Jabari Parker ne izgleda onako kako smo očekivali: Zašto Partizan igra bolje bez najvećeg pojačanja?
(od našeg specijalnog analitičara)
Nekadašnji drugi pik NBA drafta, Jabari Parker, nakon uspešnog oživljavanja karijere u Barceloni, stigao je u Partizan kao jedno od najvećih i najzvučnijih pojačanja u istoriji kluba.
Od njega se očekivalo da donese iskustvo, napadačku raznovrsnost i da postane jedan od lidera tima Željka Obradovića. Međutim, kako sezona odmiče, deluje da se Jabari Parker još uvek nije u potpunosti snašao u sistemu crno-belih, a navijači sve glasnije postavljaju pitanje – šta se zapravo dešava i gde je pošlo po zlu?
Uzmi bonus! Parkera love: protivnički plan koji kida Partizanovu odbranu
Svima koji redovno prate Partizan jasno je da je odbrana Jabarija Parkera trenutno jedna od najslabijih karika tima. Iako njegov napadački potencijal ostaje neosporan, sve više se vidi da rivali u taktičkoj pripremi ciljano napadaju upravo novo krilo Partizana. Crno-beli su ove sezone odigrali dva evroligaška meča bez Jabarija Parkera, i u oba slučaja uspeli su da zadrže protivnike ispod ili do 80 poena.
Zanimljivo je da se to dogodilo samo dva puta u sedam utakmica u kojima je Parker bio na parketu. Takav kontrast teško se može ignorisati i jasno sugeriše da Partizan defanzivno funkcioniše stabilnije i organizovanije upravo kada Jabari Parker nije u rotaciji. Prosek poena koji je Partizan primao u prethodne dve utakmice, u kojima Jabari Parker nije bio u sastavu, iznosio je samo 79 poena, dok je u prvih sedam mečeva sa njim na parketu taj broj bio čak 89,1 poen po utakmici — razlika od više od deset poena po meču.
Parkerove individualne brojke dodatno potvrđuju negativan uticaj na defanzivni učinak ekipe: prema Player impact statistici sajta hackastat.eu, Jabari imao je jedan od najgorih defanzivnih rejtinga u timu, a Partizan je sa njim na parketu primao čak 13,4 poena više na 100 poseda.
Timovi sve češće strateški uvlače Jabarija Parkera u pick and roll situacije kako bi iskoristili njegove defanzivne limite, pre svega sporu lateralnu kretnju. Parker nikada nije bio poznat po brzini, ni u napadu ni u odbrani, ali se taj problem dodatno pogoršao nakon brojnih povreda i prirodnog pada eksplozivnosti s godinama. U takvim situacijama, suparnici svesno traže način da ga izoluju — bilo kroz direktan napad na njega kao primarnog čuvara, bilo kroz prisiljavanje na preuzimanje gde se njegove slabosti najviše vide. Slobodno se može reći da Jabari Parker trenutno nije sposoban da preuzima u odbrani na evroligaškom nivou, što predstavlja ogroman problem u savremenoj košarci na poziciji četiri. Parker često ukršta korak, prerano otvara kukove i ne pokazuje gotovo nikakvu sposobnost da ostane ispred svog igrača.
Njegova koncentracija u odbrani van lopte takođe je upitna, dok je na lopti jedan od najslabijih defanzivaca u Evropi ove sezone.
Iako se deo problema može opravdati dolaskom u novu sredinu i procesom prilagođavanja, odbrana na lopti nije jedna od tih stvari — tu se vidi jasan nedostatak refleksa, fokusa i kontinuiteta.
Kada Jabari Parker nije na parketu, protivnički napad odjednom ostaje bez svog najjednostavnijeg rešenja i znatno češće stagnira. U profesionalnoj košarci, upravo su takve “sitnice” ono što pravi ogromnu razliku. Kada Partizan uspe da zaustavi primarnu akciju protivnika, rivali se u većini slučajeva okreću ka Parkeru kao sledećoj meti, samim tim ne gube ritam, ne prekidaju kontinuitet igre i gotovo uvek na kraju stvaraju prednost upravo napadom na njega.
Jabari Parker ne pokazuje inicijativu u napadu
Parker je u dosadašnoj sezoni za Partizan beležio skromne brojke u napadu.
Poeni: 11.6 po utakmici
Skokovi: 3.4 po utakmici
Asistencije: 0.9 po utakmici
Izgubljene lopte: 1.1 po utakmici
Efikasnost Parkera je na solidnom nivou – ni posebno loša, ni impresivna – ali šut spolja ostaje zabrinjavajući. Procenat za tri poena trenutno je najniži u njegovoj dosadašnjoj evroligaškoj karijeri, iako je, u ovoj fazi sezone, još prerano za ozbiljna upozorenja. Potencijalno, problem upravo leži u nedostatku inicijative koju Parker pokazuje. Igrač njegovog kalibra i ofanzivnog potencijala sam se sveo na ulogu korner šutera i “off-ball” igrača, umesto da aktivno preuzima odgovornost i diktira ritam napada. Umesto da koristi svoje fizičke i tehničke prednosti za kreaciju, Parker prečesto deluje pasivno — kao da čeka da igra dođe do njega, umesto da je sam stvori. Da je Parker sposoban kao catch & shoot igrač, nema sumnje. Poseduje odličan košarkaški IQ, bira pametne šuteve i do sada nije forsirao loše pokušaje, što znači da njegova uloga bez lopte sama po sebi nije problematična.
Ono što jeste problem, jeste koliko retko preuzima inicijativu i kreira sam za sebe. Umesto da koristi svoj fizički profil i meki dodir za napad iz driblinga ili sa posta, Parker se prečesto zadovoljava time da bude pasivna tačka napada, igrač koji čeka, a ne onaj koji napada. Bezbroj puta se moglo primetiti da Parker ne traži loptu u mismatch situacijama, ne napada iz driblinga, već deluje kao da beži od sopstvenog talenta. Tužno je gledati igrača koji ima sve, snagu za post igru, mekoću šuta iz driblinga i sposobnost da poentira na sva tri nivoa — kako stoji u uglu i čeka da mu neko doda loptu.
Umesto da koristi svoj arsenal i diktira ritam napada, Parker se sve više pretvara u posmatrača sopstvenog potencijala, što je luksuz koji ni on, ni Partizan, ne mogu sebi da priušte. Parkerov karakter je nenametljiv, i jasno je da se od njega ne može očekivati da, u stilu Kevina Puntera, odmahne saigračima i sam preuzme napad u svakom posedu.
Ipak, deluje da Parker, u želji da bude odgovoran saigrač, često čini upravo suprotno — ne preuzima inicijativu ni onda kada igra to jasno zahteva.
Tanka je linija između timske discipline i pasivnosti, a Parker trenutno naginje na pogrešnu stranu. Željko Obradović je kroz svoju trenersku karijeru pokazao da podstiče svoje najtalentovanije igrače da koriste prednost u mečapu i sami rešavaju situacije.
Iako ga mnogi svrstavaju u „staru školu“ trenera, Obradović nije tip koji talentovanim igračima uskraćuje slobodu da poentiraju iz individualnog kvaliteta, naprotiv, očekuje od njih da prepoznaju trenutak i preuzmu odgovornost kada se prednost ukaže. Parker pokušava u proseku samo 9.7 šuteva po meču, a smatra se za najtalentovanijeg ofanzivnog igrača u ekipi. Ukoliko bi Parker počeo aktivnije da traži povoljne situacije da kreira sam za sebe, nema sumnje da bi ih često nalazio. Od Parkera se u Partizanu očekivalo da preuzme veću ulogu u napadu u odnosu na period proveden u Barseloni, gde je ipak delio parket sa više igrača sposobnih da sami kreiraju šut.
Kada bi Parker postao odlučniji i podigao broj pokušaja na 12, 13 ili čak 14 šuteva po utakmici, njegov uticaj u napadu bi se značajno povećao, a teško je poverovati da bi igrač njegovog kvaliteta pri tome drastično izgubio na efikasnosti. Parker mora da donosi znatno više poena kada je na parketu, upravo zato što je njegovo defanzivno odsustvo više nego vidljivo. Ako Parker u nastavku sezone pokaže više inicijative i odlučnosti, nema sumnje da je potpuno sposoban da sa lakoćom beleži oko 15 poena po utakmici.
Talenta, tehnike i iskustva mu ne manjka, jedino što nedostaje jeste spremnost da ih dosledno koristi.
Jabari Parker na raskrsnici između potencijala i promašaja
Da li će Parker pronaći ritam i pokazati liderske sposobnosti u napadu direktno će odlučiti o tome da li će Partizan u njemu imati “net pozitivnog” ili “net negativnog” igrača u ostatku sezone.
Jer, ako se ne nametne kao konstantna ofanzivna pretnja, njegova defanzivna slabost postaće prevelik teret da bi se sakrila — bez obzira na ime i pedigre koji nosi. Fizička spremnost Jabarija Parkera bila je “upitna” u trenutku njegovog dolaska u klub, ali je to aspekt koji će se, prirodno, popraviti kako sezona bude odmicala.
Što se tiče odbrane, očekivanja treba da ostanu umerena — Parker nikada nije bio defanzivni specijalista, ali bi Partizanovi navijači s pravom mogli da se nadaju da će vremenom pronaći stabilnije mesto u sistemu i makar delimično umanjiti prednost koju trenutno pruža rivalima na toj strani parketa.
Ako se ustali kao pouzdan napadački faktor, sa više ritma i samopouzdanja, logično je očekivati da će motivacija i fokus u odbrani porasti. U tom slučaju, u drugom delu sezone mogli bismo gledati znatno potpuniju verziju Parkera, ali ako se trend pasivnosti nastavi, postoji rizik da ostane samo skupo, neiskorišćeno oružje u Željkovom arsenalu. Poruka za navijače Partizana je jasna — nema razloga za prerano otpisivanje Jabarija Parkera.
Ono što trenutno gledamo nije ni približno njegovom stvarnom maksimumu. Ukoliko se navikne na novu sredinu i prihvati ulogu jednog od lidera u napadu, Parker bi mogao postati upravo onakav igrač kakvog su navijači priželjkivali — razlika između prosečnog tima i onog koji može da pobedi svakoga u Evropi.
Basketball Sphere predstavlja evroligaški podkast: Nebeska Udica
Ako volite Evroligu, onda je ovo pravi podkast za vas! U saradnji sa našim portalom, na You Tube kanalu “Nebeska udica” svake sedmice gledajte dva evroligaška podkasta: najava kola i analiza kola.
U najavi kola je tema svih devet utakmica Evrolige uz prognoze i “sigurice” za klađenje. Kada je reč o analizi kola, možete pogledati iz stručnog ugla šta su to napravili Crvena zvezda i Partizan. Tu još neke standardne rubrike poput teme sedmice, izjava sedmice, fantasy predloga i slično. Takođe, možete učestvovati u takmičenju i osvojiti evroligašku loptu i trenersku tablu.
1 komentar
Pa promenio frizuru, eto zašto izgleda drugačije….