U trećem tekstu serijala posvećenog najvišem rangu domaćeg takmičenja, pažnja je usmerena tome sa kojim se izazovima suočavaju treneri u Košarkaškoj ligi Srbije (KLS) i na koji način ih prevazilaze. Bilo je reči i o tome koliko je KLS pogodna za razvoj mladih trenera i da li im se pruža adekvatna šansa.
O svemu tome, za Basketball Sphere govorili su oni kojima je srpski šampionat bio međustanica i odskočna daska za viši nivo – trener Burse Dušan Alimpijević, trener Mege Marko Barać i trener FMP-a Nenad Stefanović.
Neki su, kao Alimpijević i Barać, vrlo mladi dobili šansu da kao glavni treneri vode KLS tim i na taj način se izborili za viši status. Drugi slučaj, možda i unikatan, je slučaj Stefanovića, koji je sa mesta pomoćnog trenera na elitnom nivou srpskog takmičenja, promovisan u šefa stručnog štaba abaligaša.
Dakle, putevi do uspeha su različiti, sa tim da su, prema rečima sagovornika našeg sajta, oni protkani određenim poteškoćama. U pitanju je uglavnom neizvesnost u vezi sa finansijskom situacijom. Kada se nadoveže i nerazumevanje uprave za planove u vezi sa selektiranjem i vođenjem ekipe, tada uslovi za rad postaju još teži, za neke i nemogući.
Upravo je način na koji se treneri izbore sa navedenim problemima, ono što može da napravi razliku u karijerama.
Takvog stava je Dušan Alimpijević, koji je kao 28-godišnjak dobio šansu da preuzme kormilo ekipe iz KLS, tada Vojvodine Srbijagas. Nakon toga, usledio je period u Spartaku, da bi kompletan put ispratio FMP, na čiju klupu je ubrzo seo. Zapaženi rezultati su ga potom odveli u Evroligu i Crvenu zvezdu, sa kojom je ostvario 11 pobeda u elitnom takmičenju, od kojih je posebno ostala upamćena ona nad Realom u Madridu.
,,Mnogo perspektivnih trenera ne može da dođe do izražaja”
Da velike pobede idu uz njegovo ime dokazao je i prošle sezone, kada je sa Bursom u punoj “Štark areni” savladao Partizan u osmini finala Evrokupa i kasnije došao i do finala takmičenja i bio proglašen za trenera sezone.
Sve navedeno pozicioniralo ga je kao de facto najperspektivnijeg srpskog stručnjaka.
Do svega toga ne bi došlo da nije dobio priliku u KLS.
,,Imao sam tu sreću da prvo u Vojvodini Srbijagas dobijem šansu od uprave kluba da budem prvi trener. Onda sam imao i sreću da se rad isplatio kroz dobar rezultat. U drugoj godini smo, sa jednim od najmanjim budžeta u ligi, došli do Superlige i završnice Kupa. To je kasnije primetio Spartak, koji je imao ambicioznu upravu, koja je uložila dosta novca.
U Subotici sam nastavio lepu košarkašku priču. Ponovo završnica Kupa i ponovo Superliga. Imao sam fantastičnu grupu ljudi u stručnom štabu, kondicionog trenera. Mnogo važno, imao sam igrače koji su želeli uspeh i pobedu. To je ključno. Onda se dogodilo to što se dogodilo, FMP je pokazao interesovanje“, počeo je razgovor za Basketball Sphere 37-godišnji Alimpijević.
Takav slučaj i nije baš pravilo sa drugim mladim kolegama, potvrdiće strateg Burse.
,,Mnogo perspektivnih i dobrih trenera ne može da dođe do izražaja. Umesto da se bore sa osnovnim košarkaškim taktičkim stvarima, oni treba da vode brigu o nečemu što nije trenerski posao. O načinu na koji se klub finansira i tome kako da se iznese sezona sa ograničenim sredstvima.
Šta god pričali o profesionalnom sportu, on ne može da postoji bez finansijske podrške. Tako se KLS u jednom momentu svede na poluprofesionalizam, jer su plate male i neredovne. To su prvi problemi sa kojima se susreću svi u domaćem šampionatu.”
U KLS teško iz finansijske koristi
Na pomenute okolnosti nema svako isti odgovor.
,,To onda izaziva maksimalno testiranje tebe kao čoveka i radnika šta ti zapravo želiš. Zatim se neki treneri odlučuju za put koji je finansijski isplativiji, zarad karijere. Tu dolazi do izražaja ko je kakva ličnost i da li može da ispliva na površinu svega toga”, istakao je Lazarevčanin.
Kako se onda izboriti sa takvom situacijom?
,,Ono što mogu da poručim bilo kom kolegi u KLS je i ono što sam rekao samom sebi. To je da u KLS teško može da se ode zbog finansijske koristi. To je dobar poligon za sve trenere, koji ako vrede, imaju dobru radnu etiku, mogu da se istaknu.
Činjenica je da je sve manje kvalitetnih trenera. Da je sve manje trenera, koji su posvećeni. Bez obzira na to da li je u pitanju KLS, ABA liga ili Endesa liga. Kada je trener posvećen poslu, radi na sebi i žrtvuje finansijsku korist, kada trpi i on i porodica zarad njegove karijere, to se uvek prepozna”, jasan je bio strateg Burse.
Još jedan od onih koji je dobio prilku da kao mlad pokaže veštinu u KLS je i Marko Barać. Pred početak sezone 2018/19, 34-godišnji stručnjak preuzeo je Mladost iz Zemuna, koja je tada postala razvojni tim Partizana i sa talentovanim igračima bila ravnopravan takmac iskusnijim rivalima u KLS.
Baraćev rad zapazila je Igokea u kojoj je potom radio kao pomoćni trener, nakon čega je usledio angažman u Megi, u ulozi sličnoj onoj iz Mladosti, a koja akcenat stavlja na razvoj talenata. U prvoj sezoni na klupi Mege, Barać je uspeo da dogura do play-offa regionalnog šampionata i finala Kupa Radivoja Koraća.
,,Iskustvo u KLS dragoceno”
Kako navodi trener šestoplasiranog tima regiona, pružanje šanse perspektivnim stručnjacima trebalo bi da postane praksa.
,,U jugoslovenskoj košarci, a posle i u srpskoj, svi naši vrhunski treneri dobili su šansu kao vrlo mladi. Od Duška Vujoševića, Boše Tanjevića, Bože Maljkovića… Svi su oni u dvadesetim vodili seniorske ekipe.
Uzimajući u obzir njihove karijere i ono što su učinili za našu košarku, pokazalo se da je to ispravan put. Da li je negde u međuvremenu došlo do zastoja, a sada se vraćamo na taj put, ne znam, ali mislim da je takav način pravi”, poručio je Barać.
Period od godinu dana provedenih u KLS, bio je značajan za trenera Mege, koji je u tom periodu u Mladosti bio zadužen za razvoj igrača poput Uroša Trifunovića iz Partizana, Nikole Tanaskovića, koji je nedavno pojačao Breogan u Endesa ligi ili Alekse Novakovića, koji brani boje čačanskog Borca.
,,Pomoglo mi je dosta. Dobio sam šansu da radim kao prvi trener sa 29 godina. To je bila lepa prilika. Vodio sam tada mnogo mladih košarkaša, ekipu koja je mahom bila sastavljena od igrača od 17-22 godine. Svi smo kroz sezonu rasli i puno naučili. Veliki deo tog tima, uključujući i mene, sada igra i radi u ABA ligi. To je znak da je to iskustvo bilo dragoceno.
Sigurno je da postoji poštovanje prema domaćoj ligi. To je najviši nivo takmičenja u našoj zemlji i najbolja podloga za razvoj, kako mladih igrača, tako i mladih trenera. Kada počinju da se bave ovim poslom, svi imaju želju da rade u najvišem rangu košarke u Srbiji, što može da bude odskočna daska za neke dalje korake.“
Stanje u domaćem šampionatu uliva nadu
Uprkos tome što je nekoliko sezona prošlo otkako je vodio tim u KLS, Barać je ostao vezan za ligu i pomno prati dešavanja u OKK Beogradu, razvojnom timu Mege, koji je izborio plasman u Superligu.
,,Pažljivo gledam utakmice, posebno OKK Beograda. Proces kroz koji je liga prošla nije bio linearan od momenta kada sam ja radio. Svaka sezona može pojedinačno da se analizira. Ova je izuzetno interesantna, prilično kvalitetna. Mnogo je timova koji igraju sa velikim entuzijazmom i koji pokazuju visok nivo profesionalizma. To uliva nadu i pokazuje pravac kojim bi trebalo da se ide”, naveo je strateg Mege.
U prethodnim redovima bilo je reči o tome šta sve trenerski angažman nosi sa sobom. Od mana i prednosti, a kroz slučaj trenera FMP-a, Nenada Stefanovića, daje se jasan uvid u to i koliko je uopšte teško doći do KLS nivoa, i koje sve stepenice treba da se preskoče.
Stefanović je četiri sezone vodio Zemun, kojeg je od takmičenja u nižim rangovima doveo do praga KLS. U uvodnom delu razgovora za naš sajt osvrnuo se na ponude koje je imao iz najkvalitetnijeg domaćeg šampionata, u kojem je kasnije završio kao pomoćni trener OKK Beograda.
,,Što se tiče posla kao glavnog trenera u KLS, za mene je to bila očigledno nepremositva prepreka, jer nisam dobio priliku da radim na tom nivou takmičenja. Posle godina provedenih u Zemunu, ponude u KLS nisu bile dovoljno konkretne, niti dovoljno ozbiljne.
Više je tu bilo potcenjivačkog stava ‘evo častimo te, mi ćemo sastaviti tim’. Nisam mislio da bilo ko treba da me časti. Pokazao sam svojim radom u Zemunu da zaslužujem priliku u KLS. Dobiti priliku kao mlad trener u toj ligi je baš teško. Retki su slučajevi u kojima se klubovi odlučuju za to. Za mene se pokazalo da nije realno”, počeo je priču Stefanović.
,,Trenerska struka degradirana”
Bivši igrač, između ostalih, Partizana, FMP-a, Borca i OKK Beograda, objasnio je kroz svoj primer kakav tretman imaju mladi treneri u KLS i šta se traži od njih.
,,Dosta je onih koji ne doživljavaju trenerski posao na ozbiljan način, na koji ga ja doživljavam. Trener treba da bude čovek koji će da donosi odluke koje se tiču terena. U pogledu selekcije, odabira igrača, stručnog štaba. Čim se pojavi neko sa stavom, to se odmah shvata kao otpor i znak da je neko možda tvrdoglav i nadmen.“
Stefanović je naveo da nije bilo sluha za njegove ideje.
,,U tim razgovorima nisam osetio poštovanje. Odmah u startu neki otpor. Kažem da bih pripreme počeo prvog avgusta, a oni su za prvi septembar, jer ceo život počinju prvog septembra. Kako ja da garantujem za bilo kakav rezultat, ako dobijem četiri nedelje za pripreme?”, postavio je pitanje 37-godišnji stručnjak.
Trener kluba iz Železnika dalje objašnjava zbog čega uprave klubova imaju takav odnos.
,,Ljudi iz KLS dobrim delom nisu iz sveta košarke, to im nije primaran posao, pa im je u redu da krenu od prvog septembra. Klubovima isto tako odgovara da uštede jednu platu. Trenerska struka je degradirana zbog kompromisa koji se prave. Razumem svakoga ko se bori za egzistenciju i ne želi da ulazi u neke preterane zahteve. Sa druge strane, ja nisam želeo da pravim ustupke, a radio sam za jako mali novac“, rekao je Stefanović.
Pomoć roditelja veoma važna na putu do cilja
Finansijski problemi su, još jednom se potvrđuje, ti koji diktiraju politiku klubova.
,,Pitaš da li može da se radi u junu, pa ti kažu da tada ne plaćaju salu, ne plaćaju igrače, pa doveli smo ti tog i tog. Pa čekajte, ljudi. Za šta sam vam ja onda potreban? Vi ste odlučili kad počinju pripreme. Odlučili ste koji je tim. Znači vama treba neko ko će da klimne glavom i to vodi. Onda kad se izgube tri kola, onda se menja trener”, konstatuje Stefanović.
Perspektivni stručnjak potvrdio je koliko je podrška najbližih bitna u prelasku na profesionalni nivo. To je osetio početkom karijere u Žarkovu, dok nije usledio angažman u Zemunu, kada se situacija popravila.
,,Kada sam počeo da se bavim trenerskim poslom, imao sam veliku pomoć roditelja. Kroz igračku karijeru sam obezbedio osnovne uslove za život, pa nisam imao tu brigu, koju verovatno dobar deo ljudi ima. Međutim, novac za koji sam radio, naročito prve dve godine, bio je dovoljan da se pokriju računi. Prelaskom u Zemun, to je otišlo na neku pristojniju platu. Klub je bio korektan prema meni, otvarao mi mogućnosti da zaradim još neki novac, kroz individualni rad i sakupljanje članarina.”
,,Kada je FMP zvao, oko finansija se nije ni pregovaralo”
Epizoda u Zemunu dovela ga je do angažmana o OKK Beogradu i otvorila vrata KLS.
,,Nisam se dogovorio ni sa jednim timom sa kojim sam razgovarao, ali sam pronašao zajednički jezik sa OKK Beogradom. Bio sam u stručnom štabu Branislava Ratkovica i bio sam zadovoljan što sam dobio priliku da radim sa talentovanim momcima. Prethodne godine bile su zahtevne za mene, pošto sam vodio i juniore i seniore Zemuna i tek kada sam završio sa tim shvatio sam koliko sam se potrošio. Zato mi je ta godina u KLS prijala.”
Stefanovićev rad tokom sezone provedene u najvišem rangu domaćeg takmičenja zapazio je i abaligaš. Tako se u neuobičajenom transferu, preselio sa mesta pomoćnika u KLS, na mesto šefa struke FMP-a.
,,Kad sam dobio poziv sa te pozicije u KLS u ABA ligu, oko finansija nisam ni pregovarao. Bio sam svestan da je to ogromna prilika. Nisam uopšte želeo time da se bavim.”
Trener “pantera” objasnio je i koji stav ga je doveo do nivoa da trenutno vodi ekipu koja je u vrhu domaće i regionalne scene.
,,Važno je da držiš do sebe, da niko ne treba da zna privatne stvari. Uvek kažem da ne moram ovo da radim, mogu da radim 500 drugih stvari. Trenerski posao izabrao sam zato što ga volim. Ne zavisim od vas, kažite koja je ponuda i ja ću reći da li odgovara ili ne odgovara”, podvukao je Nenad Stefanović za Basketball Sphere.
Trenutno, četvorica trenera mlađih od 40 godina vodi KLS ekipe. To su Miloš Isakov-Kovačević (Vojvodina), kome je poverena i U16 selekcija Srbije, Saša Milićević (Metalac), Đorđe Mićić (Čačak 94) i Nikola Ristić (Zdravlje).
Piše: Vuk-Miloš Petrović (@vuk_milos_)
