Feliks Kojadinović, bivši igrač i sadašnji agent, govorio je za Basketball Sphere o gorućoj temi u svetskoj košarci – odlivu mladih u NCAA, NIL ugovorima, poziciji agenata, ali i o Bosni i Vojvodini, u kojima je svojevremeno igrao.
Feliks Kojadinović je tokom igračke karijere imao priliku da se odmerava sa najboljima. Preko Borca iz Banjaluke krčio je put do Grčke i PAOK-a i Maroussija, sa kojim je uspeo da skine i neke velike skalpove ultradominantnih Panathinaikosa i Olympiacosa, a trag je ostavio i u sarajevskoj Bosni, između ostalog, koja će, posle brojnih previranja i trzavica, još od njegovog mandata prvi put zaigrati u ABA ligi.
Sada vodi neke druge bitke. Sada je usmereniji tržištu igrača i kao agent pokušava da se pozicionira na izazovnoj mapi košarkaške Evrope, o čemu je govorio na početku intervjua za Basketball Sphere.
,,Tržište je uvek zahtevno, pogotovo u ovom periodu kada se klubovi odlučuju za glavnicu svog sastava. Mnogo toga se unazad nekoliko godina menja, što je neminovino zbog koledža. I ABA liga je postala ozbiljnija. Postoji nešto manje od 10 klubova koji uz to igraju i evropska takmičenja. FIBA Liga šampiona se diže na veći nivo, samim tim i budžeti rastu, kao i ambicije klubova.
Veliki broj mladih igrača ide na koledže, ali se još uvek ne oseti rupa koja će se osetiti u sledećih četiri-pet godina. Imam lični primer američkog igrača, rukija, koji je prošle godine imao NIL ugovor od 800.000 dolara za sezonu. On ne može ni blizu da dobije taj novac u Evropi, a imao je ozbiljne brojke na kvalitetnom koledžu. Za svakog trenera ovde je to nepoznanica, na nivou Druge ABA lige i ABA lige. Iako pričamo sada sa njima, oni bi pre uzeli nekog koga su videli svojim očima, nešto što je proverenije“, naveo je Feliks Kojadinović.
Uzmi bonus! Čitava situacija dovešće do određenih promena na Starom kontinentu, kako sada stvari stoje.
,,I u Evroligi se migracije dešavaju uglavnom na nivou prelazaka igrača iz jednog u drugi klub. Mnogi će u jednom momentu postati 35-godišnjaci i onda će biti potrebno da se biraju igrači koji nisu tog kvaliteta, pa će se uzimati iz nižeg nivoa. Klubovi će morati da prihvataju nepoznanice, da rizikuju sa te strane. Na svim nivoima. Fluktuacija mladih odavde je ogromna, ne ostaju više na ovim prostorima. Šta će biti sa njima za tri-četiri godine na koledžu… Sigurno da će postati mnogo bogatiji nego u Evropi.
Međutim, kakav će biti njihov mentalitet kada uzmu više miliona na NIL ugovore, to niko ne zna. Na univerzitetima se već prave timovi psihologa koji će se baviti njima nakon što završe koledž. Paolo Banchero iz Orlando Magica je poslednje godine na Dukeu imao pet miliona dolara NIL ugovor. NCAA košarka i NCAA američki fudbal kao organizacije zarađuju više nego NBA i NFL. Tamo se dosta toga vraća igračima, a ovde do skora nisu plaćali tako.“
O jedinstvenom slučaju Pavla Nikolića
NCAA je moćniji od NBA?
,,Znamo koliko u NBA ekipa ima, dok u prvoj diviziji na NCAA imaš 250 koledža, možda i više. Svi su oni u mogućnosti da plate ozbiljan novac. Da daš svake godine dvojici milion, puta 250 ti imaš 500 igrača u generaciji koji su milioneri, puta četiri godine… Milion je u proseku, a plaća se i više. Šta će oni kad završe? Ti igrači od 800.000 maksimum u Evropi mogu da dobiju 150.000. Imao sam ponudu za jednog igrača iz Rusije koja je tri puta manja od njegovog NIL ugovora, a za Evropu je to ‘vau’. Odbio je u Rusiju zbog politike, ali pre tri godine nije mogao ni da sanja takvu ponudu. Ipak, opet nije ni blizu NIL ugovora.”
Dolazi i do određenih protivrečnosti.
,,To su ozbiljni paradoksi i sigurno će uticati na čitav ekosistem košarke u Evropi. Svi odlaze. Ko god je imao seniorsko isustvo, podoban je. NCAA više ne uzima prospekte, treba im formiran igrač. Uzimaju čak igrače koji su na izlazu. Igrač napušta studije Evrope koje se tamo računaju, a ima jednu godinu koledža i dobija mnogo veći novac. Sad imam pet igrača u situaciji koji dolaze iz jakih NIL ugovora u Evropu. Vrte se u pričama na tržištu ABA, Druga ABA liga, Evrokup, FIBA Liga šampiona.”
Međutim, ima i svetlih primera.
,,Uvek će novac da pobedi. Nije samo novac. Uslovi koji se nude u NCAA na fakultetima na koledžima su nerealni. Skoro nijedan evropski klub ne može da pobije. Ima nekih drugih slučajeva. Pavle Nikolić iz Čačka ima veoma ozbiljne ponude, bio je i prva četvorka abaligaša Borca. Možda iz neke ljubavi prema Čačku neće da ide, ili je tako odgojen. To ne bih uradio, prvi bih otišao. Amerika nije samo koledž, već i zemlja šansi i za život posle košarke.”
Igrači srednjeg nivoa lakše do Evrolige
Španci su isplanirali formiranje lige do 22 godine, kako bi sprečili odliv u NCAA. Iz Srbije još uvek nema sličnih perspektiva.
,,U Španiji više ne postoji juniorska liga. Nisam siguran da će i to biti rešenje. Možeš da napraviš ligu, ali uslovi i finansije su uvek ključne. Gotovo ništa ne može da se napravi. Možemo da pričamo o tome koji mladi igrač je formiran u Crvenoj zvezdi i Partizanu u poslednjih 10 godina? Uz svo poštovanje prema Partizanu, igrao sam protiv Željka Obradovića u Panathinaikosu i znam ga lično, čak imao i sreću da ih dobijem dok sam bio u Maroussiju u njihovoj dvorani i znam da je mag igre, ali činjenica je da je u Partizanu prošle sezone bilo 10 američkih igrača nosilaca.
Taj Balša Koprivica kakav god da je mora da ide u Tursku da bi gradio karijeru. Možda nije karakterno ili po fizionomiji odgovarao ovome ovde. Ne mora uvek da klikne na relaciji trener-igrač. Imamo i primer Stefana Marjanovića iz Novog Sada koji je otišao u Crvenu zvezdu i de facto izgubio godinu. Nisu se kvalifikovali da igraju Kvalitetnu ligu Srbije. Igrao je malo Next Gen, ali to je malo utakmica i sada je otišao u Ameriku u srednju školu. Ponuđeno mu je sve – od stipendije, dobrog rada i dobrog izloga za koledž.”
Dolazimo do ključnog pitanja – mladi odlaze, zvezde evroligaške košarke stare. Šta će biti sa srednjim nivoom i da li će on preuzeti primat?
,,Igrao sam u Maroussiju i bili smo te godine polufinalisti Grčke, za jednu loptu smo ispali od Olympiacosa koji je imao 35 puta veći budžet. Igrajući protiv tih igrača, nisam osećao da su brži i bolji od mene. Biće igrača sa srednjeg nivoa i srednjih godina, poput Luke Cerovine koji će dobiti šansu da ode na evroligaški nivo, koji u prošlom vremenu ne bi dobio. Mladi odlaze, oni koji su tu stare. I tu se stvara šansa. U moje vreme nisam mogao da priđem Panathinaikosu, a nisam osećao da je Sarunas Jasikevius nešto mnogo bolji. Prođem sa dva driblinga pored njega i zakucam. I ne može da me čuva. Ali, on je igrao za četiri miliona.
Nema tu neke sujete, to je činjenica. Kada igrači poput Hacketta, Teodosića itd odu, oni srednjeg nivoa će dobiti šansu. Veći problem na ovim prostorima je što se nije razmišljalo o tome i više se forsirali mladi igrači, da taj neko već sa 20 godina ostane tu za malo lošije uslove nego u Americi. Šansa nije pet minuta, već mu daš pola sezone, trpiš grešku i opet 20 minuta igraš i čekam da napraviš iskorak. Jedan, drugi, treći, peti… Pet mladih treba da ih bude i u Partizanu i u Crvenoj zvezdi. Kao Pavle Nikolić, koji je bio u drugom planu, a potom je iskoristio šansu iz raznih razloga.”
O odnosima agenata sa FIBA
U svemu tome, pozicija agenta nije laka, pogotovo kada se uporedi sa određenim shvatanjima FIBA pravila.
,,Divlji zapad je trenutno. Imam loša iskustva sa FIBA-om i tumačenjem toga šta je FIBA, a šta FIBA BAT. U FIBA BAT-u su advokati koji nemaju razumevanja, gledaju zarez i jednu rečenicu, a ne košarku. Nešto je FIBA radila da poboljša stvari u vezi sa naplatama od klubova, ali je FIBA BAT i dalje arbitraža i nije izvršna. Ne može da zaustavi klub da blokira račun, pa skine pare sa računa i naplati dug. Pravila koja se menjaju u poslednje dve-tri godine u vezi sa agentima su suluda. Postoji slučaj da bez obzira na to da li sa igračem imaš ugovor, može da te napusti nakon 15 dana ili mesec dana jednim mejlom. Igrač može da ima i šest-sedam agenata za razna tržišta, nema ekskluzive da si samo ti agent, do toga da igrač plaća agenta, a ne klub. To je izazvalo ozbiljne probleme i tihi bojkot, pa je FIBA odlučila da odloži tu odluku. Stvara se pometnja.”
Svašta može da se desi agentu u određenim slučajevima.
,,Dešavalo mi se da igrača od BiH lige vodim, gde ga nijedna velika agencija ne bi gledala, korak po korak, dođemo do Litvanije i onda se velike agencije kao lešinari obruše na tvoj rad i ne dobiješ šansu da preko leta radiš sa njim, jer mu agent dođe 15. marta i svašta obeća. Svi vole slatkorečive priče, igrač te napusti, iako taj što ga je preuzeo ne zna šta se dešavalo sa tim igračem u poslednje tri-četiri godine. I 99 odsto se ti igrači unakaze. Ima tu svega. Posao nije lak, interesantan jeste, ali više uživam u stvaranju igrača od manjih liga ka većim. Pravila ne pomažu stabilnosti, već prave Divlji zapad.”
“Dubravko Barbarić ima jasnu strategiju oživljavanja Bosne”
Posebna tema kojoj je Feliks Kojadinović posvetio pažnju bila je Bosna. U periodu 2010-2011. branio je boje sarajevskog šampiona Evrope. Sada su se “studenti” na velika vrata vratili u elitu Jadrana – osvajanjem Druge ABA lige.
,,Poznajem predsednika Dubravka Barbarića još dok sam bio u reprezentaciji Bosne i Hercegovine, poslednje godine. Kada sam rekao da više neću da igram, došao je da bude generalni sekretar. Biznismen je, uspešan i ima privatnu firmu. Od tada ta firma raste. Nema nikakve veze sa državom. Tako je postavio i stvari u Bosni, koja je bila u rasulu. Počistio je sve, sada se zna ko šta radi, poštuju se ugovorne obaveze. Klub ima rep i glavu. Onda se provociraju dobre stvari. Nema mesta improvizaciji i mešetarenju, na kraju se dočeka i to da se Bosna vrati. Kanton Sarajevo ima milion ljudi i oni vole košarku, sećaju se Mirze Delibašića, Boše Tanjevića, Nenada Markovića… “
Sarajevska publika uvek posebno doživljava sve što se dešava.
,,Vape za dobrom košarkom i punom dvoranom. Moja poslednja godina je bila njihova poslednja u ABA ligi. Tad kad sam odlazio, bio je skandal, ostali su dužni po pet-šest plata, sve se raspadalo. Izborili smo opstanak u ABA ligi, pa je onda čovek koji je tada vodio klub, ne mogu da kažem 100 odsto, jer nisam bio tu, prodao ulaz Igokei. Tada su oni ušli i dan-danas su tamo. Ne kažem da je to loše.
Jedni nisu mogli da igraju, drugi su mogli i to je to. Igokea je pokazala da je stabilan i ozbiljan klub. Ogromni su dugovi od tada kada je u pitanju Bosna. Barbarić hoće to da pegla, ima jasnu strategiju da to uradi. Ne sumnjam da Bosna može da bude stabilan abaligaš i da igra neko evropsko takmičenje u perspektivi. Koliko sam shvatio u razgovoru sa predsednikom kluba, imaju plan da regulišu da Bosna koja je de facto klinički mrtva, oživi, oporavi se i nastavi kao prvak Evrope iz 1979. godine.”
Kao Novosađanin, imao je šta da kaže i o Vojvodini, čiji dres je nosio 2006. godine, kada su crveno-beli doživljavali najsvetlije trenutke u svojoj modernoj istoriji.
,,Krivo mi je što se ABA liga ne igra ovde. Novi Sad je to zaslužio i geografski i košarkaški. Zašto to nije tako, to nije pitanje za mene, već za ljude koji vode klub. Najsrećniji bih bio da su i Bosna i Vojvodina ušli. Pet godina se prave planovi za ulazak u viši rang. To ne uspeva, to znači da bi trebalo nešto da se menja i da se popravlja, da šansu dobiju možda neki drugi ljudi. Kada se podvuče crta, jasno je da rezultata nema. Samo bitisanje u ABA 2 ti ne donosi ništa, ako se ne plasiraš u viši rang. Nema razlike između ekipe koja je bila poslednja i tebe koji si dogurao do neke faze. Samo je pitanje koliko si potrošio.”
Prisetio se i igračkih dana.
,,Kada sam igrao za Vojvodinu, bili smo šesti u ABA ligi, tada smo ispali na jednu loptu, Milenko Tepić je imao šut za viši plasman protiv FMP-a, a ‘panteri’ su tada osvojili takmičenje u Sarajevu. Znam da je tada bila dominantna sportska priča, i trening i ekipa. To je jedan od preduslova da se rezultat napravi. Posle toga smo igrali još jednu-dve godine, dok Vojvodina nije ispala i od tada je mrka kapa, što se tiče novosadske košarke. Klub je oživljen, funkcioniše, dobra je i organizacija, ali nešto fali da bi se vratio tamo gde bi realno trebalo da bude.”
Spens je veoma teško napuniti, ko god da je na parketu. Svestan je Feliks Kojadinović specifičnosti novosadske publike.
,,Imali smo u proseku četiri-pet hiljada gledalaca u proseku u velikoj sali Spensa, bilo je puno kada su dolazili Partizan, Crvena zvezda i Cibona. Mala sala nije mogla kapacitetom da nas isprati. ‘Večiti’ naprave atmosferu svojim navijačima, to je jasno, ali isto tako je napravljena atmosfera gde smo crno-bele savladali četiri puta u pet utakmica za to vreme u Novom Sadu.
Isto i Crvena zvezda, nije mogla da dođe na odmor-utakmicu. Bila je to prava košarkaška priredba. Toga sad nema. Doći do tog nivoa nije lako, treba da se posloži dosta toga. Međutim, jasno je da se u drugim sredinama stvari ’zapale’ 10 puta brže. Čak ni da imena dovedeš u Novi Sad, nije to garancija nečeg. Mentalitetom je publika takva da će pre otići malo do Štranda, nego na košarkašku utakmicu, tako da i kulturološki, Novi Sad je vrlo zahtevna sredna, kada je u pitanju publika”, zaključio je Feliks Kojadinović razgovor za Basketball Sphere.
Basketball Sphere predstavlja evroligaški podkast: Nebeska Udica
Ako volite Evroligu, onda je ovo pravi podkast za vas! U saradnji sa našim portalom, na You Tube kanalu “Nebeska udica” svake sedmice gledajte dva evroligaška podkasta: najava kola i analiza kola.
U najavi kola je tema svih devet utakmica Evrolige uz prognoze i “sigurice” za klađenje. Kada je reč o analizi kola, možete pogledati iz stručnog ugla šta su to napravili Crvena zvezda i Partizan. Tu još neke standardne rubrike poput teme sedmice, izjava sedmice, fantasy predloga i slično. Takođe, možete učestvovati u takmičenju i osvojiti evroligašku loptu i trenersku tablu.
