Dušan Alimpijević je posle neuspeha reprezentacije Srbije na EuroBasketu na klupi zamenio Svetislava Pešića, a mladost koju donosi, bez dileme, treba negovati.
Košarka u Srbiji je već dugo više od sporta i takmičenja, a visoke ambicije nisu ništa novo. Kako se Evropsko prvenstvo približivalo tako je i euforija rasla. Olimpijske igre i osvajanje bronzane medalje trebalo je da budu zamajac da “Orlovi” preslišaju sve rivale i da posle 2001. godine opet dođu na evropski tron.
Sve je išlo kao po loju. Nikola Jokić je prihvatio poziv selektora, pripremni period završen je svim pobedama. Na kontinetalnom šampionatu ređale su se pobede, ali i povrede. Poraz od Turske u poslednjem kolu grupne faze bio je opomena, ali poraz od Finske na startu nokaut faze bio je šamar.
Uzmi bonus! Da će to biti kraj mandata Svetislava Pešića bilo je jasno, a Košarkaški savez Srbije morao je da pronađe adekvatno rešenje. Izbor nije bio previše veliki, a Dušan Alimpijević se nametnuo kao prvi i jedini.
Karkater pobednika, posvećenost, znanje, ali emocije sa kojima mladi stručnjak vodi turski Besiktas očarali su celu Evropu. Razvojni put nije bio lak, a sezona provedena u Crvenoj zvezdi naučila ga je da se rad i upornost isplate. Možda ne baš odmah, ali sve jednog dana dođu na naplatu.
Promocija je bila baš onakva kakva se i očekivala da bude. Nije se uplašio, već je izašao sa ponosom pred naciju koja ume da slavi da uspehe, ali ne baš da preživi neuspehe.
“Ne mogu da vam opišem koju vrstu časti i poštovanja osećam duboko o sebi. Moj pokojni prijatelj imao je izraženo rodoljublje, bavio se prodajom keramičkih proizvoda, utisnuo je poruku – Srbiji vratiti ljubav i čast. To mi je ostalo urezano.” – reči su selektora Srbije.
Breme koje je na leđima poneo već tokom prvog kvalifikacionog prozora nije lako. Preživeo je prvo poluvreme protiv Švajcarske, a onda i uzavrelu atmosferu u dvorani “Mirza Delibašić”. To je samo početak onoga što ga čeka.
Velike stvari se ne dešvaju preko noći. Moramo biti relani i priznati – košarka u Srbiji nije više što je nekada bila. Košarkaška liga Srbije nije više ista kakva je bila kada je Dušan Alimpijević vodio Vojvodinu ili subotički Spartak.
Partizan i Crvena zvezda više ne afirmišu mlade srpske igrače, a ispašta niko drugi nego reprezentacija. Mlađe selekcije više ne donose medalje, a ovi redovi nisu bili kakav alibi za neki potencijalni neuspeh Dušana Alimpijevića, već realnost. Realnost koja se mora promeniti.
Svestan je toga i novi selektor. Zato je i prihvatio odgovornost i uhvatio se u koštac sa nečim što se neće rešiti preko noći. I zato ne smemo da posle prvog poraza “opletemo” svim silama i da potrošimo budućnost, već da je čuvamo i negujemo. A za sve to ćemo biti nagrađeni. Medalje više nisu nešto što bilo ko može da garantuje. Osvajane se u one i u prošloj deceniji, ali stanje u srpskoj košarci se nije mnogo promenilo.
Možda i neće, možda i moramo da se suočimo sa novim trendovima. A za sve to je potrebno vreme. To zna Dušan Alimpijević i zato mora da ima adekvatnu podršku i potporni zid koji neće popustiti. Srbija je dobila selektora za budućnost, čoveka koji je posle 13 utakmica neporažen u Superligi Turske, čoveka koji je spreman da da poslednju kap znoja i da uradi nešto veliko sa svojom reprezentacijom.
Pročitaj još:
Basketball Sphere predstavlja evroligaški podkast: Nebeska Udica
Ako volite Evroligu, onda je ovo pravi podkast za vas! U saradnji sa našim portalom, na You Tube kanalu “Nebeska udica” svake sedmice gledajte dva evroligaška podkasta: najava kola i analiza kola.
U najavi kola je tema svih devet utakmica Evrolige uz prognoze i “sigurice” za klađenje. Kada je reč o analizi kola, možete pogledati iz stručnog ugla šta su to napravili Crvena zvezda i Partizan. Tu još neke standardne rubrike poput teme sedmice, izjava sedmice, fantasy predloga i slično. Takođe, možete učestvovati u takmičenju i osvojiti evroligašku loptu i trenersku tablu.
