanbul, imali smo veoma produktivan ručak i sve je počelo da se kreće u pozitivnom smeru. Na kraju se Henry pridružio reprezentaciji Bosne i Hercegovine.

To su one vrste košarkaških iskustava koja zauvek ostaju sa vama jer prevazilaze ugovor ili transakciju. Radi se o ljudima, odnosima i, u ovom slučaju, o prilici da predstavljate odakle dolazite.” – zaključio je Denis Memić za Basketball Sphere.