Karlo Matković, igrač New Orleans Pelicansa, govorio je za Basketball Sphere o duelima s Nikolom Jokićem, neizvesnom play-offu, sjajnoj rookie sezoni, potencijalu Ziona Williamsona, sukobu s Kevinom Durantom, stasavanju u Megi, te reprezentaciji Hrvatske.
Nije bilo teško spremiti se za razgovor sa igračem koji je svež izašao nakon svoje sjajne rookie sezone u New Orleans Pelicansima. Tema je bilo mnogo, a uz to, NBA play-off je u punom jeku. Karlo Matković, Hrvat rodom iz Livna, poznat je kao veoma otvoren sagovornik i tokom razgovora bez zadrške govori o raznim temama. Pripremajući se, bilo je red da bacimo pogled na njegovu rookie statistiku, koja kaže sledeće:
7.7 poena, 5.0 skokova, 1.0 blokada, uz izvanrednih 57% šuta iz igre za svega 18 minuta prosečno na terenu. Pravu priliku je dobio tek u drugom delu sezone, kada su New Orleans Pelicansi pogođeni povredama odlučili da šansu daju igračima iz drugog plana. Ono što je zanimljivo jeste da napredna NBA statistika “per 36 minutes” kaže da je Matković na proseku od 14.8 poena, 9.5 skokova i 1.9 blokada, što su fenomenalne brojke.
To samo pokazuje koliko ogroman potencijal poseduje reprezentativac Hrvatske, a kada shvatite da je igrao u sjajnim sistemima za mlade igrače – Cedeviti i Megi, jasno vam je zašto je baš tamo gde treba da bude. Matković je, nakon Nikole Jokića, Ivice Zupca i Goge Bitadzea, novi centar koji je iz Mege otišao u NBA ligu. Igrao je između ostalog i za Cedevitu Olimpiju, ali se brusio u jednom od najjačih omladinskih sistema u celoj Evropi, a to je upravo Mega.
Uzmi bonus! 
Neočekivani obrt i prava iznenađenja u NBA play-offu
NBA play-off je ove godine donio neočekivane obrte i prava iznenađenja. Drugi i treći tim sa Zapada su već ispali, dok je četvrti na ivici eliminacije. Istovremeno, na Istoku su eliminisani prvi nosilac i vrlo verovatno i drugi. Sve to je dodatno podgrejalo neizvesnost i uzbuđenje među navijačima, jer favoriti više nisu sigurni, a svaka utakmica donosi nešto novo. U takvom haosu, teško je proceniti ko je stvarni kandidat za titulu, što ovaj play-off čini posebnim.
“Iskreno, za favorita ne znam šta bih rekao. Toliko je neizvesno da stvarno ne znaš za koga navijati jer ne znaš ko će da dobije. I to mi je ekstra, stvarno, eto zadnjih par godina kad je bio play-off, po meni je to bilo okej, ništa specijalno realno.
Ali ovaj play-off mi je vrh, pošto ne znaš ko će koga dobiti. Očekivalo se da će Cavaliersi na Istoku sve da samelju, pa eto. Zapad je skroz zanimljiv, sve ove tekme su bile stvarno top za gledanje. Memphis i Oklahoma, to je bilo bezveze, nabrzinu.” započeo je Karlo Matković ovaj razgovor za Basketball Sphere.
Serija između Los Angeles Clippersa i Denver Nuggetsa – pravi spektakl
Serija između Los Angeles Clippersa i Denver Nuggetsa bila je pravi spektakl, kako zbog kvaliteta košarke, tako i zbog regionalnog interesa — čak petorica igrača sa Balkana našla su se na rosteru, iako Dario Šarić i Vlatko Čančar nisu imali značajniju ulogu.
Posebnu pažnju privukao je duel centara – Nikola Jokić i Ivica Zubac, koji su odigrali nekoliko vrlo fizičkih i taktički zanimljivih utakmica. Mnogi su pohvalili Zupčevu odbranu na Jokiću, posebno u igri jedan na jedan, jer se retko viđa da neko uspe da ga uspori, a kamoli zaustavi.
“Clippers – Nuggets sam gledao, to mi je bilo vrh. Svaka im čast. Jokiću i Bogdanoviću, Leonardu, ma svima, baš su igrali top. Svaka čast za tu košarku. Zupca volim gledati, a i igrati protiv njega, jer je “locked in”. Volim igrati protiv njega jer me najviše izaziva. Ima stalno loptu kod sebe što u NBA ligi nije često. Vidio sam da nitko nema bolji defanzivni postotak na Jokiću od Zupca.
Ako može Zubac, što ja ne bih mogao? Naš čovek, tako da ono – zašto da ne? Pa da, on se treba zahvaliti Lakersima i svima što su ga trejdali u Clipperse. Realno, to je ta priča, jer je dobio priliku. Ima Hardena, otvorilo mu se sto stvari. Moraš imati malo sreće.”
Paralela između Zupca i Matkovića
Posebno je zanimljivo bilo čuti komentar momka iz Livna o svom reprezentativnom saigraču Zupcu, jer se između njih može povući određena paralela. Zubac je imao skromniji početak karijere, sličan onome što trenutno prolazi Karlo Matković, ali je pravi iskorak napravio kada je uz sebe dobio elitnog pick and roll partnera, poput Jamesa Hardena. Upravo to budi nadu i veru da bi Matković, uz pravog beka, mogao značajno podići svoj nivo igre.
“Videli smo s Elfridom Paytonom, koji je veteran lige, imao je 22 asistencije i srušio rekord franšize ove sezone. Kad imaš takvog playa koji zna igrati čitati pick, igra postaje 100 puta lakša. Ne mora značiti da ćeš ti dobiti loptu, ali se drugim igračima otvara šut, pa čak nekad i skok.
Pa neki visoki povuče na njega, pa otvori se šut, pa neki short roll – ko god to vidi, uživa igrati. Kad on uđe na teren kad znaš da si s njim više daješ, kao nesvesno više želiš, povuče te. Bude ti lepo gledati, a ne samo igrati.”
“Klasični basketaš koji je došao da školuje druge – i to ti je opis Jokića”
Nikola Jokić još jednom potvrđuje zašto ga mnogi smatraju jedinstvenim fenomenom moderne košarke. Iako Nuggetsi nisu u idealnoj poziciji, vera u Jokića ne jenjava – posebno među onima koji cene njegovu inteligenciju u igri, ritam koji nameće i sposobnost da svakom protivniku pronađe slabost.
“Ja čekam da Jokić dobije Thunder, gledam samo highlightse, pošto mi je kasno utakmica. Pogledam ranije kad su nedeljom utakmice, tipa u dva po njihovom vremenu. Posle ponoći, to već idem spavati. Čekam da Jokić napravi preokret. Verujem u njega, kako ne bih? Čovek stvarno daje maksimum, tako da…
Ovi njegovi, treba da imaju njega, jer njega ne može zaustaviti nitko. Čovek ima kontrolu, šta god napraviš, on ima kontru za tebe. Igra u svom ritmu, ti misliš da si ga stigao, okreneš se na drugu stranu, on već otišao svojim putem.
To ti je isto kao da pitaš nekoga da čuva LeBrona. To ti je ista vrsta igrača. Jokić možda da zakucava, da je malo atraktivniji, bilo bi ga nemoguće zaustaviti. To što ne skače, ne radi ovo ili ono – pa šta, mekana ruka. Klasični basketaš koji je došao da školuje druge, to ti je opis Jokića.”
Utisci nakon rookie sezone
Ostajemo u NBA ligi, ali prelazimo na New Orleans Pelicanse i lični razvoj tokom rookie sezone. Karlo Matković je uspešno zakoračio na najveću košarkašku scenu i ostavio vrlo pozitivan utisak. Zanimalo nas kako izgleda rad u jednoj NBA franšizi iznutra, kakva je razlika u ritmu i sistemu u poređenju s Evropom.
“S početka sezone ne igraš ništa – malo si G liga, malo si gore, malo si dole. Sve to ide brzo. Manje se trenira nego u Evropi. Svaki dan su neke utakmice. Više baziraš svoj napredak na temelju prošle tekme ili zadnjih pet, šest utakmica. Ima tu treninga, ali to su minimalni treninzi – sat i po, malo se rastrči, walk-through se odradi, šutira se i onda imaš individualno sa trenerom.
Kad imaš četiri dana između utakmica, možda ćeš jedan, dva dana imati kontakt trening. Više treniraš s trenerima nego s igračima – igraš pet na nula jednu stranu, pet na pet se vraćaš protiv trenera. Tako da je dosta drugačije nego kod nas” rezonira Matković.
Mentorska uloga Šarića i Zupca
“Bilo je teško. Znaš, zapitaš se. Pa onda pričaš s našim igračima. Treba imati strpljenja. Pitao sam Šarića za savet, i Zupca. Najviše su tu bili, dolazili su, imali smo najviše utakmica s njima, pa smo izlazili na večeru.
Samo su govorili – ‘strpi se, radi, budi pozitivan, glava gore i biće dobro.’ Prošle sezone kakva god da je bila, samo sam čekao da nas puste da igramo. Čekaj svoju priliku. Kad je dobiješ – iskoristi je. Svaki drugi dan je bila neka druga utakmica. Raspao sam se u tom ritmu, al’ je bilo top (smeh).
Nije mi teško zato što ono – ja igram za sebe, igram da se pokažem da mogu, da pokažem trenerima, da dokažem sebi da mogu i za svoju porodicu, da vide oni da mogu da igram, ili za svoje društvo. Predstavljam Hrvatsku. Nije to samo – piše Karlo Matković pa igra, ja vidim više od toga. Hrvat igra košarku, igra na dobrom nivou, sprema se, dobro izgleda za budućnost.”
Potencijal New Orleans Pelicansa
Utisak je da su New Orleans Pelicansi, kada su svi zdravi, a posebno kada je Zion Williamson potpuno spreman, zaista legitimna top ekipa na Zapadu. Njihova snaga i talenat su očigledni, ali nažalost, povrede su ih često sputavale da pokažu svoj pravi potencijal i dosegnu vrhunski nivo tokom sezone.
“Mi smo prošle sezone bili treći tri nedelje pred kraj sezone – i izgubiš par tekmi, a ovi što nisu trebali da dobiju – dobiju par tek i upadnemo u play-in , prođemo, pa igramo protiv Thundera, Zion se povredi i oni nas pometu” priseća se reprezentativac Hrvatske.
“Nisam statičan igrač, volim se kretati na terenu, uvek biti na pravoj poziciji”
U određenim trenucima tokom sezone našao se Karlo Matković u neobičnoj, ali vrlo zanimljivoj ulozi – igrao je na “trojci”, slično kao što to radi Lauri Markkanen koji je visinom prirodna petica.
“To je bila jedna tekma možda, gde je Zion bio na četvorci, ali ja to gledam kao da sam na četvorci igrao. Pričali smo da me stavljaju s još dva visoka pošto mogu da trčim, mogu da pogodim izvana. Na tom radim ovo ljeto – dribling i šut. No, ne iskačem iz gabarita svoje igre, jer ne želim to.
Što bih radio neke stvari koje ne znam da radim kad znam raditi tri stvari top. Ali da sam opasnost za raširiti reket ili zakucati nakon rolla – što da ne? Nisam statičan igrač, volim se kretati na terenu, uvek biti na pravoj poziciji i mislim da su to jako bitne stvari.”
Nebeski potencijal Ziona Williamsona
S obzirom da je svakodnevno delio svlačionicu s jednim od najeksplozivnijih i najuzbudljivijih igrača današnjice, zanimalo nas je nešto više o Zionu Williamsonu? Mnogi smatraju da je kad je zdrav – igrač top 10 kalibra u ligi.
“Životinja. To ga najbolje opisuje. Nestvaran je. Bogom dani talenat, što kažu Amerikanci. On me jako podseća na Luku Dončića kada je zdrav, samo što se Luka malo više izvlači na šut, a Zion na finiš oko obruča. Mi trčimo kontru, ja sam iza njega, on ide na LeBrona, skače sa slobodnog, u vazduhu ga zaobilazi – ne razumem kako – i ostavlja je na obruču prelepo. Kada smo se vraćali u odbranu razmišljao sam – kako je ovo moguće?
Kao saigrač je dosta lagan, dobar čovek je. Kritike ga ni najmanje ne diraju. On zna da ga komentarišu neki likovi koji imaju vremena da pišu te ružne komentare, kad vidiš ko su ti likovi – može te samo biti briga. On je finansijski rešio svoj život i živi samo radi košarke, sve je drugačije odmah.”
Incident s Kevinom Durantom
Ne možemo da ne pomenemo incident s Kevinom Durantom i udarac koji je izazvao dosta pažnje.
“Ma ja nisam ni shvatio na prvu. On mene udara, ja se okrećem i gledam – je l’ moguće da me lupio čovek? Taman je to bilo pred poluvreme, mi gledamo video i Zion pita – šta mu nisi uzvratio? Da sam uzvratio, izgubio bih utakmicu, novce, ne treba mi to. Dobio bih negativan imidž. Ja sam ga pitao zašto si me udario, na šta on odgovara da sam ga u bloku nabio na rame.
Rekao sam mu da treba biti ljut na Plumleeja jer nije komunicirao u odbrani i upozorio ga na blok, a ne na mene. Ja sam na prvu mislio da je klasični duel u bloku, okrećem se i vidim ga da širi ruke – skontam da je to Durant i ne verujem. Bio mi je idol, a sada me lupa. Odeagovao sam kako sam odreagovao – nije me briga stvarno, igraćemo mi još, opet će doći na blok...” kroz smeh govori Karlo Matković, u šaljivom tonu naravno.
Mega radi po NBA sistemu
Karlo Matković je prošao kroz dva veoma kvalitetna evropska sistema za razvoj mladih igrača – Cedevitu Olimpiju i Megu, a mnogima je upravo Mega najzanimljivija s obzirom na impresivan niz NBA i evroligaških igrača koje su iznjedrili, posebno visokih. Hrvat pojašnjava u čemu je tajna tog uspeha.
„U Megi se radi po modernom NBA sistemu, samo što imaju više vremena. Igra se jedna utakmica nedeljno, treniraš kao manijak. S toliko puno vremena se lakše pripremaš za utakmicu. Disciplina je jako bitna u Megi. Miško zna raditi biznis, zna šta ljudima treba. U Megi su uvek potencijalni igrači kakvo tržište traži.
Ujutru se dođe u 11 i do dva se radi u fullu. Zagreje te kondicioni trener, sat vremena je teretana, sat vremena teren. Nakon toga idu individualni treninzi. Samo radiš, dođeš kući u tri i po, malo odspavaš, i u šest se opet vratiš na trening i sve isto.
Pet na nula sat vremena. Gineš kao budala, ali imaš razlog za to. Ne znam da li bih to ponovo prošao, ali opet – ne znam šta bih drugo radio. Da li bih opet prolazio kroz te muke? Kad vidim kako mi je sada dobro… ne znam” iskreno će Karlo Matković.
O novom trendu – mladi igrači sve češće biraju NCAA put
Nekada je evropski razvojni put bio dominantan, a danas sve više mladih odlazi direktno u NCAA – zbog novca, školovanja, ali i minuta na terenu.
„Ja bih išao odmah, ne bih razmišljao. Ako ne odeš u NBA, znaš da ćeš se vratiti u Evropu, a imaš lovu, lakše ti je u glavi jer si osiguran pola života i tada će Evropa ceniti nekog ko dolazi s koledža. Da ne grešim dušu, ali ko će te gledati u nekom abaligaškom klubu, izuzev večitih i Mege?
Uz dužno poštovanje, takav je standard. Meni je Miško predložio Megu i Split. Kad vidiš da su iz Mege potekli Jokić i Zubac, ne razmišljaš sekunde. Da sam odlučio drugačije, ko zna šta bi bilo.
NCAA i Mega rade po sličnom programu. Jedina razlika je u pristupu trenera, jer se ovde malo više komanduje. Znam po Zvonimiru Ivišiću… John Calipari mu obećavao sve, pa vidimo kako je završilo. Puno zavisi u kakav ćeš sistem upasti i kako se radi.“
NBA Europe – Partizan i Crvena zvezda su opcija
Karlo Matković ima zanimljiv i iskren pogled na razvoj NBA Europe projekta, koji je u SAD-u još uvek u ranoj, ali ozbiljnoj fazi planiranja. Evo kako je to opisao iz prve ruke:
“CJ McCollum je predsednik Players Uniona i pričao mi je da će to biti top. Kaže da nismo svesni koliko tu puno posla ima. Trebaš upoznati grad, razraditi finansijski plan i mogućnosti. Jako puno komplikacija je na putu, ne može se to samo tako. Verovatno će to biti neki fudbalski klubovi kao što su Manchester United i City, Paris Saint-Germain. Čekaju raskol ABA lige da vide šta će biti s Partizanom i Crvenom zvezdom…”
Matković naglašava koliko je s američke strane taj projekt ozbiljan i koliko logistike stoji iza ideje NBA tima u Evropi – od izbora grada do suradnje s velikim sportskim institucijama koje već imaju infrastrukturu i brand.
“Mogu samo reći da oni ne razmišljaju toliko u Evropi koliko se kod nas priča o NBA Europe. Dosta se njih boji jer je Evropa daleko i tamo nemaju nikog. Ja si mislim – pa i ja sam u SAD-u, nemam nikog tu, daleko mi je od kuće, pa je sve okej.”
Budućnost reprezentacije Hrvatske
Karlo Matković za kraj ostavlja vrlo realnu, ali i emocionalno nabijenu poruku o stanju hrvatske košarkaške reprezentacije – istovremeno iskrenu i optimističnu, ali i upozoravajuću:
“Sve ste dobro rekli, ali šta nam fali? Da smo svi na okupu i, kao i uvek, pravi play. Puno je visokih, a malo je bekova.”
Tu precizno pogađa u glavni strukturalni problem reprezentacije poslednjih godina – nedostatak kvalitetnog, organizatorskog beka koji bi znao voditi igru između velikih imena poput Zupca, Hezonje, Šarića i drugih. Posebno ističe da bez takvog igrača, ni moderni sistem neće funkcionisati kako treba:
“Kruno Simon je pričao da će uvesti moderan sistem u reprezentaciju. Meni se to sviđa, ali tek trebamo videti šta će tu biti. Znam samo da Simon razmišlja ko će biti trener – ja stvarno ne znam ko će. Događa se rekonstrukcija saveza, tako mi se čini.
Problem je kod beka ako dovedeš nekog dominantnog Amerikanca, a tu su u hijerarhiji ispred već Zubac i Hezonja, koji traže predodređen broj lopti. Teško je to.”
A onda i jedan gorko-slatki osvrt na propuštene prilike – posebno poraz od BiH u Skenderiji:
“Mi smo bili na korak od toga da prođemo na Olimpijske igre, do toga da nas Bosna i Hercegovina na šutersko ludilo savlada u Skenderiji. Gegić pet utakmica nakon toga valjda nije pogodio trojku, ali nismo ni mi mogli skok uhvatiti. Falilo je hustlea” zaključio je Karlo Matković ovaj razgovor za Basketball Sphere.
