Close Menu

    Dimitris Itoudis za Basketball Sphere: Yam Madar je heroj – naporan rad uložen iza zatvorenih vrata donosi trofeje

    0
    By on Intervjui
    Dimitris Itoudis
    Dizajn: Marko Karan

    Dimitris Itoudis, trener Hapoel Tel Aviva, govorio je eksluzivno za Basketball Sphere posle osvojenog trofeja u Evrokupu. 

    Njegovo košarkaško putovanje počelo je davne 1990. godine i to u Zagrebu, a danas 34 godine kasnije koliko je već u trenerskom poslu, kada se osvrne iza sebe i te kako ima šta da vidi. Oni “preko bare” to vole da zovu “legacy”, dok je prava reč za naše podneblje – nasleđe. 

    Legitimno ga je to nasleđe svrstalo u krug najboljih evropskih trenera svih vremena. Ipak, mora se priznati da je nakon osvojenog trofeja Evrokupa s ekipom koju je preuzeo u toku sezone, a nikada ranije nije daleko dogurala u evropskim takmičenja, čitavo to nasleđa i priča o karijeri Dimitrisa Itoudisa poprimila nove obrise.

    Razgovor smo vodili dan nakon što je Hapoel Tel Aviv imao svečani prijem kod predsednika Izraela što su zaslužili osvajanjem Evrokupa i plasmanom u Evroligu, ali kako u životu, pa ni u sportu ono što se već dogodilo je prošlost i neophodno je zasukati rukave za sve predstojeće izazove, čega je svestan i Dimitris Itoudis:

    “Sve je prošlo fenomenalno! Predsednik Izraela nas je primio i onda smo imali jednu privatnu zabavu sa igračima i porodicama kod Yam Madara. Nema mnogo vremena za proslavu, okrećemo se utakmicama u Izraelskoj ligi i spremamo se za play-off.”

    BS: Nakon što ste doneli trofej Evrokupa u trofejnu salu, ne samo da ste ispisali istoriju kluba, već ste postali deo trenerske istorije na Starom kontinentu. Samo tri imena pre Vas uspela su da objedine pehare Evrolige i Evrokupa – Dušan Duda Ivković, David Blatt i Ergin Ataman:

    “Nisam to znao odmah, rekao mi je Javier Gancedo iz Evrolige nakon što smo osvojili titulu u Evrokupu. Ogromna čast, biti tu uz još trojicu kolega, a posebno što je tu Dušan Duda Ivković. Svi znaju za moj odnos sa njim koji smo imali, tako da mi je posebna čast i zadovoljstvo što sam u takvom društvu.”

    vivatbet


    Vivatbet – nadmudri igru

    BS: Ovo je idealan trenutak da se malo vratimo u prošlost i zagrebemo ispod površine. Posle 13 plodnih godina u Panathinaikosu gde ste sarađivali sa Željkom Obradovićem, odlučili ste se na novi korak u karijeri i postali prvi trener Banvita. Ono što nas interesuje ogleda se u tome da li ste i ranije imali nekih ponuda o trenerskom angažmanu i zbog čega na neki način ranije niste doneli takvu vrstu odluke?

    “Bile su tri veoma ozbiljne ponude. Jedna je ponuda za koju se zna i kojoj se pisalo je od Baskonije, odnosno iz Vitorije. Vodili smo razgovore da preuzmem ekipu 2007. godine, ali ja sam to odbio i bio sam ponosan što sam dobio tu ponudu. Bila su tu još dva kluba, koja ne želim da imenujem, uz ozbiljne ponude da budem prvi trener. Radi se o dva elitna tima u Evroligi, ali sam odlučio da ostanem u Panathinaikosu. Dao sam reč da ću ostati, čekalo nas je dosta velikih izazova.

    Bio sam svestan da imam znanje da budem prvi trener, ali imao očigledno izvanrednu i ozbiljnu rolu koju mi je dao Željko Obradović. To ne znači da nisam želeo da radim samostalno. Bio sam potpuno zadovoljan i kreativan, nisam se odrekao toga i nije mi žao što tada nisam otišao. Osvojili smo mnoge titule kasnije. Željko Obradović i ja smo se dogovorili 2012. godine da pauziramo, a onda je došla ponuda Banvita.

    icon Uzmi bonus! icon Uzmi bonus!
    BONUS

    100% do 11.000 RSD Bonus za sve

    4.9 / 5
    TOTAL SCORE

    Razgovarao sam sa porodicom i sa Željkom, bilo je dosta godinu dana pauze, a nije bilo jasno da li će on tada ići u Fenerbahce ili ne. Željko  i ja smo imali izvanrednu saradnju, mnogo sam naučio od njega. Sarađivali smo 13 godina, postali smo kumovi i ostali prijatelji što je još bitnije od svega. 

    Kada sam otišao u Banvit, informisao sam Željka, a sve kasnije što se dogodilo bilo je istorija. Zahvalan sam Banvitu na tome, ponuda je bila tri godine, međutim u toku sezone, nakon dva meseca rada sa Banvitom moj agent je dobio još tri ponude iz Evrolige.”

    BS: Svaka titula ima poseban značaj i često možemo u svim sferama sporta čuti onu čuvenu izreku da treneri kao muzičari ili roditelji, ne mogu da izdvoje omiljeni koncert ili dete. Kada se osvrnemo na period u CSKA, ne možemo da se ne prisetimo koša koji je postigao Viktor Krhyapa za produžetak u Berlinu i finalu Evrolige protiv Fenerbahcea i protiv kuma – Željka Obradovića. 

    Stigli ste do prvog trofeja Evrolige, osvojili nagradu za najboljeg trenera godine, da bi danas, nekoliko godina kasnije doživeli nešto slično nakon što je Marcus Foster pogodio izuzetno težak šut u odlučujućoj utakmici za pehar Evrokupa. Ako biste mogli da povučete neke paralele i razmislite o takvim utakmicama, koji šut možete okarakterisati kao važniji? Ili da se opet vratimo na izreku – koš za pobedu, koncert ili dete – nemoguće je izdvojiti samo jedno.

    “Svaki koš za pobedu je bitan na neki način, ali neki od njih su postali deo istorije. Drago mi je što je Viktor Khryapa pogodio taj šut za izjednačenje i produžetak. To je bio veoma težak šut, kao što je i Marcus Foster pogodio težak šut u finalu Evrokupa.

    Ali ima tu dosta i dobrih odbrana, naprimer kada Ramunas Siskauskas 2009. godine u Berlinu nije pogodio protiv Panathinaikosa, pa smo osvojili titulu. Svaki koš za titulu mi je drag, ali ako bi morao nešto da izdvojim složio bih se s Vama za te poene koje su postigli Khryapa i Foster.”

    BS: Kada kao elitni trener svoju ekipu odvedete šest puta na Final Four Evrolige, osvojite dve titule, a potom u toku sezone preuzmete ekipu u Evrokupu, košarkaška javnost na to posmatra kao potencijalno neki korak nazad u smislu samog posla. 

    Isto tako, ne samo da ste uradili nešto novo u tom smislu, već i možemo da povučemo paralelu sa filozofijom Dušana Dude Ivkovića. Nedavno je u jednom intervjuu Vassilis Spanoulis rekao da je prvi savet trenera Ivkovića bio da nikada ne preuzima neku ekipu u toku sezone, ali on nije mogao odbiti ponudu Monaca. Ako se osvrnemo nekoliko meseci unazad, vi ste uradili istu stvar sa Hapoel Tel Avivom:

    “Ne bih se složio da je potpis za Hapoel Tel Aviv bio korak unazad ili nivo ispod. Drugo takmičenje pod okriljem Evrolige, ali to ne znači da je to korak nazad. Teže je i izazovnije da vodiš tim koji nema iskustvo, a da praviš stvari ispočetka. Moja odluka je bila veoma teška. Pogotovo što sam preuzeo ekipu u toku sezone što nikada ranije nisam uradio. Za mene je to bio korak napred, jedan veliki pozitivan izazov. Imao sam ponude iz Evrolige, koje sam odbio, zato što nisam želeo da radim do kraja sezone.

    Onda me predsednik Hapoel Tel Aviva, Ofer Yannay, nagovorio svojom vizijom, idejom i motivacijom. Izjavio sam tada da će mi biti drago da vodim jedan koji se nikada nije takmičio u Evroligi, a ima ambicije, finansijsku stabilnost i želju da se klub proširi, da se napravi iskorak i ide u tom pravcu da se igra Evroliga.

    Moja misao i želja bili su da uvedem tim u elitno takmičenje. Hvala Bogu, pa smo uspeli odmah u prvoj sezoni, iako nisam očekivao to. Dali smo sve od sebe, igrači su se dosta žrtvovali, napravili neka odricanja, da slušaju i rade i tu nema neke tajne. Dosta rada, pomerili smo sopstvene granice, ali tako je kada se takmičiš” – objasnio je svoju odluku Dimitris Itoudis.

    BS: Postoje različiti tipovi trenera i igrača, oni koji će nakon osvojenog trofeja ili na drugoj strani teškog poraza sakriti emocije i ostati u potpunosti mirni. Nakon osvojenog trofeja Evrokupa, Vi ste značajno proslavili i niste krili radost zajedno sa svojim igračima. Koliko je teško u takvim momentima na neki način ostati hladan, a opet s druge strane ljudski je pokazati emociju, posebno kada je nečemu došao kraj?

    U svetu sporta nebrojeno puta smo mogli da čujemo kako je osvojeni trofej na kraju dana nešto što padne kao veliki teret s leđa, jer svi su svesni kroz koliko naporan proces je neophodno proći da bi ste uopšte bili u prilici da se borite za titulu:

    “Radio sam zajedno sa Željkom Obradovićem, kasnije sam radio samostalno i sa drugim trenerima, osvojili smo mnoge trofeje. Međutim, svaki put je taj izazov takav da se osećaš kao da ti je taj trofej prvi, jer nikada ne znaš da li će ti biti poslednji. Zato se i igra, da neko osvoji trofej.

    Ja i dalje imam veliku vatru, volim i poštujem košarku, sanjam da košarka bude još atraktivnija, da se igra u širem svetu, u punim halama i drago mi je što sam deo istorije Hapoel Tel Aviva i što sam takođe deo evroligaške košarke zajedno sa igračima, trenerima i navijačima.”

    basketball sphere logo

    Sve Basketball Sphere analize na jednom mestu – Priključi se našoj Viber grupi

    BS: Jedno malo neobičnije pitanje, ali dok pričate o košarci i bilo čemu vezanom za Vaš posao, ne može se ne primetiti emocija u svakoj rečenic. Šta je za Vas košarka?

    “Košarka i posao trenera nisu samo sport. To je nešto što zahteva dosta interakcije i donošenje mnogih odluka, posebno kada ste igrač. Cela suština je kako trenersku teoriju prevesti na parket i to pretvoriti praksu.

    Košarka je deo socijalizacije i kulture. Ovde se radi o međusobnoj saradnji. Dosta ljudi doprinose, neki malo manje, neki više kako bi se došlo do rezultata. Zato ja volim svoj posao i saradnju sa igračima, trenerima, medicinskim osobljem, pa i sa novinarima.

    Košarka te uvek unapređuje, kao trenera, oca i prijatelja. Imaš priliku da radiš sa različitim ljudima, karakterima, verama, kulturama i u različitim zemljama – to je privilegija. Ovih 5 000 kontakata koje imam u telefonu, to je najveći trofej. Čak i vi novinari kada me pozovete za intervju, bilo da radite na televiziji, radiju ili na internetu, za nas je najveći uspeh svakodnevni rad.

    To je pehar, jer vidiš da na neki način unapređuješ košarku kao igru. Ne tražim svaki dan na pričam u novinama, ali svi koji se bavimo sportom na neki način, dobijamo pehare ispred publike i pune hale zato što smo naporno radili pred praznim tribinama. Ono što vi ne vidite, što se radi iza zatvorenih vrata, dodatni treninzi, video analize i sve ostalo dolazi kao nagrada za uloženi rad ispred publike i javnosti. Rad uložen iza zatvorenih vrata donosi trofej” – nije štedeo reči Dimitris Itoudis.

    BS: Svesni smo da retko koji trener voli da govori pojedinačno o svojim igračima, ali ne možemo da ne spomenemo čin koji je uradio Yam Madar, kada je odlučio da igra povređen i to ne samo da igra, već da prikaže fenomenalna izdanja u finalnoj seriji Evrokupa:

    “Heroj, heroj! Ne koristim tu reč, ne želim heroje, ali on je herojčina! Stavio je sebe na raspolaganje ekipi i treneru, s obzirom da je imao ozbiljnu povredu. Rekao je da nema šanse da ne igra. Ne samo da je igrao, već je bio izvanredan.

    Bio je ozbiljan faktor na oba kraja terena. On voli košarku i uživa na parketu. Kada vidim takve igrače koji vole što rade, ulažu ekstra napore mimo redovnih treninga, to je moja motivacija da ustajem u sedam ujutru i da budem u hali sa njima. To je velika stvar i to je taj pehar o kojem sam pričao.”

    Yam Madar Partizan
    Foto: Dragana Stjepanović

    BS: U poslednje vreme redovno slušamo o budućnosti Evrolige, bilo da se radi o proširenjima, uvođenju konferencija ili nekih drugim detaljima. Ono što želimo da Vas pitamo ogleda se u tome da li bi potencijalno model u kojem bi dve poslednje ekipe na tabeli na kraju regularnog dela sezone izgubile pravo nastupa za narednu godinu, a umesto njih da deo Evrolige budu dva najbolja tima iz Evrokupa. 

    To je nešto što nismo imali priliku nigde da vidimo i pročitamo, a potencijalno bi moglo da dodatno zainteresuje publiku. Uvođenje play-ina je donelo neizvesnost i dovelo do toga da do poslednje dve ili tri runde regularnog dela sezone 13 ili 14 timova konkuriše za plasman u doigravanje. S druge strane, već nekoliko godina gledamo kako tri, četiri ili ponekad i pet ekipa u ranom delu sezone izgube i matematičke šanse za plasman u play-off, pa utakmice za njih nemaju neki poseban takmičarski značaj:

    “Poslušao sam pažljivo što ste rekli i mislim da o tome može da se razgovara. Profesionalna košarka na nivou Evrolige i NBA dovela je do toga da se ulaže ozbiljan novac, gde svi žele da znaju jasan profit ili gubitak. Trogodišnji ili petogodišnji planovi su olakšavajuća okolnost, kako bi se jasno znalo ko i šta želi da radi. U sportskom smislu, Evrokup bi mogao da daje dve najbolje ekipe, a dve iz Evrolige da ispadaju. O tome se može razgovarati. 

    Model koji imam u glavi je da se Evroliga proširi. Sada smo u trenutku gde smo zreli da proširimo takmičenje na 20, 22 ili 24 ekipe u narednim godinama. Da igramo više utakmica, bez da nedostaje takmičarsko interesovanje domaćih šampionata. Imam ideje i argumente koje bih mogao da stavim na sto kao predsednik Udruženje trenera Evrolige i kao aktivni trener s bogatim iskustvom” – odgovor je koji je uputio grčki stručnjak.

    BS: Kada već govorimo u Evroligi, ne možemo da ne spomenemo jedno ime – Mike James. Imali ste priliku sarađivati, svi su svesni koliko je kao karakter temperamentan igrač, ali isto tako da je do dolaska u Monaco često menjao sredine. Deluje da je konačno pronašao svoju “mirnu luku” i da uživa kao lider te ekipe, pa bi bilo zanimljivo da čujemo iz prve ruke kako je sarađivati sa jednim takvim pojedincem:

    “Mike James je izvanredan igrač. On ima košarku u malom prstu i neverovatan osećaj za košarku. Imamo izvanredan odnos, a to što nije uspevao u jednoj sredini da ostane duži vremenski period, to ne mora da znači ništa. Nisi uspeo u jednoj sredini, ideš u drugu i tamo nađeš sve. Takve situacije te dovedu da budeš zreliji, da donosiš pametnije odluke. Ne govorim ovo sada u kontekstu samo za njega, već generalno u svetu sporta. 

    Mike James je zaslužio sve što ima, drago mi je što sam imao priliku s njim sarađivati. Naučio sam neke stvari od njega, on je naučio neke stvari od mene i to je uzajamno. Neka okruženja ti pomažu da se osetiš kao da pripadaš tamo, toj familiji, a kada to osećaš onda daješ sve od sebe.

    Imao sam privilegiju da sarađujem sa velikim igračima. To sam rekao i Dejanu Bodirogu, koji je predao pehar i medalje mom timu. Zamislite koliko smo trofeja osvojili zajedno dok je bio igrač, a sada dođemo do toga, zamislite kakve cikluse život pravi” – objasnio je Dimitris Itoudis.

    BS: Ovaj košarkaški razgovor ćemo nastaviti da malo zagrebemo i u dešavanja preko bare – NBA liga. Trener ste koji je stasavao uz saradnike, igrače, trenere i sve ljude sa Balkana, svesni ste karaktera i talenta na ovim prostorima, ali ono što prikazuje Nikola Jokić je potpuno druga dimenzija. Bilo bi zanimljivo da čujemo koju reč od Vas o jednom takvom igraču:

    “Nikola Jokić je stavio novu kulturu i dimenziju igre centara koji mogu da budu plejmejkeri na parketu. Meni je drago što smo igrali protiv njega, iako smo izgubili tu utakmicu u Beogradu nakon dva produžetka kada sam vodio reprezentaciju Grčke. On i Giannis Antetokounmpo su pružili impresivno izdanje. Nikola Jokić je tada pogodio težak šut iz okreta iz kornera. Još jedan šut koji je važan, iako nije išao nama u prilog, ali to je izvanredno.

    Nikola Jokić, Giannis Antetokounmpo, Luka Dončić su ostavili veliki utisak u NBA ligi, potvrda je toga da Evropa dosta talenata i velikih igrača. Možemo da naučimo da iskombinujemo znanja i iskustva iz NBA lige i Evrolige. Postoje ozbiljni ljudi spremni da investiraju finansije i znanje, kako bi se Evroliga proširila gde se može garantovati stabilnost i razvoj u godinama koje dolaze.”

    BS: Na početku razgovora smo govorili o vašem odnosu sa Željkom Obradovićem, potom obradili sve teme o Hapoel Tel Avivu i nekim pojedincima, a sada da se vratimo u trenersku struku. Imali ste priliku da posećujete NBA kampove kao trener, kao što ste i sami rekli imate pet hiljada kontakata iz sveta košarke u telefonu, ali Darko Rajaković je neko o kojem želimo čuti koju reč više.

    Postao je prvi trener NBA ekipe, nedugo posle njega tako nešto uradio je i Tuomas Iisalo, pa da li Vam to deluje kao veliki iskorak u angažovanju evropskih stručnjaka u najkvalitetnijoj ligi sveta, jer to je zaista podvig – za taj angažman na svetu postoji samo 30 radnih mesta, pa je ogroman pečat za bilo čiju karijeru biti jedan od tih 30:

    “Meni je izuzetno drago što je Darko Rajaković tamo. On je moj veliki prijatelj. Tuomas Iisalo i ja se lično ne poznajemo, ali mu želim sve najbolje. Čovek je zaslužio sve što je dobio do sada i svaka mu čast. Igor Kokoškov i još neki evropski treneri su tamo, ja sam imao priliku takođe da radim četiri ili pet Letnjih liga sa Detroit Pistonsima. 

    Da se vratim ponovo Darku. On je veliki profesionalac, na sebe gleda kao gladijatora u areni pred svaku utakmicu i tako se sprema za svaku utakmicu. Proveo sam kod njega fenomenalnih 12 dana. Imaju dobru hemiju i atmosferu. Pokazao je ne samo u Toronto Raptorsima, već i u drugim timovima gde je ostavio značajan pečat svojim znanjem. Drago mi je što znam njegovu familiju, kao i čitav stručni štab. Imam dosta prijatelja, razgovaramo i pričamo… Meni je izuzetno drago i srećan sam gde sam sada, ali nikada ne znamo šta sutra nosi.

    Darko Rajaković je mnogo uložio sebe u sve to, dugi niz godina je u Sjedinjenih Američkim Državama, postao je kao Amerikanac. Drago mi je što možemo da se nađemo svako leto, da slušamo muziku. Još mi je draže što Darko i njegova porodica znaju mog prijatelja, Konstantinosa Argyrosa, pa pevamo njegove pesme, popijemo rakiju, družimo se i jedemo lepo…”

    BS: Grčka, turska ili srpska kuhinja? Šta je Vaš favorit?

    “Grčka! Dao si mi tri, pa sam izabrao grčku, to ti je to…” – rekao je uz osmeh Dimitris Itoudis.

    BS: Na kraju razgovora jedno baš teško pitanje… Toliko osvojenih trofeja, toliko značajnih utakmica i istorijski bitnih na evropskom kontinentu. Ipak, svaki trener ima one neke pojedince, kako to struka voli da kaže “igrač kojeg bi svaki trener poželeo u svakoj ekipi”. S obzirom na plejadu fenomenalnih igrača, postoji li možda jedan specifičan u Vašoj karijeri:

    “Hvala posebno na ovom pitanju. Čak i jedan Vaš kolega mi je ukazao na to da od 25 igrača koji su obeležili 21. vek u Evroligi, da sam trenirao 12 ili 13. To je veliki takođe veliki pehar, a dosta njih ima potencijal i da postanu treneri.

    Drago mi je što sam imao tu priliku i dalje je imam da sarađujem sa intelektualcima i ljudima koji vole košarku” – zaključio je Dimitris Itoudis na kraju razgovora za Basketball Sphere.

    Share.

    Urednik portala

    Add A Comment
    Leave A Reply