Evroliga 2024/2025 – Barcelona u predstojećoj sezoni ima nekoliko teških zadataka, a Evroliga deluje kao najzahtevnija misija.
Katalonski tim na neki način svake godine konkuriše za mesto u samom vrhu elitnog takmičenja kao što je Evroliga, ali ne uspevaju na parketu opravdati epitet jednog od velikih favorita. Ako uzmemo u obzir količinu ulaganja naspram rezultata, jasno je da stvari ne funkcionišu za njih na najbolji mogući način.
Basketball Sphere SPECIJAL: Evroliga 2024/2025 – predstavljanje svih timova
Trofej Evrolige su osvojili su samo dva puta u klupskoj istoriji, tokom sezona 2002/2003 i 2009/2010. Deo slagalice na putu do pehara pre 14 godina bio je Roger Grimau, kao i Ricky Rubio. Prvi od navedenih ovaj put došao je kao trener i naslednik Sarunasa Jasikeviciusa, ali blago rečeno – nije se proslavio. Zato na tom mestu nije ni ostao.
S druge strane, Ricky Rubio je nakon mnogo privatnih problema s mentalnim zdravljem i nakon duge pauze bez košarke ponovo zaigrao, ali jasno je da više nije “onaj igrač”, kakav je nekada bio. Zbog toga sastav nije ni produžio ugovor s njim, ali sada su tu neka nova imena u nameri da se ostvare stari ciljevi.
Evroliga 2023/2024 – Barcelona bez prave energije
Regularni deo sezone za Barcelonu je sada već tradicionalno na neki način uspešan uvod u neuspešan završetak bajke. Blaugrana je godinama jedna od onih dvorana koje protivnici najmanje vole. Razlog za to je kristalno jasan. Ko tamo pobedi, na pravu je putu da s razlogom veruje kako može parirati bilo kome.
Možda se u tome i krije rešenje zagonetke, jer je Barcelona na 17 mečeva odigranih u regularnom delu sezonu na domaćem parketu poražena samo dva puta. Uz učinak 22-12 završili su kao četvrti tim na tabeli pred početak doigravanja. Ne treba mnogo analizirati, da bi se zaključilo kako su van svoje dvorane bili poprilično neubedljivi. Možda je razlog za tako nešto i kvalitet rivala, ali stiče se utisak da se mnogo više može zameriti samim igračima i treneru.
I kada je bilo najpotrebnije da taj epitet “Blaugrane” opravdaju u četvrtfinalnoj seriji protiv Olympiacosa, okliznuli su se već na prvoj prepreci i grčkom timu dozvolili brejk. Onda su u drugom duelu slavili na domaćem parketu, a tokom trećeg duela pokazali karakter pre svega i kvalitet da se nadmeću u Pireju. “Ukrali” su trijumf, da bi posle četiri odigrana susreta bilo 2-2 u seriji, sa po jednom gostujućom pobedom svake ekipe.
Kada se serija vratila na tlo Španije i kada su apsolutni svi očekivali da vulkan po imenu Blaugrana proguta protivnika, to se na njihovu žalost nije dogodilo. Kada na domaćem parketu u majstorici za plasman na Final Four Evrolige postignete četiri trojke iz 26 pokušaja, ne može se niko nadati trijumfu. Da stvar bude gora, nije ni Olympiacos blistao (6/26), ali je ta nijansa bila dovoljna da grčki tim slavi trijumf rezultatom 63:59, čime je Barcelona završila svoju evroligašku sezonu bez plasmana na Final Four.
Evroliga 2024/2025 – Neka nova Barcelona
Ono što je bilo kristalno jasno, jeste da će neko novi doći na klupu Barcelone. Roger Grimau je bez mnogo pompe odlučio odstupiti sa pozicije glavnog trenera, a na njegovo mesto došao je Joan Penarroya. Nikola Kalinić je takođe promenio sredinu i vratio se u redove Crvene zvezde, dok su Oriol Pauli, Oscar da Silva, James Nnaji i Rokas Jokubaitis takođe dobili “ispisnice”.
Ovom sastavu je u svakom smislu godinu dana ranije nedostajalo čvrstine. Nije da je nisu nikako ni posedovali, već je glavni problem bio u tome što svaki nedostatak kontinuiteta u Evroligi ne može proći nekažnjeno. To su osetili i protivnici Barcelone, pa su svaki put kad bi namirisali krv, znali kako kazniti protivnika. Delovalo je da Nicolas Laprovittola i Jabari Parker nemaju adekvatnu pomoć saigrača, gde je jedino na momente blistao “Leteći Čeh” – Jan Vesely.
Onih 4/26 za tri poena u majstorici četvrtfinala najbolje oslikavaju i nedostatak šuta za tri poena. Nije da nemaju kvalitetne šutere, ali prva akvizicija u ovom prelaznom roku bio je Kevin Punter. Očekuje se da s ulogom sličnom kao u Partizanu, ali uz dosta manje potrošene energije na prenos lopte dolazi u otvorene pozicije za šuteve i na taj način radi ono u čemu je najbolji, a to je postizanje poena.
Nedostatak čvrstine bi trebalo da nadoknadi Justin Anderson, koji je pristigao iz Valencije kao jedne od najboljih defanzivnih i najčvršćih timova u Evroligi prethodne sezone. Kada se na to nadovežu Chimezie Metu sa šestogodišnjim NBA iskustvom i Youssoupha Fall koji je dobro poznato ime u reketu za svakog protivnika jasno je na šta su ciljali – sve ono u čemu je bilo manjkavosti, sada je adekvatno popunjeno kvalitetnim pojedincima. Pitanje svih pitanja je kako će ti pojedinci funkcionisati kao tim?
| BARCELONA | |||
| Trener: Joan Penarroya | |||
| Centri | Jan Vesely | Willy Hernangomez | Youssoupha Fall |
| Krilni centri | Jabari Parker | Chimezie Metu | Joel Parra |
| Krila | Alex Abrines | Justin Anderson | |
| Bekovi | Kevin Punter | Nicolas Laprovittola | Dario Brizuela |
| Plejmejkeri | Tomas Satoransky | Juan Nunez | |
| Istekao ugovor: Ricky Rubio | |||
| Napustili klub: Nikola Kalinić, Oriol Pauli, Oscar da Silva, Rokas Jokubaitis, James Nnaji | |||
| Novi igrači: Kevin Punter, Justin Anderson, Juan Nunez, Chimezie Metu, Youssoupha Fall | |||
| Mogućnost da odu: | |||
Dokazivanje
Barcelona kao ime izuzetno je cenjeno u evroligaškim kuloarima i to nije apsolutno nikakva tajna. Ipak, kada jedan takav tim u pokušajima da dođe do trofeja, koji već 15 godina gledaju u rukama drugih, u tome i ne uspe, jasno je da dolazi do određene frustracije.
Deluje da bi dolaskom perspektivnog stručnjaka koji se godinama dokazivao na svim nivoima ispod Evrolige i osvajao trofeje, sistem mogao doneti rezultat. Isto tako kao što smo već rekli, sasvim smisleno su donosili sve odluke po pitanju pojačanja, ali svi znamo koliko retko se ostvare planovi svakog običnog smrtnika, a kamoli jednog košarkaškog kluba koji se sa još 17 protivnika bori za svoje mesto pod nebom.
Zato ovaj put nemaju prostora za grešku, jer svi dobro znamo kako se u sportskim okvirima leče frustracije – pobedama. Trijumfi su ti koji će često i obrisati neka loša dešavanja, ali naravno pod uslovom da se do kraja utakmice te greške isprave i u kolonu pobeda upiše nova crta. Format takmičenja je opet takav da se neki neplanirani porazi stignu popraviti. Na kraju dana, Barceloni niko neće pokloniti pobede, a na njima je da se iz susreta u susret dokazuju i budu bolji.
Evroliga 2024/2025 – Barcelona želi više
Stvari su poprilično jasno – Barcelona želi na Final Four, a prvi preduslov za tako nešto ponovo je mesto među četiri najbolja tima na kraju regularnog dela sezone. To bi značilo da u play-offu imaju prednost domaćeg parketa, a samim tim faktor – “Blaugrana” bi ovaj put mogao da donese ono što je nedostajalo u prethodnoj sezoni.
Ipak, na kraju dana, ne može niko sa tribina pogađati otvorene šuteve, igrači Barcelone su ti koji moraju biti najbolji kada je najpotrebnije. Nedostatak čvrstine su nadoknadili adekvatnim pojačanjima, a nedostatak šuta za tri poena i nekoga ko je u stanju pogađati bilo da dobije loptu pri otvorenom šutu ili da se sam izbori za poziciju, rešili su dovođenjem Puntera.
Da li će im biti teško? I te kako hoće. Panathinaikos i Olympiacos vode ličnu bitku, ali i protiv svih ostalih evroligaša. Real Madrid, pa treba li šta reći za Real Madrid? Monaco je dodatno osnažio sastav, Fenerbahce izgleda bolje u odnosu na godinu dana ranije, ali ovo su sve “mrtva slova na papiru”. Neophodno je da Barcelona na parketu bude najbolja, toliko je jednostavno. Ili možda i nije, ali zvuči tako…
