Brojni asovi košarke sa prostora bivše Jugoslavije okupili su se na jubileju koji je proslavio KK Una iz Kozarske Dubice.
Subotnji sučan dan u Kozarskoj Dubici, gradu na granici sa Hrvatskom. Rutinu ovog grada prodrmali su dugajlije koji su se redom počeli pojavljivati na terasi hotela na obali reke Une. Prvi su stigli oni najviši. Mile Ilić i Ivan Radenović. Ispraćeni pogledima konobara i par gostiju koji su pogled dizali ka nebu da vide o kome se radi.
Srdačan pozdrav sa domaćinom i onako ogoromni sedaju za sto koji bije baš da je pravljen za ljude sa ovolikim gabaritima. Piće osveženja iskreni osmesi i kreće priča. Nedugo zatim laganim hodom dolazi i bivši igrač Zagreba, Reala, Cibone, Fenerbahcea, Marko Tomas, koji je odnedavno u košarkaškoj penziji. Teme opuštene košarkaške. Ubrzo se čuje žamor vrata se automatski otvaraju, široki osmeh tu je i ekipa iz Igokee. Sportski direktor Vuk Radivojević u društvu Dragana Milosavljevića, Marka Cvetkovića i tek nedavno punoletnog Ivana Stankovića.
Za stolom je sve više ljudi, traži se još stolica. Mladi Stanković gleda u veterane ovog sporta, upija ne meša se puno u ragovor. Čuju se anegdote, smeh provejava. Uskoro laganim hodom, ali teško ga ne primetiti pridružuje se društvu i Žarko Čabarkapa, zlatni iz Indijanapolisa. Stsak ruke sa svim zagrljaji, dobra energija, idealna temeratura uz Unu. Uskoro i najgrlatiji od svih stiže, glavom i bradom Pero Antić dugogodišnji prijatelj Dragana Jaćimovića, koji je najzaslužniji za organizaciju. Pozdravi, zagralji, peckanja.
Nedugo zatim i novinarska ekipa iz Banjaluke, njih pet šest dolazi naoružani osmesima. Izjave i intervui će kasnije. Već se bliži utakmica koja je zakazana u 18 časova. Odjednom svi ustaju, kažu vraćaju se za deset minuta. Mora se ispoštovati i protokol, poseta načelniku opštine. Prirodni pesimisti iz novinarsko – snimateljskih krugova iskusno kažu – ovi se ne vraćaju. Ipak nisu bili u pravu brzo su se vratili i veće je vreme da se ide ka dvorani. Nije daleko – nekih 500 metara.
Ispred je već gužva. Utakmica je humanitarnog karaktera, karte su pet KM. Dvorana kao u svim manjim gradovima, ne može se pohvaliti klimom, ali nije ni bitno. Na zagrijavanju pozitivna atmosfrea. Pitam Mileta Ilića, hoće li igrati pod košem ili će biti moderna petica koja šutira?
“Naravno da ću šutirati. Nema više guranja pod košem” – kaže Ilić, koji se posle košarke posvetio snimanju podkasta.
Pero Antić “proziva” Vuka Radivojevića, zašto i na ovom meču koristi kinezio trake za koleno.
“Lepše je pobediti nego izgubiti. Lepo je videti i bivše košarkaše, bivše saigrače. Malo da se oznojimo i vidimo kakva je forma”- poručuje pre meča.
Utakmica je počela i igrača se bez odbrana sa pkuno atraktivnih i pokušaja atraktivnih poteza. Za potez dana pobrnuo se Antić koji je imao ali up zakucavanje.
“Ponese te atmosfera, noge kažu ne može, ali srce i duša kažu može. Svaka čast na organizaciji, Dubica i Una zaslužuju ovo, bila mi je čast i zadovoljstvo družiti se sa momcima koji su igrali pre nas, a i onima sa kojima smo se fajtali”- rekao je Antić i našalio se na račun faula u napadu Vuka Radivojevića:
“Ma prljav igrač haha”.
Marin Rozić je u formi. Igra ligu vereterana u Zagrebu.
“Bilo je zanimljivo meni lično nakon dugo vremena zaigrati košarku. Bilo je tu velikih imena, zaista lepa manifestacija, hvala svima. Bilo je svega i isključenja, a nisam znao da neki još mogu da zakucaju”.
Lepo je bilo gledati na terenu opet bivše asove. Bilo je i treće poluvremene. Bilo i tu lepo, ali ti detalji nisu za medije.
