Iako je prošlo više od mesec dana, utisci se još uvek nisu do kraja slegli od spektakularne NBA razmene u kojoj su glavni likovi Luka Dončić i Anthony Davis.
Bilo je već neko vreme „u vazduhu“. Oko NBA lige sve je više priča bilo o tome kako je ovo „liga igrača“, za razliku od nekih davnih vremena kada su NBA superstari, u poređenju s danas, imali mizerna prava. *Mnogo je igrača htelo da napusti svoje ekipe, ali liga je bila posložena tako da vlasnici apsolutno imaju poslednju reč, ma koliko igrač želeo potencijalni trade.
Da ne idemo predaleko u prošlost, dovoljno je vratiti se 20-ak godina unazad. Carmelo Anthony se svojski namučio kako bi isforsirao trade iz Denver Nuggetsa u New York Knickse. James Harden je dolazio s ozbiljnim viškom kilograma u trening kamp Houston Rocketsa ne bi li suptilno isforsirao upravo da ga razmene u Brooklyn Netse.
Ben Simmons, nakon što je bio bačen „pod bus“ od Joela Embiida i Doca Riversa, nakon ispadanja od Atlanta Hawksa, na ulasku u iduću sezonu jednostavno se nije pojavio na početku priprema, samo da bi kasnije svojim ponašanjem isforsirao trade, jer je uprava nekako morala zaustaviti krvarenje.
Uzmi bonus! “Reserve clause”
*Pre pedeset godina, NBA igrači nisu imali mogućnost da zahtevaju trejdove kao što to čine danas. U to vreme, timovi su imali gotovo potpunu kontrolu nad sudbinama svojih igrača, a igrači su imali ograničenu moć u odlučivanju o sopstvenim karijerama. Jedan od ključnih faktora koji je doprineo ovoj situaciji bio je tzv. “reserve clause” (klauzula o zadržavanju), koja je omogućavala timovima da zadrže prava na igrača i nakon isteka njegovog ugovora, praktično ga vezujući za tim na neodređeno vreme.
Ova klauzula je značila da, čak i nakon što bi igračev ugovor istekao, tim je i dalje imao prava na njega, sprečavajući ga da pregovara s drugim timovima ili zahteva trade. Igrači su bili primorani da prihvate uslove koje su im timovi nudili, bez mogućnosti da traže bolje prilike drugde.
Promene su počele da se dešavaju tokom 1970-ih godina, kada su igrači počeli da se organizuju i bore za svoja prava. Osnivanje sindikata igrača i nekoliko ključnih sudskih slučajeva doveli su do ukidanja “reserve clause” i omogućili igračima veću slobodu u odlučivanju o svojim karijerama. Ove promene su postavile temelje za modernu NBA ligu, gde igrači imaju znatno veći uticaj i mogućnost da zahtevaju trejdove ili biraju timove za koje žele da igraju.
Trade Luka Dončić – Anthony Davis vrlo verovatno otvorio novu eru NBA lige
Takvih slučajeva je iz sezone u sezonu sve više, a najsvežiji događaj desio se unazad dva meseca. Reč je, naravno, o Jimmy Butleru. Nakon što je zaista odigrao fantastičnu rolu tokom poslednjih pet sezona u dresu Miami Heata, gde ih je odveo do dva velika NBA finala, već prošle sezone se počelo lagano osećati kako je ta grupa igrača dotakla svoj plafon te kako dolazi do zasićenja.
Butler je svojim ponašanjem unazad dva meseca uspeo da izforsira svoj trade u Golden State Warriorse, iako je prvobitno hteo u Phoenix Sunse. Čak je i veliki Pat Riley morao da poklekne pred Butlerom jer je bio stavljen praktično u pat poziciju. Probao je Riley svojim autoritetom i znanjem da spusti cenu Butleru, samo kako bi ga uzela bilo koja ekipa, ali na kraju je deblji kraj izvukao, mora se to reći, Miami Heat.
Zašto vam sve ovo govorimo? Pa zato što je trade Luka Dončić – Anthony Davis vrlo verovatno otvorio novu eru NBA lige. Razmenjen je igrač od 25 godina, u naponu snage, čovek koji je sezonu ranije Maverickse vodio do velikog NBA finala, gde je usput bio All-Star, najbolji strelac lige, MVP finala Zapada i član prve petorke lige. A tek je trebao da uđe u svoj prime.
Šampionski prozor, kako se to popularno naziva, s Dončićem je Mavericksima realno pružao šansu da u narednih sedam, ako ne i više sezona, napadaju NBA naslov.
Nico Harrison jednostavno nije bio spreman da ponudi maksimalni ugovor Dončiću
Davis, koliko god fantastičan igrač bio, ipak je čovek od 32 godine, sa ne baš sjajnim kartonom povreda iza sebe. Stvar je u tome da, koliko god on bio savršen fit sa Kyrie Irvingom, on maksimalno daje prozor od dve, tri godine za napad na naslov.
Iz te perspektive, potez Dallas Mavericksa deluje gotovo suludo. Međutim, od mora informacija koje su gotovo svaki dan izlazile u medije – od toga kako je fizičko stanje Slovenca problematično, do priča o njegovom pušenju nargile i ispijanju piva, pa sve do toga da lice franšize ne može biti igrač koji konstantno na svaku odluku sudije reaguje kao malo dete – dolazimo do razloga zašto su se u Dallasu plašili da će Luka Dončić ignorisanjem njihovih saveta o brizi za telo dovesti do hroničnih povreda.
Nije da tu nema smisla – Luka Dončić je zaista trebao da poradi na svom ponašanju tokom utakmica, kao i na fizičkoj spremi, ali ipak to nije dovoljan razlog da se trejduje generacijski talenat za čoveka od 32 godine. Nico Harrison jednostavno nije bio spreman da ponudi maksimalni ugovor Dončiću.
Leto pred nama trebalo je da osigura Dončiću status najplaćenijeg igrača lige, ali Harrison se odlučio za drugačiji smer. Odmah nakon tog tradea krenule su kružiti informacije po NBA kuloarima kako postoji mogućnost da će se Charlotte Hornetsi rešiti LaMela Balla na leto, da je moguć scenario u kojem Philadelphia 76ersi razmenjuju Joela Embiida. Takođe, u etar je dospelo ime Ja Moranta kao potencijalnog igrača za trade, iako je iz vrha kluba vrlo brzo stigao demanti.
NBA je čisti biznis
No, NBA je čisti biznis, pa izjavu vrhuške Grizzliesa treba uzeti s dozom opreza. Nico Harrison je za slovenske medije samo dve nedelje pre razmene govorio kako će biti najsrećniji ako Dallas Mavericksi osvoje naslov imenom Luka Dončić.
Poveznica ova četiri superstara je nekonstantnost i povrede. I zaista, kada se pogleda šira slika, logika nalaže da bi možda najbolja stvar za 76erse bila da razmene Embiida, koji će morati na novu operaciju, nakon koje nije poznato u kakvom će se stanju vratiti.
Uprkos svim individualnim uspesima, kojih je zaista bilo mnogo, Embiid je zagazio u 33. godinu života, iza sebe ima propuštenih 400 utakmica u karijeri (435 odigranih susreta) – što je gotovo polovina od kada je draftovan – a ekipa ni jednom nije stigla do finala konferencije. Usput, bilo je tu, barem na papiru, nekoliko fantastičnih timova. Igrao je Embiid sa “onim” Simmonsom i Butlerom, zatim su u Philadelphiji bili James Harden i Tobias Harris, a poslednji neuspešni eksperiment dogodio se ove sezone s Tyreseom Maxeyem i Paulom Georgeom.
Usporedimo li to sa saigračima Nikole Jokića, koji još nikada nije igrao sa aktuelnim All-Star saigračem, jasno je da je vreme Embiida u 76ersima prošlo. On i dalje ima visoku cenu – prošle sezone je, pre povrede, prosečno ubacivao 35 poena i bio favorit za osvajanje druge uzastopne MVP titule, kao i treće uzastopne titule najboljeg strelca lige. Savršeno je vreme da 76ersi na leto krenu u novom smeru, gde bi za Embiida i Georgea mogli dobiti mnoštvo pickova u narednim godinama.
Oko Maxeyja se može izgraditi nova ekipa, baš kao što je Oklahoma City Thunder to učinio sa Shai Gilgeous-Alexanderom, a pritom 76ersi imaju i opciju da ga uvežu s nekim drugim superstarom.
Memphis Grizzliesi izgubili dve sezone zbog Ja Moranta
LaMelo Ball takođe, uprkos nekim fenomenalnim partijama, nije doneo značajan pomak Charlotte Hornetsima kao franšizi. U pet sezona propustio je već 157 utakmica u karijeri. Muči muku s hroničnim povredama zgloba, a tim stagnira. Ball takođe ima određenu vrednost te se počelo spekulisati kako bi se vrlo lako mogao desiti “raskid braka” između njega i Hornetsa.
Što se tiče Moranta, on je nakon one drastične kazne upao u problem s povredama. Prošle sezone je morao završiti sezonu nakon samo devet odigranih susreta (prvih 25 utakmica je propustio zbog suspenzije). U karijeri nikada nije prebacio više od 67 utakmica u sezoni. Morant je i ove sezone imao nekih lakših povreda gde je propustio već 24 susreta, što je puno.
Morant ipak, kada je zdrav, pokazuje kako je sposoban biti lider ove ekipe koja je na pobedu od drugog mesta na “paklenom” Zapadu. Prilagodio se i novom sistemu ekipe na koji je naveliko uticao pomoćni trener Tuomas Iisalo, te je pokazao određenu lidersku crtu. Grizzliesi su krcati talentom te su ove sezone odlučili staviti fokus na tim, umesto na to da ih dominacija Moranta vodi kroz sezonu, samim time, Morant je tek drugi strelac tima ove sezone, iza Jarena Jacksona Jr.-a.
Međutim, još uvek se osećaju posledice štete koju je svojim ponašanjem naneo svojoj ekipi koja je praktično izgubila dve sezone zbog njegovog mahanja pištoljem na Instagramu. Sada su opet u vrhu, ali konstantne povrede i strah od destruktivnog ponašanja mogli bi Grizzliesima u tradeu za Moranta doneti mnogo toga. Na ovako bogatu ekipu dodati još talenta bilo bi zapanjujuće.
Tranzitni period
Isto tako je lako moguće da ništa od ovoga ne vidimo, jer sve su ovo igrači koji itekako imaju šta da kažu, pogotovo Ball i Morant koji tek treba da uđu u svoj prime.
Bilo kako bilo, Luka Dončić je definitivno otvorio Pandorinu kutiju. Ili da budemo precizniji, Nico Harrison. Ono što je donedavno bilo nemoguće zamisliti, sada je itekako realno. Superstarovi neće dobijati max ugovore na temelju svoje statistike i statusa.
Da ne ulazimo u nova pravila oko plaćanja igrača, u NBA ligi se trenutno dešava jedan tranzitni period, gde GM-ovi moraju biti izrazito oprezni sa doslovce svakim dolarom. Ne dati max ugovor u ruke igraču koji svojim ponašanjem i fizičkim stanjem ne pokazuje da ga je vredan, u narednim godinama moglo bi postati realnost. Igrači polako, ali sigurno gube moć koju su imali. Nico Harrison je pokrenuo lavinu.
Basketball Sphere predstavlja evroligaški podkast: Nebeska Udica
Ako volite Evroligu, onda je ovo pravi podkast za vas! U saradnji sa našim portalom, na You Tube kanalu “Nebeska udica” svake sedmice gledajte dva evroligaška podkasta: najava kola i analiza kola.
U najavi kola je tema svih devet utakmica Evrolige uz prognoze i “sigurice” za klađenje. Kada je reč o analizi kola, možete pogledati iz stručnog ugla šta su to napravili Crvena zvezda i Partizan. Tu još neke standardne rubrike poput teme sedmice, izjava sedmice, fantasy predloga i slično. Takođe, možete učestvovati u takmičenju i osvojiti evroligašku loptu i trenersku tablu.
