Američki bek Jaleen Smith, koji je dobio hrvatski pasoš, govorio je o sve kraćim letima, supruzi koja je završila fakultet i stanu u Zagrebu za koji nije očekivao da će ga toliko zavoleti za Basketball Sphere.
Jaleen Smith je sa 22 godine napustio Freeport u Teksasu i od tada se tamo praktično nije vraćao da živi. Devet godina, pet zemalja, sedam klubova.
Negde usput, jedan savez mu je uručio pasoš zemlje koju tada ne bi umeo ni da pronađe na mapi, a on je dres te reprezentacije nosio dovoljno dugo da mu počne nešto značiti. Ovo je razgovor o delovima tog života koji nikada ne dospeju u statističke kolone. O letima koja postaju sve kraća. O supruzi koja je završila fakultet. O stanu u Zagrebu za koji nije očekivao da će ga toliko zavoleti.
Spakovali ste i raspakovali svoj život u pet zemalja. Šta prvo izvadite iz kofera?
“PlayStation 5 uvek prvi izvadim iz kofera.”
Leto pre nego što ste otišli u Nemačku radili ste u Boys and Girls Clubu u Freeportu. Kada ste shvatili da je to bilo poslednje leto takve vrste?
“Nisam to shvatio sve dok nisam počeo da igram u Prvoj ligi u Nemačkoj, kada sam shvatio da su moja leta praktično završena. Dve godine sam proveo u Drugoj ligi i imao dobra dva ili tri meseca leta, što je bilo lepo. Onda sam prešao u viši rang i to se smanjilo na dva meseca. Sada možda imam mesec dana leta za sebe i porodicu.” – rekao je na početku razgovora Jaleen Smith.
Rekli ste da je Nemačka bila vaša prva ljubav. Šta je život tamo promenio u načinu na koji komunicirate sa ljudima?
“Postao sam društveniji i počeo više da uživam u mestu u kojem se nalazim i karijeri koju imam. Nikada ne znate, možda više nikada neću posetiti neka od mesta u kojima sam igrao. Zato mi je važno da uživam u trenutku.”
Kada stojite tokom himne koju ste naučili kao odrastao čovek, šta vam zapravo prolazi kroz glavu?
“Razmišljam o svemu što je moralo da se dogodi da bi neka zemlja stekla nezavisnost. Bilo da je u pitanju Hrvatska ili Amerika, razmišljam o žrtvi koju su ta zemlja i njeni ljudi podneli da bi postali svoji.”
Šta ste morali da naučite o Hrvatskoj, a da vam to niko nije unapred objasnio?
“Pokušavamo da vratimo ugled hrvatskoj košarci. Poslednjih nekoliko godina, koliko sam deo reprezentacije, bilo je teško, ali uzbuđen sam što sam deo svega toga.” – objasnio je Jaleen Smith.
Niste bili izabrani na draftu i sa 22 godine ste počeli u drugoj nemačkoj ligi. Kada ste prestali da se poredite sa momcima koji su bili draftovani?
“Uvek se poredim. To me motiviše da nastavim dalje. Nema mnogo igrača koji su bili najbolji dok sam odrastao, a koji i dalje igraju. Mnogi od njih su nestali sa scene kada su postali profesionalci. Jednostavno sam veoma takmičarski nastrojen kada su takve stvari u pitanju.”
Šta je prvo što vam je novac omogućio da uradite za nekog drugog?
“Pomogao sam supruzi da završi master studije.”
Potpisali ste dvogodišnji ugovor u Jerusalimu, što je najduža obaveza koju ste imali još od Berlina. Zbog čega ste poželeli da prestanete da se selite?
“Uvek želim sigurnost, posebno kada je porodica sa mnom. Ali danas nikada ne znate šta može da se dogodi. Imam ugovor na dve godine, ali mogu da dobijem otkaz usred sezone. Ipak, nadam se da će te dve godine biti dobre.”
Ko u vašoj porodici najmanje razume kako vaš život zapravo izgleda?
“Svi u mojoj porodici su videli kako je to izgledalo dok sam bio u inostranstvu. Tako da zaista ne mogu da kažem ko to ne razume.”
Čega se plašite, a da nema nikakve veze sa košarkom?
“Osećaja bespomoćnosti. Kao da ne mogu ništa da uradim.”
Gde zamišljate da ćete živeti kada vam niko više ne bude plaćao da budete negde?
“Kod kuće u Teksasu ili u Hrvatskoj. Prošlog leta nisam išao kući, pa smo supruga i ja ostali u Zagrebu i obožavao sam to. Grad se stalno razvija i sada imamo stan tamo.”
Koja je jedna istinita stvar o ovom životu koju niko ne govori naglas?
“Sve se dešava s razlogom. U ovom životu ništa nije slučajno.”
Nekada nije znao ni gde se Hrvatska nalazi. Sada tamo ima stan i plan da u njemu ostari.
U sledećoj epizodi serijala “When the Noise Stops”: Bane Prelević, legenda PAOK-a.
“When the Noise Stops” je serijal pisanih intervjua autora Miloša Srđanova za Basketball Sphere. U njemu se sa ljudima iz sveta košarke razgovara o svemu – osim o košarci.
