Kako se Spartak našao ispred Partizana i Crvene zvezde? Kako je uspeo da pobedi i Valenciju u trci za potencijalno veliko pojačanje? Kako je titula šampiona Srbije završetak jednog i početak drugog ciklusa kod Subotičana? Gde je u svemu tome bila uloga Duška Vujoševića? Basketball Sphere donosi detalje.
,,Bio je to još jedan od onih dana kada ti baš ne ide… No, da njih nije, kad bi se i setio da postoje i dobri dani?”
Znao je Đorđe Balašević da pati. Da nije, ne bi bio tako dobar sa rečima. Ne bi znao kako da u jednoj ili dve rečenice pronađe “žicu”. Ne bi znao da, kako je to opisao u “Jednom od onih života”, mora nekada da se oseti i život u sivilu. Kao da samo tako može da se bude potpun kada se okolnosti promene i preovladaju toplije boje.
Od kriznog perioda, velikih dugovanja i kluba na ivici gašenja, do jednog od najozbiljnijih projekata na regionalnom nivou. U jednom trenutku, bio si gotovo izbrisan, da bi nekoliko sezona kasnije postao i veći od onoga što si ikada mogao da zamisliš. Pogotovo u trenucima kada nisi ni mogao da sanjaš o većim stvarima, kada tmurna i izazovna svakodnevica nije dozvoljavala bajke i buntovničke poduhvate.
Kada je pre pet godina niški “Fair-play” ustupio mesto Spartaku u nižoj ligi, da bi taj ciklus uspona i koračanja neutabanom stazom bio zaokružen baš u “Čairu”. Ima tu neke simbolike.
Uradili su to Subotičani balaševićevski. Od dana kada ne ide, do zlata u zubima. Osećajući sve dobro i loše što taj put nosi. Sada su šampioni Srbije i crna mačka Crvene zvezde, izbegavajući proksi ratove kreirali su prepoznatljiv džentlmenski stil. Ne želeći da “seire” nad nesrećom onog drugog, što je najbolje pokazao i prvi čovek Subotičana, ne dozvoljavajući svojim navijačima nešto “slobodniji” odnos prema poraženom finalisti FMP-u. I to dok su “panteri” u “Čairu” gledali krunisanje Spartaka pred svojim očima.
Sve se desilo samo nekoliko meseci nakon smrti Duška Vujoševića, legende evropske košarke, čiji je potpis na ovaj uspeh i te kako vidljiv.
Košarkaška ideologija Duška Vujoševića – biti Trener
Ideološki i identitetski. Šampionski put tima sa severa Srbije bio je naslonjen na filozofiju slavnog trenera, uz dodatak u vidu stranih, nešto skupljih pojačanja, ali ne odustajući od razvojne etape, o čemu svedoče primeri najviše Vojina Medarevića, kao i Borisa Bodrožića.
Njihova uloga, iako ne toliko velika, ipak je značajna, kada se ima u vidu da je uz napredak, pogotovo Medarevića, došao i rezultat. Gotovo su nepostojeći kolektivi koji mogu i jedno i drugo.
Ono što je najviše od svega podsećalo na Vujoševića bilo je to što Vladimir Jovanović u Spartaku može da bude Trener. Atamanizacija evropske košarke sve više uzima maha, pa se tako izraz “player's coach” možda i previše odomaćio na Starom kontinentu i tako usled nedostatka vremena za trening, evroligaški stručnjaci intenzivnije obraćaju pažnju na odnose sa igračima, a manje na suštinski pristup utakmici.
Kod Vladeta ničega nema “na foru”. Obimniji rad, višečasovne pripreme, detaljisanje, pa tek onda hemija u svlačionici, bez koje Subotičani ne bi mogli ove sezone. Uz to, Jovanović ima slobodu u kreiranju tima, prvu i poslednju reč kada je u pitanju to ko dolazi i ko odlazi. Sve ono što retko gde može da se nađe u ovom momentu i sve ono što je i Vujošević praktikovao zlatnih godina u Partizanu.
Početak novog ciklusa?
Titula, istorija i zastava na vrhu dvorane “Dudova šuma”. To je ono što je Spartak obezbedio trofejem u KLS-u. Međutim, bez obzira na ishod završnog turnira, u Subotici su nešto ranije razmatrali da menjaju kurs. Za regionalne uslove, veoma korektno plaćeni strani igrači nisu u potpunosti opravdali uloženo. I dok je Olivier Hanlan u neku ruku i uspeo da na kraju izvuče najbolju verziju, primera radi Shevon Thompson nije popravio utisak.
Doveden kao najkvalitetniji centar sve samo ne naivne Francuske lige trebalo je da bude oslonac subotičkog tima. Međutim, nešto mekši pristup, uz nedovoljno kvalitetnu adaptaciju na nivo fizičke igre u ABA ligi, nisu mogli da pomognu Jamajkancu da dobije prelaznu ocenu.
U Subotici su i kada je reč o ABA ligi i FIBA Ligi šampiona, zadovoljni učinjenim, jer je cilj ispunjen. Ipak, isto tako preovladava mišljenje da su do ostvarivanja sličnih dometa u pomenutim takmičenjima mogli i na drugačiji način.
Zato je kraj ABA lige zapravio bio i početak novog ciklusa za šampiona Srbije, s obzirom na to da je velika verovatnoća da će domaći faktor biti zastupljeniji, da će u Subotici od jeseni igrati i talentovaniji mladi igrači. Poput već potpisanog Marka Tofoskog, kao i oni nešto iskusniji, sa evroligaškim dometom, što je trebalo da bude Pavle Nikolić. I tu se dolazi do nove Spartakove “pobede”, jednako značajne, kao i trofej Košarkaške lige Srbije.
Kako Spartak pre Valencije?
Do skora izvesni dolazak Nikolića u Spartak govorio je dosta u pravcu preusmeravanja subotičkog tima. Kako Basketball Sphere saznaje, klub sa severa Srbije je i platio obeštećenje Borcu iz Čačka za slobodu krilnog centra, što dovoljno govori o nastojanju da zlatni junior Srbije iz Niša (opet nešto o simbolici) dođe u Dudovu šumu. Rad sa trenerom Jovanovićem bio je posebna pogodnost i da se nije desio poziv koledža koji se ne odbija, Nikolić bi bio spreman da dodatno zasija u Spartaku.
A nije tajna da su bili zainteresovani i evroligaši. Merkao ga je Partizan, a kako se može čuti, Valencia je čak bila i konkretna, ali je i pored toga 20-godišnjak osetio da bi za njegovu karijeru najbolje bilo da se oproba u Subotici, koja će ga dočekati raširenih ruku, ako se vrati iz Sjedinjenih Američkih Država. Trogodišnji ugovor Spartaka nije nešto što se odbija. Pogotovo u okolnostima u kojima ova organizacija pokazuje da dugoročno razmišljanje garantuje uspeh.
Kada se sve uzme u obzir, prvenstvo Spartaka u odnosu na brojne konkurente u slučaju potencijalnog povratka Nikolića predstavlja još jedan dokaz kvalitetnog menadžerisanja i sposobnosti Subotičana. U perspektivi, mogao bi to da bude jedan od najboljih poteza regionalne košarke u poslednjih nekoliko godina.
Sada se sa velikim nestrpljenjem čeka odgovor na pitanje šta je sledeće za Spartak. Šampion Srbije pokazao je da na parketu, ali i van njega može ravnopravno da se bori sa svima. Da je postao jedna od najpoželjnijih destinacija regiona. Sa izraženim predvodnicima sistema u vidu predsednika kluba Slobodana Jaramazovića i trenera Vladimira Jovanovića, naslonjen na košarkašku ideologiju Duška Vujoševića.
Našao je mesto pored sveprisutnih Partizana i Crvene zvezde, ali i supermoćnog Dubaija i ostalih kvalitetnih projekata.
Koliko može tu i da ostane?
Basketball Sphere predstavlja evroligaški podkast: Nebeska Udica
Ako volite Evroligu, onda je ovo pravi podkast za vas! U saradnji sa našim portalom, na You Tube kanalu “Nebeska udica” svake sedmice gledajte dva evroligaška podkasta: najava kola i analiza kola.
U najavi kola je tema svih devet utakmica Evrolige uz prognoze i “sigurice” za klađenje. Kada je reč o analizi kola, možete pogledati iz stručnog ugla šta su to napravili Crvena zvezda i Partizan. Tu još neke standardne rubrike poput teme sedmice, izjava sedmice, fantasy predloga i slično. Takođe, možete učestvovati u takmičenju i osvojiti evroligašku loptu i trenersku tablu.
