Dimitris Itoudis, trener Hapoel Tel Aviva, govorio je ekskluzivno za Basketball Sphere o dosadašnjem toku sezone, potencijalnim promenama u sistemu Evrolige, situaciji sa Ioannisom Sfairopoulosom u Crvenoj zvezdi i brojnim drugim temama.
Dimitris Itoudis je neko ko je obeležio modernu eru Evrolige. Smatra se jednim od najuspešnijih iz mlađe generacije trenera, a novo poglavlje otvorio je sa Hapoel Tel Avivom, sa kojim je u velikom stilu izborio elitno takmičenje. Nakon osvajanja Evrokupa, ambiciozni projekat na čelu sa grčkim stručnjakom počeo je da seje strah i u Evroligi, gde su trenutno među najboljim timovima u elitnom takmičenju i predstavljaju pravo osveženje na najvećoj sceni Starog kontinenta.
Sve to nije možda moglo da se nasluti posle izuzetno izazovnog perioda koje je Dimitris Itoudis letos imao. Stvari su možda mogle da krenu u drugačijem pravcu, ali je izraelska ekipa prevazišla sve probleme i trenutno pripada samom kremu evropske košarke.
Prošli ste kroz izuzetno teške pripreme, sami ste rekli najteže u Vašoj karijeri. Ipak, ekipa sada izgleda jako dobro i konkurentno. Možete li nam nešto reći o čitavom tom procesu, da li je to uticalo da se ekipa skupi kao tim, uz sve te otežavajuće okolnosti, povrede i brojna odsustva?
,,Rekao sam da su to jedne od najtežih priprema koje sam ikada imao, s obzirom na to da imam određenih dana koje Evroliga dozvoljava da se počne trening. Imali smo pet reprezentativaca u izraelskom timu, jednog u brazilskom i jednog u srpskom timu. Kao što vidite, posledice toga su što se Yam Madar nakon reprezentacije povredio sa opreterećenim kolenom i sad nije sa nama jer treba da radi rehabilitaciju.
Bruno Caboclo je osvojio prvenstvo sa Brazilom i čestitali smo mu, ali su mu se ponovo pojavili problemi sa leđima. Opet nije sa timom. Još uz to su nas u pola priprema iz Izraelske košarkaške federacije zvali da igramo Superkup Izraela. Prekinuli su nam pripreme na pola. Nadam se da to nećemo platiti u budućnosti.
Tim, kao što smo rekli treba da se ujedini i radi dosta. Radili smo veoma ozbiljno i koristili smo i te pripremne utakmice, ali sa pravilima koje postoje. Kada kažem da mi je neko isekao pripreme na pola, pričam o tome da na tim prijateljskim utakmicama mogao bih da koristim igrače koje želim, a tamo sam mogao da koristim samo pet stranaca. Petorica su radili individualno, a ne možeš da radiš pripreme na taj način. I dan-danas imamo igrače koji nisu odradili nijedan trening zajedno. Međutim, rekao sam da su igrači bili veoma ozbiljni i rezultatski smo dobri.
Imamo još da dodamo stvari u našoj igri, što se tiče spejsinga, dodavanja, odbrane, skoka, igre jedan na jedan, tih detalja… Pobede pomažu sigurno da stvorimo atmosferu i pozitivnu sliku o čemu se radi. Ne znači da ćemo da se uljuljkamo i da pomislimo da smo postali nepobedivi. Ne, naprotiv. Imamo stvari koje treba da popravimo, ali smo zadovoljni što nalazimo način da pobeđujemo.” – rekao je na početku razgovora Dimitris Itoudis.
Jedan od najzaslužnijih pojedinaca za dobre rezultate je srpski reprezentativac Vasilije Micić, naravno pored ostalih igrača. Imao je izazovno leto sa reprezentacijom gde to nije izgledalo onako kako je hteo. Da li možete da opišete kako ste uspeli da pronađete njegovu ulogu u Vašem sistemu posle tako izazovnog perioda, jer sada izgleda da igra kako zapravo zna i kako se i očekivalo od njega kada je potpisao za Hapoel Tel Aviv? I da li se u potpunosti oporavio od povrede?
,,Mnogo smo srećni što je sa nama i što je veliki deo onoga što smo zamišljali. Između ostalog, on je veoma bitan deo tog procesa. Što se tiče toga kako je pronašao svoje mesto, to je zbog njega i njegov doprinos prema individualnom radu, rehabilitaciji, treningu i razumevanju igre, saigrača, trenera i sistema.
Vasa je u reprezentaciji igrao i sa povredom. To se zna. To je bio još jedan igrač za kog smo pitali svaki dan da li je sve u redu. Naravno, poštujemo reprezentacije, ali neko i plaća te igrače. Još uvek je u procesu. Imamo dosta dobru analizu njegove slike i od strane našeg doktora i od strane njegovog doktora. Ne skida se u domaćem prvenstvu na nekim utakmicama, da bi se oporavio. Tu smo da sarađujemo.
Vasa je zaslužan za sve to. Voli to što radi, da igra i voli da bude bitan deo onoga to je tim zamislio i tako se on ponaša na bilo kom treningu i utakmici. Ne znači da će uvek da igra na vrhuncu. Zato smo potpisali toliko igrača, da bi neko mogao da da popuni njegovo mesto. Lično sam mnogo srećan, a kad vidim da Vasa ima doprinos i da voli to što radi i da je uz sve navedeno lider na parketu.”
Sami ste rekli da je veoma bitno da neko voli ono što radi. Po svemu sudeći i po onome čemu svedočimo otkad ste na trenerskoj sceni to možemo da kažemo i za vas. Pritom, ne mislimo samo na isključivo trenerski posao, već i sve drugo što taj poziv uključuje – komunikaciju sa medijima, sa ljudima iz kluba, sa svima onima koji su uključeni u košarkaški projekat.
Tako je bilo u svim prethodnim sredinama gde ste radili – Panathinaikosu, CSKA, Fenerbahceu, a poprilično slično je i sada u Hapoel Tel Avivu. Koliko Vam to pomaže i dodatno Vas motiviše uz vlasničku strukturu koja je toliko uključena u čitav proces, a poseduje ogromnu strast prema samoj košarci?
,,Dosta sam pričao sa Oferom i njegovim viđenjem kluba. Druga bitna stvar je publika. Hapoel Tel Aviv ima i jedno i drugo. Uz Ofera su tu i još neki ljudi u klubu, uspešni biznismeni, koji su uz tim i to su dve bitne informacije za mene da vidim šta je to što želimo. Hvala Bogu, uz pomoć svih i saradnika i publike, uspeli samo da uđemo u Evroligu odmah. Morali smo odmah da reagujemo i pravimo tim, jer nemamo dugoročni ugovor sa Evroligom.
Meni je bitno da znamo gde smo, razgovaramo svaki dan. Veoma je bitno što nam je Ofer na raspolaganju, jer ljudi koji imaju mnogo obaveza nemaju baš vremena da razgovaraju o sportu. Svake nedelje zakažemo sastanak, novi su u tom sportu, ali imaju veliko iskustvo u svom biznisu. Jedan može da pomogne drugom. Svako je različitih mentaliteta, ali su svi drugi vlasnici imali i iskustvo.
Panathinaikos bez familije Giannakopoulos ne bi mogao da funkcioniše, ili u Fenerbahceu, ili u CSKA kada govorimo u velikom prijatelju Andreyu Vatutinu. Trebalo je da ostanem još dve godine, ali je rat počeo. Nismo prekinuli saradnju zato što nešto nije bilo dobro. Baš suprotno. Nadam se da će CSKA vratiti u Evroligu. To nama treba. Ruski, turski, izraelski, španski, srpski, italijanski klubovi… Moj san je da stvorimo ligu od 30 klubova.” – objasnio je Dimitris Itoudis.
What we’ve achieved together this season in @EuroCup is more than a title. It’s a story of trust, belief, and purpose built in the heart of Tel Aviv and carried by everyone who wears this club’s colors with pride. pic.twitter.com/FisKMTnhBB
— Itoudis Dimitris (@ItoudisD) April 13, 2025
Tim odgovorom ste dali odličan uvod i u naredno pitanje. Evroliga se proširila, veći je broj utakmica, duplih kola, ali isto tako i mnogo veći broj povreda. Šta Evroliga kao takmičenje treba da uradi da se bolje prilagodio kalendar ili neke nove ideje koje bi u svakom slučaju pomogle, ne samo igračima, već i dodatno rastu čitavog takmičenja koje je van NBA lige, najkvalitetnije na svetu?
,,Imam dosta ideja koja mogu da kažem vama i da podelim, a i ne mogu. To treba da ide u neke druge uši, ljudima koji treba da razgovaraju sa nama. Kao predsedniku udruženja trenera, kao trener, ali i ljubitelj. Možda je subjektivno, ali je košarka najbolji sport na svetu. Dosta velika interakcija, odlučuje se u sekundi, igrači pod pritiskom donose odluke i rezultat. To je za mene najbolji timski sport.
Ne mislim da samo Evroliga treba da uradi nešto, već je to jedna sinergija, dosta aktera i dosta stvari da se uklope. Imamo različita pravila u domaćim prvenstvima, različite sudije. raskol između FIBA i Evrolige. Sigurno da je naš zajednički interes košarka, kako da se razvija i bude bolja. Evroliga je najatraktivnije prvenstvo u Evropi i ako krenemo o tome, onda moramo da vidimo kako da se proširi još ta najbolja liga i da imamo drugi sistem. Rekao sam Evroligi da smo u još jednu sezonu krenuli dodavajući još dva tima, bez da razmišljamo da li je procenat timova koji se kvalifikuju u narednu fazu takmičenja adekvatan totalnom broju timova.
Imali smo skok sa 16 na 18 timova i ništa nije menjano. Od 16 timova tada osam su se kvalifikovali u play-off to je 50 odsto. U NBA ima 30 timova, 16 su se kvalifikovali u play-off. To je više od 50 odsto. NBA je potom dodao play-in – 20 od 30 ide dalje, a mi dodali dva tima – 18 i ponovo su se osam kvalifikovali. Pričamo o 2020. godini. Dali smo ideje kao udruženje trenera. Svi žele isto – od igrača, organizacija, trenera. Ponovo smo videli koliko je uvođenje play-ina donelo veće interesovanje. Sada ponovo idemo na 20, a ostaje 10 za postsezonu. Možda treba da idemo na 12 timova u play-offu, pa da prva četiri odmaraju.
Ali dajte ideje da razgovaramo pre nego što stavimo nova dva tima. Tu je u pitanju i posao trenera, koji je možda dobio otkaz za tu jednu pobedu. Igrači menjaju sredinu, doktor koji menja posao. Dajte da donesemo odluke pre nego što odemo u javnost. Evroliga je ekosistem koji je privatizovan i kaže da želi strukturu, ne zanima me pasoš, da li imamo 12 Srba, Amerikanaca ili Izraelaca. Mene zanima da projekat raste. Sada dolazi prvenstvo i onda imamo iz zemlje u zemlju druge poreze, drugačije je. U SAD je sve jasno i jednako.”
U čitavoj ovoj priči jako bitne figure su i treneri. Spomenuli ste i to u prethodnom pitanju, a odavno je poznata čuvena priča da su treneri ljudi koji žive spakovanih kofera. Struktura koja bi trebalo da učestvuje u sinergiji trenera i igrača, jer ipak su to glavni akteri zbog kojih je pune dvorane i navijači prate ovaj sport. Da li ta čitava struktura može da uradi nešto u budućnosti, jer treneri su ti koji najčešće plate ceh usled loših rezultata? Tako smo imali primer da Ioannis Sfairopoulos na startu sezone odlukom vlasničke strukture bude smenjen posle samo dve utakmice, a u evropskoj košarci bilo je još nekoliko primera, posebno u Grčkoj, gde su istu stvar uradili Aris i Panionios?
,,Ioannis Sfairopoulos je izvanredan trener i čovek, uradio je dosta za Crvenu zvezdu. Ne pričamo samo o poslednjem periodu kada je otišao iz kluba. Radio je već izvanredan posao, pokazao je i rezultatima. Ne mogu da komentarišem njihovu odluku, ali mogu da kažem da kada trener ima dugoročni ugovor, onda treba da se razgovara koji je to problem. Da li su to povrede? Sigurno da je postojao taj problem, ali oni znaju bolje.
Kao trener, znaš da kad potpišeš jedan ugovor, možeš da odeš. Da li je to pametno? Što si ga onda potpisao na tri godine? Pitam sada one koji odlučuju. Okej, postoje pravila, Ioannis treba da bude plaćen i sigurno da je Saša Obradović dobar trener, ali kažem… Ti potpišeš sa nekim ugovor i onda te on odstrani. Ne kritikujem i ne komentarišem, znam da je Ioannis izvanredan trener i da će da nađe posao. Da li za mesec dana ili za godinu dana…
Struktura igre i način takmičenja, kako to spojiti sa domaćim prvenstvima. Zvali su naš klub da igramo Superkup i mi ne možemo da odbijemo, jer bismo bili kažnjeni. Neki mogu da ne igraju. Kada je odlučeno da se igra Superkup Izraela, ne bismo mogli da imamo izraelske igrače da su oni ostvarili plasman u završnicu EuroBasketa. To su odluke koji nemaju rezona, nema logike.” – nije štedeo reči Dimitris Itoudis.
Trenerski posao kojim se bavite doveo Vas je u situaciju da je pod Vašom trenerskom palicom bio ogroman broj kvalitetnih pojedinaca u svakom mogućem trenutku. Možete li da nam kažete nešto više o čitavom tom nasledstvu bez obzira da na trofeje, jer ipak koliko god da se radi o trofejima, postoje i neke druge stvari koje su jako bitne?
,,Mnogo sam srećan što u mom telefonu imam 5.000 kontakata i između njih je preko 1.000 igrača koje mogu da zovem. Sarađivao sam sa velikanima, pobeđivali smo zajedno, gubili zajedno, dosta vremena provodili i to je moja zaostavština. To su ljudi, treneri, uprava, navijači, igrači.
Hvala bogu još imam vatru u sebi koja gori i imam da naučim još i da dam sportu koji mi je u životu dao prijateljstvo, iskustvo, vidite te face tamo, svi su ovako srećni (prim. aut. timska fotografija Hapoel Tel Aviva na zidu kancelarije trenera Itoudisa sa trofejom Evrokupa). Neki od njih su prvi put osvojili evropsku titulu to ne mogu da vam opišem. To je privilegija.”
Na samom kraju, jedno pitanje “van kutije”. Poučeni prethodnim iskustvima šta možete da nam kažete o načinu na koji igrači ipak više uče? Mnogi kažu da je lakše učiti u pobedama, ali ipak nekolicina pojedinaca mnogo bolje usvaja informacije nakon nekog poraza koji više uzdrma kako igrače ponasobo, tako i timski.
“Ima istine u tome i ja verujem to, tako je u životu, u bilo kojem zanimanju. Veliki sam fan toga da bez obzira na okolnosti, u jednom trenutku dođu porazi i određeni padovi, bez obzira na to o kakvom odnosu se radilo, profesionalnom, prijateljskom, bračnom ili poslovnom… Pad ili poraz dođe u nekom trenutku.
Bitno je kad se to dogodi, da padneš napred. Taj poraz te nauči nečemu što ranije nisi imao, a to je iskustvo. Iskustvo ne možeš da kupiš u supermarketu, to se ne prodaje, već se dobija kroz greške i tako što nešto radiš posvećeno svaki dan” – zaključio je Dimitris Itoudis uz osmeh na kraju razgovora za Basketball Sphere.
