Partizan je ponovo šampion Srbije, prvi put posle više od decenije “suše”, a na kraju osim pehara, postoji mnogo više razloga za slavlje.
Poslednja titula domaće lige Srbije osvojena je u sezoni 2013/2014, kada je Bogdan Bogdanović ispisao istoriju takmičenja i ubacio 123 poena u četiri utakmice protiv Crvene zvezde, a bio je to i 13. put u nizu da Partizan osvaja KLS.
Isto tako, crno-beli su prekinuli još jedan negativan niz, pa su duplu krunu odnosno dva trofeja u jednoj sezoni osvojili ponovo prvi put nakon sezone 2012/2013 kada je mladi i talentovani tim Partizan pod trenerskom palicom Duška Vujoševića osvojio dva takmičenja kao i u minuloj sezoni – ABA ligu i KLS.
Ako računamo sve izostanke i povređene igrače, kao i ograničenje o broju stranaca, Partizan je veći deo završnice domaće lige odigrao bez čak 11 igrača.
Iako su u toku sezone najčešće glavni likovi u čitavoj priči bili trener Željko Obradović, te pojedinci kao što su Carlik Jones, Sterling Brown, Tyrique Jones ili možda Isaac Bonga, ovaj put su stvari izgledale potpuno drugačije.
- Derrick Rose za Basketball Sphere: Zašto je u NBA “lakše” nego u Evropi?
- Vladimir Radmanović za Basketball Sphere: Besmisleno je što “večiti” ne izbacuju mlade igrače, sve je to jedna nezdrava priča
- George Hinas za Basketball Sphere: Micićev slučaj nije zatvoren, birali smo Puntera pre NBA zvezde
- Jurica Golemac za Basketball Sphere: Dubai je nešto najbolje što se može desiti jednom treneru
Uzmi bonus! Posle sramotne završnice domaće lige pre 12 meseci, kada je Željko Obradović dobio suspenziju u trajanju od četiri utakmice, a o tome govorio i na konferenciji za medije nakon titule ABA lige, bilo je jasno da neće biti na klupi, pa kako god Partizan prošao.
“Nemam komentar, nijednog trenutka nisam razmišljao o našem prvenstvu. Dobio sam lepu kaznu da ne mogu da vodim tim. Vidi se da je neverovatna posećenost i neverovatno interesovanje za tom ligom, neka nastave tako. Prvog dana sam insistirao na fer-pleju i na neka negativna skandiranja sam odmah reagovao. Na druga skandiranja na meni, nisam reagovao.
Nisam čovek koji misli da može da menja svet. Ne mogu da pričam o KLS, zaista nisam razmišljao o tome. Znate svi šta je bilo prošle godine, skandal je to neviđenih razmera, da se meni saopšti da će se sledeći dan nastaviti utakmica. Posle sat i po su me zvali, a ja sam igračima već rekao da idu. Zbog toga sam kažnjen četiri utakmice. Daj Bože da nikad ne vodim Partizan u KLS, ovakvoj kakva je, sa ovakvim ljudima u ovom trenutku.”
Bogdan Karaičić je dobio tu vrstu časti da vodi tim kao prvi trener, a trener Obradović je održao reč i uprkos tome što je imao pravo da vodi tim u drugoj utakmici finalne serije protiv Spartaka, odlučio je sedeti u prvom redu iza koša i pružiti podršku svom asistentu o kojem je nebrojeno puta u prethodnim godinama govorio samo pohvalno.
Da je skromnost vrlina, to je potvrdio i Karaičić nakon što je u nekoliko navrata dobio skandiranje “Ti si prvi trener Bogdane”, ali čvrsto s obe noge na zemlji svesno je konstatovao:
“Pa dobro, prija, ali ja ne smem da se stavljam u isti koš sa ljudima koji su toliko vodili i rade dobre stvari u Partizanu. Ja sam 10 života iza Željka Obradovića, Duleta Vujoševića, Džikića, Vlade Jovanovića, čak i Ace Matovića. U tom delu priče, naravno svaki kompliment prija, ali biće tu i 100 pohvala i 100 pokuda.
Možda sam pokazao neki potencijal, ali ne bih sebi dao za pravo niti da poletim, niti da se izjednačavam sa bilo kojim ljudima. Tako da bih zamolio navijače da budu umereniji u vezi mene. Ovo je tek pet dana, prelepo je iskustvo i zahvaljujem se Željku i Matoviću što su dali da ovo vodim, kao i predsedniku kluba koji je to odobrio. To je jedna velika čast i velik pređen put, ali ne bih sebe veličao. Svakako prija, ali više prija poverenje tih ljudi. Voleo bih i da navijači više cene ljude koji su više dali klubu nego što sam ja.”
Kroz mnogo emocija prošao je strateg crno-belih u prethodnom periodu. Večeras je bio vrhunac svega.https://t.co/c1DLLCf3gF
— Basketball Sphere (@BSphere7) June 24, 2025
Treneri u drugom planu
Sve ovo poslužilo je samo kao uvod u priču o tome kako je Partizan pronašao smisao u besmislu, jer igrači su ti zbog kojih se sve ovo dešava. Često možemo čuti da se nakon bilo kakvog neuspeha prvi na udaru nalazi trener, a kada je u pitanju uspeh, igrači dobiju svoje pohvale i podignu zasluženi pehar. To je nepisano pravilo i nešto čemu svedočimo otkad je sveta i veka.
Pomalo sticajem okolnosti, ali većim delom zbog poverenja, trener Karaičić dobio je u ruke ključeve tima koji je na prvi pogled izgledao kao potpuni drugi sastav u odnosu na sve ono od pre samo nekoliko dana, kada je u klupske vitrine stigao pehar ABA lige.
“Smatram da smo bili potcenjeni sa svih strana, ali na kraju krajeva sa razlogom smo igrači Partizana i tu smo da to pokažemo” – reči su kojima je Balša Koprivica opisao prvu utakmicu finalne serije u kojoj je Partizan savladao Spartak rezultatom 94:84 i došao na korak od trofeja.
Podsećanje na neka prošla vremena
U uvodnim redovima mogli ste pročitati da Partizan nije osvojio duplu krunu još od sezone 2012/2013 kada je Duško Vujošević vodio jedan od najtalentovanijih timova s prosekom godina igrača 21.
Veći deo svoje karijere uz bazu domaćih igrača bilo je tu najčešće dva stranca koji su doprinosili svojim kvalitetom, ali pre svega iskustvom. Ovaj put, Partizan je osvojio KLS gde je prosek godina igrača bio identičan – 21.
Najstariji igrač ovog tima je Isiaha Mike sa 27 godina i može se zaključiti da je u potpunosti, barem u ovoj završnici sezone opravdao poverenje. Mnogi zaboravljaju da je doživeo ogroman peh i već na prvom timskom treningu doživeo povredu zbog koje je propustio čitave pripreme. Bilo je tu dosta uspona i padova, ali demonstrirao je i liderske sposobnosti kada je dobio slobodu u igri okružem mlađim saigračima. I to nije garant nastavka saradnje, ali je svakako dobro za njegovo samopouzdanje.
Kao i za samopouzdanje onoga koji je najmlađi u ovom timu, a njegovo ime je Uroš Mijailović i još uvek nije punoletan. Duane Washington se pokazao kao ekstra klasa i u završnici takmičenja prvo protiv FMP-a, a potom i protiv Spartaka ubacivao je redom 40, 25, 23 i 41 poen. To mu je donelo titulu najboljeg strelca, ali i nagradu za najkorisnijeg igrača finalne serije.
Utakmica o kojoj se premalo priča
Partizan je nakon dva polufinalna duela protiv FMP-a bio u jako teškoj poziciji. Rezultat u seriji bio je 1-1, a majstorica pred domaćim navijačima s obzirom na iskustvo rostera, ali i činjenicu da Aleksej Pokuševski i Duane Washington nisu nastupili, dodatno su bili otežavajući faktori u čitavoj priči.
Šta se tada dogodilo?
Odgovornost su preuzeli Balša Koprivica sa 26 poena (9/13 iz igre i 8/10 sa linije penala) i Isiaha Mike (20 poena i pet asistencija). Ipak put do pobede i plasmana u finale ne bi bio moguć bez doprinosa onih o kojima će nadamo se u bliskoj budućnosti zaista mnogo pričati, kako u klupskim angažmanima, tako i u reprezentativnim karijerama.
Odbrana FMP-a imala je kristalno jasno plan da svesno rizikuje sa “golobradih vojnika Partizana”, u nadi da će pritisak i nervoza odraditi svoje. Bio je to rizik koji se na kraju njima nije isplatio, ali onima u čijim rukama je lopta završavala i te kako jeste.
Uroš Mijailović je održavao tim iznad vode kada je bilo neophodno i utakmicu je završio sa 15 poena. Dve izuzetno važne trojke pogodio je i Đorđe Šekularac, bez da se jednog trenutka dvoumi da li će uputiti šut nakon što je završio sam kao duh posle dodavanja saigrača.
Uroš Danilović je takođe stigao do svog učinka, dok su u ovom slučaju Mitar Bošnjaković i Arijan Lakić pokazali zrelost i odgovornost da kao iskusniji od svojih saigrača ipak svaki put ispoštuju košarkaško pravilo broj jedan, a to je dodaj saigraču loptu kada je u boljoj poziciji od tebe.
Možda je najbolja potvrda toga devet asistencija Lakića za 38 minuta u igri, a ponovo je u prvi plan došla njegova borba za svaki posed, koncentracija u odbrani i borba. Ista ona borba koju je prikazivao u Milanu i Bologni kada je dobio šansu i te kako uticao na ishod tih evroligaških pobeda, ne suvom statistikom već onim momentumom koji je doneo na parketu.
Bek crno-belih je vanserijskom partijom otklonio sve dileme oko pitanja boljeg. Subotičani nisu imali nikakav odgovor na bravure Ameikanca i pravu simultanku koja će se, kada su u pitanju brojke, dugo pamtiti. Partizan slavi duplu krunu!https://t.co/EaEfGdDOmR
— Basketball Sphere (@BSphere7) June 24, 2025
Tražili ste, gledajte!
Teško je i odrediti vremenski period koliko već traje čitav narativ javnosti o nedostatku mladih igrača i pojedinaca spremnih da uskoče u seniorske patike, ali da to ne bude u poslednjih nekoliko sekundi kada je pitanje pobednika već rešeno.
Tokom završnice domaće lige Srbije, koja već neko vreme izgleda kao takmičenje turnirskog karaktera koji traje nekoliko dana mogli smo da vidimo smelost trenera da mlade igrače bace u vatru, ali što je još bitnije, da isti ti pojedinci na parketu zaista pokažu da se mogu nositi sa pritiskom na leđima i teretom te čuvene reči “senior”.
Činjenica je da je kratko trajalo, apsolutna je istina da je svemu ovome ogroman doprinos dao i sticaj okolnosti, ali da postoji kvalitet u mlađim kategorijama, kao i određeni broj domaćih igrača koji su u stanju dati kvalitetnu notu jednoj od najtežih košarkaških kompozicija.
Onoj u kojoj svaki od navedenih pojedinaca dobije dodatnu inspiraciju kako bi jednog dana došao u situaciju da on bude taj igrač na parketu koji će ispoštovati golobradog saigrača samog u korneru, pustiti mu ekstra pas i čekati trenutak magije.
Niko ne kaže da će taj trenutak doći istog momenta kada lopte prođe kroz mrežicu, ali u čitavom procesu koji tek stiže u budućnosti može imati krucijalnu ulogu.
Setimo se Nikole Jokića i sada već čuvene rečenice “Koš usrećuje jednog igrača, asistencija dvojicu”.
Željko Obradović je ovaj put “asistirao” Bogdanu Karaičiću, a on je na identičan način istu stvar uradio odabirom pojedinaca na parketu kojima će ukazati minute. Devet asistencija Lakića o kojima pričamo su samo naredni deo karike, a sve ono što dolazi posle toga može da bude korak ka nečemu stvarno velikom.
U besmislu pronaći smisao.
Navijači su pripremili doček nakon što je Partizan osvojio trofej domaćeg šampionata.
— Basketball Sphere (@BSphere7) June 25, 2025
Prva dupla kruna još od Duška Vujoševića i sezone 2012/2013. https://t.co/SZCkdT69Vk
Pročitaj još:
- Basketball Sphere RADAR: Potencijalni transferi u Evroligi
- Dimitris Itoudis za Basketball Sphere: Yam Madar je heroj – naporan rad uložen iza zatvorenih vrata donosi trofeje
- Bogdan Tanjević za Basketball Sphere: Snaga Crvene zvezde domaći igrači, po nivou talenta radije bih uzeo da treniram Partizan
Basketball Sphere predstavlja evroligaški podkast: Nebeska Udica
Ako volite Evroligu, onda je ovo pravi podkast za vas! U saradnji sa našim portalom, na You Tube kanalu “Nebeska udica” svake sedmice gledajte dva evroligaška podkasta: najava kola i analiza kola.
U najavi kola je tema svih devet utakmica Evrolige uz prognoze i “sigurice” za klađenje. Kada je reč o analizi kola, možete pogledati iz stručnog ugla šta su to napravili Crvena zvezda i Partizan. Tu još neke standardne rubrike poput teme sedmice, izjava sedmice, fantasy predloga i slično. Takođe, možete učestvovati u takmičenju i osvojiti evroligašku loptu i trenersku tablu.
