Evroliga 2024/2025 – Partizan kuje dugoročne planove za najelitnije evropsko takmičenje s potpuno novom kompozicijom tima.
U periodu između dve sezone, osim unapred zakazanog nekog reprezentativnog takmičenja, a to su ovog leta bile Olimpijske igre, navijači širom Starog kontinenta fokus svojih interesovanja usmere na prelazni rok. Kada je Partizan u pitanju, ne pamti se kada su crno-beli odlučili da promene praktično ceo tim. Jedno je sigurno – navijačima nije bilo dosadno.
Basketball Sphere SPECIJAL: Evroliga 2024/2025 – predstavljanje svih timova
Da li im je bilo zanimljivo? Pa to je već pitanje na koje je teško dati odgovor. Kada se trocifren broj imena povezuje s potencijalnim dolaskom, a klub ozvaniči samo uvodna tri imena i odluči da se ne oglašava, stiče se utisak da zanimljivije od toga ne može biti.
Predsednik Ostoja Mijailović najavio je unikatno predstavljanje ekipe i da je klub smisleno odlučio da se ne oglašava. Italijanski Virtus i Anadolu Efes ekipu su predstavili na takav način da su jednog “random” dana u mesecu objavili roster za predstojeću sezonu, kao grom iz vedra neba i uz vide promene.
Činilo se da će i Partizan možda uraditi tako nešto, ali Crno-bela simfonija je još događaj koji je obišao Evropu. Navijačima se dopalo, na sve nove igrače Partizana je ostavilo značajan utisak i doprinelo svesnost o tome gde su došli, a to je praktično značilo i početak priprema uz velika očekivanja.
Evroliga 2023/2024 – Partizan nije uspeo u namerama
Ako se osvrnemo na prethodnu sezonu, ona je počela daleko prije one prve evroligaške utakmice u Tel Avivu petog oktobra kada je “ponos Izraela” slavio 96:81. Ispostaviće se da je to bio i jedini susret koji će Maccabi Tel Aviv odigrati na domaćem terenu, ali to je neka druga tema razgovora.
Nukleus tima koji je bio na jednu utakmicu od plasmana na Final Four Evrolige je ostao. Bio je to trio Kevin Punter, Zach LeDay i James Nunnally. Nakon što su Beograd napustili Mathias Lessort i Dante Exum, navijači su priželjkivali nove miljenike. Frank Kaminsky i PJ Dozier, kao ni Bruno Caboclo nisu opravdali očekivanja. Čak štaviše, na kraju su u potpunosti razočarali.
Znate onu čuvenu da “pobede brišu sve”?
Tim koji s klupe predvodi najtrofejniji evropski stručnjak svih vremena, Željko Obradović nije ostvario te pobede. Ako se hronološki vratimo na neke utakmice, narednim redosledom shvatićemo zašto je to tako: Olympiacos u Pireju, Baskonia u Vitoriji, Virtus u Beogradu, ponovo Virtus ovaj put na tlu Italije, minhenski Bayern u Beogradu, Milano u “gradu mode”, Olympiacos u Beogradu…
Svaku od navednih utakmica Partizan je izgubio na loptu, uz mogućnost pobede ili uz napad za prednost u odlučujućih 60 sekundi. Ovim redom, da se nabrojati sedam takvih utakmica. Na kraju, 11. pozicija na tabeli, učinak 16-18 i neuspeh kao takav, jer Željko Obradović i družina nisu ostvarili plasman ni u play-in.
Veoma lako, moglo je biti drugačije, ali… Ali nije, i na to ćemo staviti tačku. Baš kao što je i uradio beogradski klub, a posle te tačke sve napisano u prethodnih sezonama odlučili su zgužvati i ostaviti iza sebe.
Evroliga 2024/2025 – Partizan u epizodi “Novo poglavlje”
Partizanova “seča” obuhvatila je sve one osim jednog imena – Balša Koprivica. To ni u najmanjoj meri nije uticalo na ambicije. Naime, crno-beli su regrutovanjem potpuno novog tima zacrtali ciljeve ništa manje u odnosu na prethodnu sezonu.
Kontinuitet igranja Evrolige je nešto na čemu posebno insistiraju, što smo mogli da vidimo i po izjava trenera Obradovića, ali i predsednika Mijailovića. Naredni korak su dobri rezultati u elitnom takmičenju, kao i želja da se “ostvari jedan davni san”.
Ljudski je sanjati i to je prirodno u svakom živom biću. Snove pretočiti u javu i istinski se radovati svemu onome što dođe kao plod napornog rada i četiri cifre na brojaču sati provedenih u dvorani – to je teži deo posla. Partizanu ne preostaje ništa drugo nego da dobro zasuče rukave.
| PARTIZAN | |||
| Trener: Željko Obradović | |||
| Centri | Brandon Davies | Tyrique Jones | Balša Koprivica |
| Krilni centri | Isiaha Mike | Aleksej Pokuševski | |
| Krila | Isaac Bonga | Sterling Brown | Mario Nakić |
| Bekovi | Vanja Marinković | Gabriel Lundberg | Duane Washington Jr. |
| Plejmejkeri | Carlik Jones | Frank Ntilikina | Arijan Lakić |
| Istekao ugovor: | |||
| Napustili klub: Ognjen Jaramaz, Kevin Punter, Zach LeDay, Alen Smailagić, Mateusz Ponitka, Frank Kaminsky, PJ Dozier, Danilo Anđušić, Jaleen Smith, Aleksa Avramović, Uroš Trifunović, James Nunnally, Bruno Caboclo | |||
| Novi igrači: Vanja Marinković, Gabriel Lundberg, Frank Ntilikina, Carlik Jones, Arijan Lakić, Mario Nakić, Aleksej Pokuševski, Sterling Brown, Isiaha Mike, Brandon Davies, Tyrique Jones, Isaac Bonga, Mitar Bošnjaković, Duane Washington Jr. | |||
Put kojim se teže ide
Postoji nekoliko parametara koji su bili glavna glavobolja za sve u crno-belom taboru prethodne sezone: često bezidejni i spori napadi, kontrola defanzivnog skoka, odbrana od pick and rolla, a upravo defanzivu možemo okarakterisati kao najslabije oružje Partizana.
Potvrda svega navedenog su podaci prema kojima je Partizan imao četvrti najsporiji napad Evrolige, bili su sastav su s najlošijem defanzivnim rejtingom na sto poseda (118.5), a sve ono što bi i uspeli da urade u napadu, poništili bi “rupama” u odbrani. Na kraju krajeva, zbog toga pojedinci više i ne nose dres Partizana. Kada Željko Obradović nekog igrača zakuje za zadnju stolicu na klupi, nije teško pogledati snimak prethodnog poseda, pa ustanoviti zbog čega je do toga i došlo.
Pogrešne rotacije u odbrani, statičnost u napadačkim idejama i nedovoljan doprinos na oba kraja parketa često rezultiraju i manjim minutama za takve. Neki kažu da je s njim teško sarađivati, ali kako osporiti bilo šta čoveku koji je osvojio Evroligu devet puta?
Uvek kažu da su detalji ti koji prave najveću razliku između vrhunskih i prosečnih. Partizan prethodne sezone ispodprosečnih izdanjima pojedinaca ostao je uskraćen za dobar rezultat. Do onog vrhunskog, tek ih čekaju “suze, krv i znoj”.
Evroliga 2024/2025 – Partizan ima viziju
Partizan i skromna očekivanja? Teško da te dve stvari mogu ići u istu rečenicu. Teško je i od svih novih pojedinaca barem za sada izdvojiti nosioce igre. U teoriji, Carlik Jones bi ofanzivno mogao da bude najzaslužniji za razigravanje saigrača, te ih uposliti u situacijama kada su sami. Svoje plejmejkerske sposbnosti je pokazao u dresu Južnog Sudana. Kada je on tema razgovora, nemamo odgovor na pitanje da li poseduje kvalitet da kontinuirano sve prikazano u dresu reprezentaciji radi u vremenskom intervalu od skoro 10 meseci.
Spori napadi? Sterling Brown je pojedinac koji je prethodnu godinu proveo u berlinskoj Albi koja je igrala najbržu košarku u Evroligi. Njegov trener je više puta napominjao da se radi o pojedincu koji je u stanju postizati 30 poena svaku utakmicu, “ali da to nije poenta Albine igre”. Kako god to zvučalo.
U stanju je igrati brzu tranzicionu košarku, a NBA iskustvo samo doprinosi tome. Duane Washington Jr. donosi slične stvari, pa bi Partizanov napad trebao da izgleda mnogo fluidnije uz daleko brži protok lopte. Iz svega toga najviše može da profitira bekovska linija crno-belih, kao i svi oni pojedinci koji su u stanju pogađati šuteve za tri poena, a Partizan ove sezone ima dosta takvih.
Odbrana
“Odbrana, odbrana, Partizane odbrana” – jedan je od natpisa koji su se u toku prethodne sezone pojavili na tribinama Beogradske arene. Treba biti pošten, pa reći da se u najmanju ruku prilikom defanzivnih zadaća nisu proslavili.
Sada su tu imena koja su u stanju dati svoj doprinos u momentima kada protivnik ima loptu. Frank Ntilikina važi za sjajnog defanzivca, dok je Isaac Bonga je neko o čijim fizičkim sposobnostima uz pravu ulogu i okruženje ne treba trošiti reči.
Onaj koji će da seje strah rivalima u reketu svakako je Tyrique Jones, pa je vrlo lako za očekivati da ga gledamo u ulozi Mathiasa Lessorta, gde će osim zadatka da “zaključa reket” prikazati neophodnu zaraznu energiju saigračima, a posebno navijačima u duelima kada je Partizan domaćin.
Evroliga 2024/2025 – Partizan: Šta je cilj?
Dugoročni ciljevi su poznati i o njima se mogli da pročitate u uvodnim redovima predstavljanja ekipe. Kratkoročni? Pa oni trebaju da budu baš onakvi kako i zvuči na prvi pogled, zaista kratkoročni. Nekada zvuči toliko iritantno slušati pojedince koje izgovaraju rečenicu “Ne razmišljamo previše unapred, idemo od utakmice od utakmice…”
Kada imate tim od 15 novih lica, gde je svakom od njih potrebno maksimalno eksploatisati prednosti, a na najbolji mogući način prikriti mane, jasno je da taj proces zahteva vreme i posvećenost. Isto tako, u momentima kada ne ide, alibi da je u pitanju novi tim nije nešto što se preporučuje čuti.
Najbolju rečenicu za ovaj kontekst upotrebio je Ergin Ataman nakon osvajanja šampionske titule s Panathinaikosom koji je odradio prelazni rok sličan Partizanovom prethodnog leta: “Novi tim dođe na pripreme, pa zajedno trenira mesec, dva ili tri. Nakon tri meseca, to više nije novi tim…”
Jasno je da nakon 34 odigrana kola u regularnom delu sezone apsolutno sve pristalice Partizana očekuju neku od pozicija koje vode u play-off. I ne samo pristalice, tome se nadaju i igrači. U najgorem slučaju, zadovoljili bi se i plasmanom u play-in, pod uslovom da na kraju budu deo četvrtfinalnih parova.
Put do svih zacrtanih ciljevima isprepleten je kvalitetnim protivnicima, teškim gostovanjima, ali i borbom sa samim sobom. Ukoliko “novi Partizan” u jednom trenutku sezone shvati da poseduje potencijal za visoke domete, uz veru u sopstvene kvalitete, biće nagazna mina za svakog rivala. Ukoliko prerano polete, pad zna biti i te kako bolan. Partizan je to u skorijoj prošlosti osetio na svojoj koži. Učenje je proces koji traje, a rezultati ne dolaze preko noći. Toga su i sami svesni…
