Dino Radončić, reprezentativac Crne Gore i nekadašnji evropski šampion sa Real Madridom, govorio je za Basketball Sphere o teškom periodu nakon dijagnoze tromboze, odrastanju i sazrevanju uz Luku Dončića i Pabla Lasa, kao i o glasinama koje su ga tokom karijere povezivale sa večitim rivalima iz Beograda.
Prošlog proleća, Radončić je prošao kroz izuzetno težak period.
Dijagnostikovana mu je tromboza, zbog čega je morao prevremeno da završi sezonu i privremeno se udalji od terena. Iako ga ovaj događaj nije suštinski promenio, dao mu je novu perspektivu.
„Ne bih rekao da me je ovaj trenutak promenio, ali mi je definitivno pomogao da shvatim da u životu jedan trenutak može sve da promeni i da treba više da uživam u svakom danu“, počeo je Radončić razgovor za Basketball Sphere.
Sportski gen oduvek je bio prisutan u njegovoj porodici. Njegov otac Damir bio je prepoznatljivo ime u rukometu, ali se Dino ipak odlučio za drugačiji put, iako su njegovi prvi sportski koraci bili vezani za fudbalski teren.
„Rukomet me nikada nije privlačio, verovatno zato što sam video koliko je povreda moj otac imao. Počeo sam da treniram fudbal, ali sam bio veoma visok, pa sam prešao na košarku. Hvala Bogu, (smeh)!“
Ta odluka pokazala se kao potpuni pogodak. Sa samo 19 godina postao je deo šampionske generacije Real Madrida koja je pokorila Evropu. Prošao je omladinske kategorije i prvi tim zajedno sa Lukom Dončićem, svedočivši stvaranju jedne od najvećih zvezda današnjice.
„Igrati sa njima definitivno je bilo sjajno iskustvo i mnogo toga se dogodilo te sezone. Nažalost, 99 odsto anegdota kojih mogu da se setim nije za javnost, (smeh).
Košarkaškog dela su svi već dobro svesni; Luka je sa 19 godina nosio sav pritisak Real Madrida na svojim leđima i osvojio Evroligu kao MVP. Siguran sam da se to više nikada neće dogoditi.“
Važnu ulogu u njegovom košarkaškom odrastanju u Madridu imao je legendarni Pablo Laso, sa kojim je kasnije ponovo sarađivao u Bayernu.
Igranje za Real Madrid nosi specifičnu težinu koja se retko može uporediti sa bilo čim drugim u evropskoj košarci.
„Imamo odličan odnos. Pablo Laso mi je pružio priliku da debitujem, a zatim i da jednu sezonu igram za najveći klub na svetu i to je nešto što nikada neću zaboraviti. Kasnije me je doveo i u Bayern, ali nažalost, zbog milion stvari koje su se dešavale van terena, nismo imali priliku da sarađujemo kao u Madridu.
Pritisak u Madridu je ogroman; ako ste drugi, isto je kao da ste poslednji. To ne mogu da uporedim ni sa jednom drugom ulogom koju sam kasnije imao u Endesa ligi, gde sam se mnogo puta borio za opstanak. To definitivno nije isti pritisak.“
Pored španske košarke, Radončić uvek prati dešavanja u regionu. Njegovo ime se povremeno u medijima povezivalo sa večitim rivalima iz Beograda, ali on jasno demantuje te navode, iako ne krije da bi voleo da regionalna košarka napravi iskorak.
„Kao mlađi igrač, sa 14 godina, zapravo sam igrao turnir za oba kluba, pre nego što sam potpisao za Barcelonu. Sve nakon toga bile su besmislice i spekulacije takozvanih modernih insajdera, možda zato što sam odrastao u Zrenjaninu i imam srpski pasoš. Pratim oba kluba i voleo bih da se konačno napravi korak napred u Evroligi; to bi bilo sjajno za košarku u regionu.“
Slično poštovanje ima i prema saigračima iz reprezentacije. Nikola Vučević se nedavno oprostio od reprezentacije Crne Gore, čime je završen veliki period crnogorske košarke u kojem su delili svlačionicu.
„Vuč je, pre svega, vrhunska osoba i jedan od najvećih profesionalaca sa kojima sam igrao. Bila mi je velika čast i zadovoljstvo da budem njegov saigrač i da gledam kako se ponaša na terenu i van njega.“
Nakon perioda oporavka, Radončić sada gleda isključivo unapred. Upitan o trenutnom fizičkom stanju i ambicijama za naredni period, poslao je jasnu poruku.
„Kada je reč o mom fizičkom stanju, osećam se bolje i spremnije nego ikada, i mentalno i fizički. Imao sam vremena da radim na svom telu i na sebi i jedva čekam košarku!“, zaključio je reprezentativac Crne Gore razgovor za Basketball Sphere.
