Već neko vreme je očigledno, ali ove sezone je eskaliralo – Jamal Murray je u silaznoj putanji karijere, a razloga za to ima mnogo.
Rookie sezona. To je jedini put kada je Jamal Murray odigrao 82 utakmice u regularnom delu NBA sezone. Sledeće je odigrao 81, od kojih je u 80 bio starter, a zatim počinje strmoglavi pad. Sitne povrede, pa kasnije i one ozbiljnije, kao što je pucanje ukrštenih ligamenata, značajno su usporile mladog kanadskog beka.
Kao posledica toga patio je i Nikola Jokić, koji nije mogao sam da izvuče ovaj tim do najvećih visina. Pre te teške povrede, Jamal Murray je u „balonu“ odigrao čudesan play-off, što mu je odmah donelo nadimak „play-off Jamal“.
Upamtite ovo ime: Peyton Watson – X faktor za kojim je vapio Nikola Jokić
Sezona gde su se sve kockice složile kako treba
Nije se moglo proći pored tadašnjih šampiona Los Angeles Lakersa, predvođenih LeBronom Jamesom i Anthonyjem Davisom, koji su tada bili na vrhuncu svojih karijera. Međutim, Denver Nuggetsi su pokazali naznake onoga što nas čeka u narednim sezonama.
Mladi i potentni tim nikako nije mogao da se sastavi zbog povreda, s obzirom na to da je i Michael Porter Jr. više vremena provodio na operacionom stolu nego na samom terenu.
Svaki put kada bi Jokić, Murray i Porter Jr. bili zajedno na terenu, ekipa Michaela Malonea delovala je kao tim sposoban da ode do kraja.
I onda se napokon desila ta sezona gde su se sve kockice složile kako treba. U play-offu sezone 2022-2023, Jamal Murray beležio je 26.1 poen, 7.1 asistenciju, 5.7 skokova, 1.5 ukradenu loptu, uz procente šuta 47/39/92. Kritike su pljuštale na račun toga kako je moguće da igrač takvih kvaliteta nema nijedan All-Star nastup. Neki su ga gurali čak i u razgovore o najboljem playmakeru lige.
Vrhunac Murrayjeve karijere
I zaista, tih 20 utakmica u kojima je u proseku igrao 40 minuta bile su i ostale vrhunac Murrayjeve karijere. Nikada pre, a ni posle, nije igrao ni približno tako dobru košarku.
E sad, kada gledate iz perspektive da Denver Nuggetsi nikada pre nisu osvojili NBA titulu, i da vam neko ponudi scenario u kojem tim napokon osvaja prsten, ali se Jamal Murray posle toga potpuno “ugasi”, da li biste prihvatili? Velika većina ljudi u Denveru verovatno bi.
Održati takav nivo igre bilo je gotovo nemoguće. Već u narednom play-offu njegova produkcija značajno je pala. Postizao je 5,5 poena manje po utakmici, imao 1,5 asistenciju manje, dok mu je šut pao na razočaravajućih 40%, a trojka na još gorih 31%.
Tokom tog perioda, izgledalo je kao da Jamala Murraya i dalje muči povređeno koleno. Često su se na njegovom licu mogle videti bolne grimase, njegovo kretanje delovalo je otežano, a povrede su se ređale. Sitne, ali dovoljne da mu onemoguće da uhvati pravi ritam.
Teško je ne primetiti koliko Jamal Murray ponekad igra van sistema
Da se razumemo, čak i taj šampionski play-off imao je očigledne mane. Murray je često igrao “hero-ball”, kao da je nesvesno želeo svima da dokaže da greše. Loptu je držao do te mere da su prolazili napadi u kojima Jokić uopšte nije dotakao loptu, a izbor šuteva bio je često vrlo upitan.
Kada te ide, niko te ne pita, ali kada ne ide, teško je ne primetiti koliko Jamal Murray ponekad igra van sistema. To je postalo očigledno i na ovogodišnjim Olimpijskim igrama u Parizu. Celi svet je iščekivao odgovor na pitanje može li Kanada, ojačana za Jamala Murraya nakon osvojene svetske bronze, poremetiti planove SAD-u. Mnogi su ga zajedno sa Shai Gilgeous-Alexanderom videli kao najjači bekovski duo na turniru.
Međutim, Murray je ulazio sa klupe i beležio skromnih 6,0 poena i 3,8 asistencija po utakmici, uz šut od samo 29% iz igre i 14% za tri poena. Govor tela bio je katastrofalan. Njegova igra bila je van svakog sistema, ali ono što je najviše upadalo u oči bila je njegova nesposobnost da se ikako uklopi u ekipu. A ekipa nije manjkala talentom – Shai Gilgeous-Alexander, RJ Barrett, Dillon Brooks, Lugenz Dort, Kelly Olynyk, Andrew Nembhard – sve su to NBA igrači koji su prethodnih godina prikazivali sjajnu igru. Igrači koji znaju igrati košarku i donose raznovrsne mogućnosti.
Murray je svoje igre sa Olimpijskih igara samo preneo na NBA parkete
Jamal Murray izgledao je kao strano telo. Kada je imao loptu, bio je bezidejan, kao da su ga manje dimenzije terena dodatno gušile, dok je bez lopte izgledao potpuno van ekipe. Bilo ga je mučno gledati.
Ipak, uprava Denver Nuggetsa nije mogla da ignoriše igrača koji je celu svoju NBA karijeru proveo na nadmorskoj visini od 5.280 stopa. Dobio je maksimalni ugovor od 208 miliona dolara na četiri sezone, čime su Nuggetsi praktično sami sebe obavezali na startnu petorku za narednih nekoliko sezona.
Murray je svoje igre sa Olimpijskih igara samo preneo na NBA parkete. Uporedimo njega i Christiana Brauna, momka koji igra svoju treću NBA sezonu, ali prvu kao starter. Jamal Murray trenutno beleži u proseku 17,6 poena (Braun je na 16,2). Murray šutira iz igre samo 39% na 15,5 pokušaja po utakmici. Braun, s druge strane, šutira fantastičnih 57% na 10,4 šuta po utakmici.
Kada je reč o šutu za tri poena, Kanađanin je na 34,6%, sa 6,5 pokušaja po utakmici. Braun je na 46,7% uz 3,0 pokušaja po utakmici. Naravno, odbrane su daleko više fokusirane na Murraya, koji se zbog toga više troši dok ima loptu u rukama. S druge strane, Braun do svojih poena dolazi sa veoma malo driblinga, najčešće iz catch-and-shoot situacija ili nakon cuta, gde ga Nikola Jokić pronalazi pod košem nakon utrčavanja.
Kada igrate sa igračem nivoa talenta kakav ima Nikola Jokić, logično je da ćete njegov playmaking maksimalno iskoristiti
Međutim, koliko se Murray troši na lopti zbog svoje važnosti u organizaciji igre, toliko odgovornost u odbrani preuzima Christian Braun, koji često čuva najbolje protivničke igrače na perimetru.
Ovde je stvar vrlo jednostavna. Murray, sa svojih 27 godina, kada bi po godinama tek trebalo da ulazi u prime fazu karijere, izgleda kao igrač na zalasku, kojeg povrede malo po malo “jedu.” Kada igrate sa igračem nivoa talenta kakav ima Nikola Jokić, logično je da ćete njegov playmaking maksimalno iskoristiti.
Christian Braun to radi, isto kao i Michael Porter Jr. i Aaron Gordon. S druge strane, Jamal Murray i dalje ostaje onaj zaigrani bek koji često previše dribla i guši loptu u napadu, uzimajući nepromišljene šuteve preko ruke.
Loša forma Murraya traje već predugo
Troši se na lopti, vrlo malo igra bez lopte, te samim tim ne pronalazi pozicije na kojima bi mogao utrčati na pas Jokića. Je li problem Murraya psihičke prirode, ili je fizički jednostavno toliko oslabio, teško je reći. 27 godina je zaista premalo da bi se nekog otpisalo, ali loša forma Murraya traje već predugo.
Gledajući utakmice Denver Nuggetsa, Jamal Murray zaista ne izgleda kao da će pronaći ritam. Stil igre koji on gaji ostao je isti kao što je bio oduvek, ali njegova produkcija sve više opada. Nikola Jokić igra na vrhuncu svojih mogućnosti, više nego ikad, što će posljedično ostaviti posledice na njegovim učincima u play-offu.
Krajnje je vreme da počne igrati na nivou igrača sa max ugovorom
Jamal Murray, kao dokapiten i druga igla u momčadi, trebao bi učiniti sve kako bi skinuo teret sa Jokića. Za to je i dobio odgovarajući ugovor ovo leto, i krajnje je vreme da počne igrati na nivou igrača sa max ugovorom. U suprotnom, još jedna MVP sezona Nikole Jokića mogla bi otići u vjetar, a tada bi se i reči Michael Portera Jr. zaista mogle ostvariti:
“Svjesni smo da ako ne osvojimo ove godine naslov, mogao bi to biti kraj ove generacije Nuggetsa.”
Michael Porter Jr. je toga svestan i igra u skladu s tim, isto kao i Jokić i Braun. Aaron Gordon je povređen, ali njegov pristup nikada nije bio upitan. Jamal Murray je taj koji se čeka.
Nekada je potrebno napraviti korak unazad da bi napravio dva napred. Murray mora, za dobrobit ekipe, povratiti onu razinu međuigre sa Jokićem iz šampionskih dana. Mora početi uzimati racionalnije šuteve, raditi bez lopte jednako kao i s njom. Veliki deo svoje igre oslanja na šuteve sa distance, a znamo kakva je njegova završnica na obruču. Je li ga podsvestan strah od povrede pa ne ulazi u kontakte kao pre, teško je proceniti, ali postoje osnovne stvari koje je moguće ispraviti. Jamal Murray definitivno zna i može to.
Basketball Sphere predstavlja evroligaški podkast: Nebeska Udica
Ako volite Evroligu, onda je ovo pravi podkast za vas! U saradnji sa našim portalom, na You Tube kanalu “Nebeska udica” svake sedmice gledajte dva evroligaška podkasta: najava kola i analiza kola.
U najavi kola je tema svih devet utakmica Evrolige uz prognoze i “sigurice” za klađenje. Kada je reč o analizi kola, možete pogledati iz stručnog ugla šta su to napravili Crvena zvezda i Partizan. Tu još neke standardne rubrike poput teme sedmice, izjava sedmice, fantasy predloga i slično. Takođe, možete učestvovati u takmičenju i osvojiti evroligašku loptu i trenersku tablu.
