Gianmarco Pozzecco, selektor Italije, pronašao je vreme u pripremnom periodu da govori za Basketball Sphere pred EuroBasket 2025.
Još kao igrač imao je nadimak “Atomski mrav”, a ništa se nije promenilo u njegovom pristupu ni nakon što je košarkaške patike i dres zamenio odelom i cipelama uz trenersku tablu u rukama pored trenera.
Iako je u ovim danima do pojedinih igrača posebno teško doći, kako zbog pravila Federacije, tako i zbog gustog rasporeda priprema i prijateljskih utakmica, Gianmarco Pozzecco je na pitanje da li je raspoložen za intervju odgovorio: “Samo da pojedem čevapćiće i možeš da me pozoveš…”
Nakon što se javio uz osmeh, otkrio je da su čevapčići ustvari pasta koja mu je omiljeni svakodnevni obrok. Potom smo u nešto ozbiljnijem tonu započeli razgovor o košarkaških temama uz sve ono što predstavlja Italija, kao i o tome kako je odreagovao Darius Thompson na poziv reprezentacije usled povrede Donte DiVincenza.
Mogli smo da čujemo priču o tome kako je ljubav prema košarci iz petog ranga takmičenja postala posao profesionalca, kao i o tome koliko je Bogdan Tanjević značajna figura u trenerskoj karijeri Gianmarca Pozzecca.
Italijanski stručnjak nije štedeo reči, tako da topli savjet autora ovih redova da pripremite kafu i uživate u čistoj košarkaškoj emociji koju Gianmarco Pozzecco živi svaki dan.
- Adis Bećiragić za Basketball Sphere: Između dva stranca morali da odaberemo jednog – to je bio moj izbor
- Ondrej Sehnal za Basketball Sphere: Radujemo se utakmici protiv Srbije
🇮🇹 Gianmarco Pozzecco, the head coach of Italy, has decided on the 12 players who will compete at the upcoming EuroBasket.
— Basketball Sphere (@BSphere_) August 20, 2025
Can they finally jump over the hurdle that is the quarter final for them? 🤔 pic.twitter.com/IXptuFIoTT
Uzmi bonus! “Iskreno, je*e mi se…”
Još jedan veliki izazov za vas kao trenera i novi veliki izazov za reprezentaciju Italije! Koliko je ovaj put sve drugačije s obzirom na to da ste imali vremena da se posvetite samo reprezentaciji, nakon što ste završili saradnju s Asvelom bili ste bez kluba. Koliko vam je to pomoglo na samu pripremu i kako bi opisali taj period?
“Radimo na dobar način, postoji disciplina, ali istovremeno igrači rade uz veliku radnu etiku i uživanje na parketu, što je po meni najvažnije. Videćemo na EuroBasketu za šta će to biti dovoljno, ali mogu reći da sam srećan. Pre svega, ne želim da previše ističem svoju ulogu, ja sam samo trener. Moje je da pomognem igračima da ostvare svoje ciljeve.
Naravno, nisam srećan zbog svega toga što se dogodilo u Asvelu, ali to je normalno. To se dešava svakom igraču i treneru ako se profesionalno bavi košarkom ili bilo kojim drugim sportom. Ne tako često, ali i dobrim igračima se dešava da odigraju lošu sezonu. Ako ste trener, da biste bili nepogrešivi, potrebno je da ste genije.
Nastavio sam da radim kao i inače, to je moja filozofija i veoma važno. Iskreno, nisam fokusiran na svoju karijeru, ni na to šta je moj nivo, zašto me neko pozvao ili nije. Iskreno, je*e mi se. Radim i srećan sam što se bavim ovim poslom, posebno što sam trener svoje zemlje. Radim ovo sa svojih 100% i pokušavam dati svoj maksimum” – nije štedeo reči Gianmarco Pozzecco i nastavio je u istom tonu:
“Svi će reći Srbija je najbolji tim u Evropi, ali…”
“Nemam ja bilo kome šta da pokazujem da sam dobar trener ili nisam. Želim da uživam sa svojim igračima. Najčešće je uživanje onda kada se pobeđuju utakmice, ali ako to nije slučaj moraš da prihvatiš da je neko drugi bolji i istovremeno da napreduješ. Mislim da je sada trend takav da su svi fokusirani samo na pobede, da se gleda samo da li je neka utakmica pobeda ili poraz. Imam drugačije stanovište i filozofiju.
Svi sude igračima i trenerima kroz pobede. Nedavno kad smo igrali u Bologni protiv Argentine, dvorana je bila rasprodata. Iako je vreme godišnjih odmora, puna dvorana je bila tu, da pokaže koliko voli ovaj tim. Svi će reći Srbija je najbolji tim u Evropi, ali neće biti lako ni njima. Još je mnogo kvalitetnih timova na EuroBasketu. Nemačka, Litvanija, Letonija, Francuska, Grčka, Španija… Neophodno je da pripremite tim da se takmiči i to je ono što radim.
Ne zanima me moja karijera, mogu sutra da prestanem da se bavim ovim poslom. Naravno da dajem svoj maksimum. Ne mogu biti drugačije uključen u košarku, nego samo na taj način. Sećam se dok sam odrastao u Jugoslaviji, dok smo vreme provodili uz košarku i uvek bih se tukao sa svima na terenu. I dalje imam taj mentalitet.”
“Grupa smrti”
Italija nije imala mnogo sreće prilikom žreba za EuroBasket 2025 jer su na kraju završili u sklopu najkvalitetnije grupe na turniru. Uz Italiju, tu su još Španija, Gruzija, Grčka, Bosna i Hercegovina i domaćin Kipar. Koliko je to veliki izazov iz prizme trenera, ne samo Italije, već i svih ostalih takmičara, jer mnogi timovi imaju problema sa povredama. Tako će i Džanan Musa između ostalih propustiti ovaj turnir zbog operacije abdomena:
“Pre svega, veliki sam prijatelj Džanana Muse od perioda kada sam ga trenirao u Cedeviti. Poznajem ga veoma dobro i za mene je najvažnije da on bude zdrav. Sve te stvari su veće od košarke. Moja prva želja je da što pre ozdravi. Čak i na EuroBasketu, više bih želeo da ga vidim zdravog i na terenu, a da nas Bosna i Hercegovina pobedi, nego da mi njih pobedimo bez njega. On je jedan od najboljih igrača u Evropi” – rekao je Italijan i nastavio:
Kao što ste rekli, nije lagana grupa. Kipar igra kući, dobar su tim, ali ne kao svi ostali. Svi su nezgodni. Najveća promena u odnosu na košarku koju sam igrao kao igrač i danas, kada bi u moje vreme došli do četvrtfinala, to je bilo lakše. Danas svi su timovi kvalitetni, možeš da pobediš sve, ali možeš i da izgubiš od svih. Kao i uvek, ovo je kvalitetno takmičenje. Ne postoji prevelika razlika među timovima.”
Gianmarco Pozzecco i Džanan Musa upoznali su se sada već daleke 2015. godine kada je Italijan radio kao pomoćni trener Cedevite. Od tog trenutka odnos trener-igrač postao je prijateljstvo.
— Basketball Sphere (@bsphere_rs) August 20, 2025
🗣️ Sve te stvari su veće od košarke. Moja prva želja je da što pre ozdravi. pic.twitter.com/y27q7VjTyg
“Putovaćemo na Aljasku ako treba…”
S obzirom na to da ćete igrati na Kipru, pa ako sve bude po planu i ako ostvarite dobar rezultat putujete u Rigu. Ogromna je razlika u samoj klimi i periodu prilagođavanja. Kako se vama čini taj organizacioni dio gde je više zemalja domaćin što je dodatni napor posebno za igrače. Isto tako, i za trenere, stručne štabove i sve ljude uključene u organizaciju?
“Verujte mi, bilo bi mnogo teže da putujemo s Kipra direktno u Italiju, jer to znači da se nećemo kvalifikovati dalje. Putovaćemo na Aljasku ako treba i bićemo srećni. To je nešto što razdvaja pobednike od onih drugih, šta god da uradimo, ako treba da putujemo u Rigu, to je pozitivna stvar” – rekao je Gianmarco Pozzecco.
Tokom jedne od pripremnih utakmica protiv Argentine ostao je upečatljiv Vaš zagrljaj Dariusa Thompsona kada je postigao prve poene u dresu Italije. Znamo da ste energičan trener, bili ste i takav igrač. Da li je u reprezentaciji ipak mnogo važnija sama atmosfera nego kvalitet, jer bez dobre atmosfere ipak teško je napraviti dobar rezultat?
“Odrastao sam igrajući košarku iz čistog uživanja, niko me nije plaćao. Igrao sam iz zabave, ali imao sam čudnu karijeru. Počeo sam da igram tek sa 17 godina, a prethodno sam igrao fudbal i košarku paralelno od svoje desete godine. Tada mi je otac rekao da moram da odaberem, fudbal ili košarka. Odlučio sam da igram fudbal, ali zbog mog brata sam već posle tri meseca počeo ponovo da igram košarku. Do dvadesete godine igrao sam amaterski Petu ligu, samo iz zabave. Onda mi se dogodila jedna pomalo srećna situacija, kada sam počeo da igram kao profesionalac i na kraju sam imao lepu karijeru (smeh).
“Mnogo su me plaćali i za mene je to bilo glupo…”
Nastavio sam da uživam. U mojim mislima, i dalje sam bio amater, jer je za mene bilo prekasno da promenim to razmišljanje i nastavio sam uživati. Mnogo su me plaćali i za mene je to bilo glupo, jer sam se pitao zašto me ovoliko plaćate, ja bih svakako igrao košarku ako bi mi neko dao šansu.
Proveo sam osam godina u Vareseu, sve je bilo kao da smo porodica. Provodili smo mnogo vremena zajedno, obilazili jedni druge i išli na ručkove i večere jedni kod drugih. Jedna prava porodica, bili smo kao braća. Posle toga, čitavu svoju karijeru sam pokušavao da nađem slično okruženje, ali nikada više nisam pronašao tu vrstu prijateljstva, atmosfere.
Thompson poeni < Pozzecco reakcija 😅
— Flouter (@FlouterNET) August 15, 2025
📹 @EuroBasket x @Italbasket 🇮🇹 pic.twitter.com/dX9mllsl79
U međuvremenu se košarka promenila, pojavilo se dosta novca. Onda kada sam postao trener, rekao sam sam sebi – pre svega, želim da mojim igračima dajem takvu šansu da ih u košarci vodim kroz divnu atmosferu. Naravno da je bitno imati akcije, raditi na odbrani, zoni, switchu, napadima i svemu ostalom, ali moj primarni cilj je da izgradim nešto posebno među nama” – napravio je opširan uvod Italijan, kako bi dobili pun kontekst svega onoga što mu je cilj u ovom timu i koliko je bitno da se svaki igrač oseća kao kod kuće:
“Svi su govorili o DiVincenzu, onda se on povredio i pozvali smo Dariusa Thompsona. On je istog trenutka rekao da je spreman igrati, ali on je Amerikanac. Rođen je tamo i želeo sam da se od prvog trenutka oseća dobrodošlo. Kada je postigao taj koš, zagrlio sam ga i rekao mu da sam zaista srećan što je s nama, da sada ide šutirati slobodno bacanje. Moj posao je da svakom igraču pružim takav osećaj da se oseća lepo.”
Achille Polonara – primer kako iz teških situacija trebaju svi izvući pouke
Achille Polonara je u prethodnom periodu završio u bolnici nakon što mu je ustanovljena leukemija. Njegov saigrač Marco Spissu odlučio je u njegovu čast da nosi dres sa brojem “33”, a trener Gianmarco Pozzecco iz tih nesretnih okolnosti poslao je jednu poruku apsolutno svima, bez obzira da li se radi o sportistima ili “običnim smrtnicima”:
“Mnogi kažu da Italija trenutno nije ni u prvih 10 favorita na EuroBasketu, okej, to je njihovo mišljenje. Na meni je da svojim igračima dam samopouzdanje i energijju, da pruže svoj maksimum i samo na taj način možemo uraditi nešto specijalno.
Svi znaju da je Achille Polonara u bolnici, da boluje od leukemije. To je nešto što je važnije od bilo čega, glupo je uopšte pričati o košarci. Najvažnije je da svi budu zdravi. Kada je on završio u bolnici, rekao sam svojim igračima da moraju da budu srećni, da budu profesionalci na terenu, ali da uživaju igrajući košarku, jer do takvih trenutaka nismo svesni koliko smo ustvari srećni. Svi govore da treba da budu srećni što se svako jutro uopšte i probude, ali to ne rade…”
Bogdan Tanjević – prijateljstvo i lekcije za celi život
„Bogdan Tanjević je iz Trsta, tamo živi i videli smo se prošle nedelje. Tokom karijere, retki ljudi su postali su legende, a imali ste priliku da ih sretnete, a Boša je jedan od najboljih ljudi koje sam sreo u životu. Kada smo 1999. godine s Vareseom osvojili titulu, pozvao me na razgovor… Ja sam u tom trenutku bio verovatno jedan od najboljih, ustvari ne, bio sam najbolji plejmejker u ekipi (smeh). Tanjević je tada odlučio da pre mene igraju Meneghin i Basile. Ipak, rekao mi je sve direktno, nije me voleo.
Naravno da u tom trenutku nismo bili veliki prijatelji, ali uvek sam ga poštovao jer mi je uvek govorio istinu. Kupio me na taj način, ponekad dođe gledati treninge, pomaže mi, daje mi savete koje često koristim. Znam da me iskreno voli, a volim i ja njega. Najvažnija stvar u ovom poslu je komunikacija. Kada upoznate Bošu, možete za sebe smatrati da ste srećni. Ne govorim samo o košarkaškim stvarima, već o životu. Nije tako lako da prihvatiš takve stvari, da odlučiš i da znaš šta treba raditi, ali i šta ne treba.
Najčešće o ekipi govorim sa svojim asistentima, oni su mi kao porodica i provodimo dosta vremena zajedno. Uvek govorim svojim igračima, ako vam ikada nešto slažem, mogu odmah da idem kući. Znam da ako ih jednom slažem i ne kažem istinu, sve ostalo pada u vodu. Nikada ne lažem svojim igračima, jer ako ih prevarim, to je kraj moje karijere” – zaključio je Gianmarco Pozzecco na kraju razgovora za Basketball Sphere.
