Željko Obradović smatra se najboljim trenerom Evrope svih vremena. Međutim, i pored velikih uspeha, pamti se ono što se desilo 2005. godine.
Željko Obradović je meteorski uspon doživeo počev od klupe Partizana 1992. godine, preko opšte poznatih evroligaških titula koje su nastavile da se nižu, a bilo je i zlata sa reprezentacijom Jugoslavije krajem prošlog veka.
Nakon što je napustio kormilo “plavih”, koji su, sa izuzetkom mandata Svetislava Pešića, ušli u manju krizu, ponovo je došao red da trofejni strateg preuzme kormilo nacionalnog tima.
Uzmi bonus! 
Nisu rezultati bili u skladu sa očekivanjima 2004. godine na Olimpijskim igrama u Atini, kada je Srbija i Crna Gora bila tek 11. na turniru i samo je Angola bila lošije plasirana.
Željko Obradović je tada pretrpeo poraze od rivala kao što su Kina i Novi Zeland, ali i od kvalitetnijih Argentinaca i Španaca. Jedina pobeda došla je u duelu sa Italijom.
Jasno je bilo da je reprezentacija u fazi tranzicije, da se poslednjih godina kult pomalo i izgubio, jer je sve više počelo da se priča o otkazima igrača. Međutim, 2005. godina koja je usledila trebalo je da neutrališe slabija pređašnja izdanja, ali i da motiviše reprezentativce da se odazovu. Razlog je bio jasan – Srbija i Crna Gora bila je domaćin EuroBasketa i bila je to sjajna šansa da se posle 2002. godine “plavi” opet okite zlatom.
Umesto toga, novi bolan udarac. Izabranici Željka Obradovića nisu ni izašli iz Novog Sada i dočekali završnicu pred beogradskom publikom. Francuska je šokirala domaćina u osmini finala i nakon toga nastala je čuvena konferencija devetostrukog šampiona Evrolige. Bilo je reči o verovatno i prvoj zvezdi tima Predragu Stojakoviću i njegovom neodazivanju, tome kako igrači nisu ispoštovali pojedine taktičke dogovore, a najviše je Željko Obradović potencirao to kakvi su bili odnosi u svlačionici.
,,Imali smo dug razgovor, probao sam da na kraju ovoga što se strašno neslavno završilo, da makar budu ljudi u ovom trenutku. Međutim, ni u ovoj situaciji nisam uspeo. Bilo je malo pokušaja, svodi se na to da dva igrača pričaju. Nema taktike, imaju odnosi. Ti odnosi doveli su do ovoga gde smo sada. Od prvog dana priprema treba da odvajam svaki dan po pola sata-sat za individualne razgovore i da ubijam egoiste koji su u njima. Samo iz tog razloga je reprezentacija napravila ovaj rezultat koji je napravila”, počeo je u veoma emotivnom tonu sada trener Partizana.
I novinarima se posebno obratio.
“Kada budete imali priliku da pričate sa igračima, pitajte ih za ovo što pričam. I dalje mislim da smo najbolja reprezentacija ovde, košarkaški. Ljudski smo mnogo daleko i te odnose koje je trebalo da sređujem u ova dva meseca, to u životu nisam rekao. Rekao sam im i u svlačionici da ću ovako otvoreno da pričam. Ono što sebi zameram, za razliku od njih poći ću od sebe, pogledajte se u ogledalo, ako si pošten prema sebi, možeš da pričaš. Mnogi od njih su nepošteni. Moja greška je što ih nisam odmah oterao na prve stvari koje sam vidio da su loše u timu.”
Danas je poznato da su Marko Jarić i Igor Rakočević imali mini-sukob i da se to, između ostalog, odrazilo na neuspeh reprezentacije.
,,Prvo sam ljudski, najtoplije, ljudski, pokušao da uspostavim kontakt, da im objasnim da je ovo reprezentacija i da nema ništa svetije od svoje zemlje. Da nemam način da ih kaznim, da mogu samo da ih oteram. Za razliku od nekih, oni su došli, želeli da igraju. Na okupljanju na Kopaoniku, kada je Marko Jarić došao rekao sam im ‘hvala što ste došli da igrate i što dobro trenirate i što se dobro ponašate’. Bilo gde da smo otišli poslije toga, moram da vodim računa ko će da ostane do pet ujutru u gradu, ko će da bude veći šmeker.”
Poraz od Francuske stvar pristupa?
,,Pred ovu utakmicu kažem Boris Diaw, broj 13 šutirao 22/4 penale, ne može da pogodi penal, napravi faul, nemoj da ga pustiš. Jurimo da pravimo faul u završnici, dva poslednja faula, prije toga ne postoji faul. Nema šansi? Zašto? Zato što nemaju koncentraciju. Zašto? Zbog ega. Kakva taktika, možemo da pričamo sedam dana. Ja sam trener koji ima nešto iza sebe, šta oni imaju iza sebe? Sem par njih, šta su uradili u životu? Ekipu u Istanbulu smo dobili 27 razlike u Istanbulu. Šta su promenili? Nije počeo Parker, velika promjena. Kad sam ih pitao šta meni zameraju, nema odgovora, ćute.
Voleo bih da dođu i vama da kažu, onda će biti da nešto drugo nemaju ne samo ponos, jer nisu smeli u lice da mi kažu. Ne smeju da me pogledaju u oči i kažu šta mi zameraju. Mora biti da i ja u nečemu grešim. Ne mogu da idem po ceo dan da smirujem. Na utakmici jedan igrač neće da trči nazad, jer mu drugi nije dodao loptu. Onda drugi priča kako da igra kad mu četvorica pričaju što mu nije dodao loptu. Rebrača, Krstić, Tomašević, Miličić, gurni loptu dole. Celu utakmicu vičemo gurni loptu dole, ma kakav trougao u napadu. Zbog ega. Koliko lopti su primili Krstić i Rebrača. Da li neko normalan misli da nisam video da je to rešenje?”
Usledio je čuveni odgovor prevodiocu – ‘very difficult to translate, my friend’ (vrlo teško za prevođenje, prijatelju), što će takođe ostati izjava za pamćenje.
Šta je mogao drugačije?
,,Biću otvoren, kao i ceo život. Zameram sebi što nisam izašao prvog dana da vam kažem šta je istina. Ne mogu više, nakupilo se. Razmišljam o njihovom egu. Igram osminu finala, da idem u Beograd, gde me cela zemlja gleda i neću da trčim jer mi nije dodao loptu, pa onda ovaj neće da uzme odgovornost, treći ne zna zašto nije napravio faul, kako ja da znam? Ako sam 50 puta pričao o detaljima, kako da igramo? Ne vredi. Da su igrači u mom timu, kunem vam se nikada mi lakše nije bilo da donesem odluku koja dvojica otpadaju, još četvorica su bili u planu, prvi put u životu mi nije bilo žao.
Kroz cele pripreme bilo je 7-8 ljudi koji su spremni i koji hoće da ginu, greše, ali ginu, to je prvi preduslov da poštuju grb. Koje paralele sad da pravimo sa ostalim timovima. Na 15 razlike protiv Letonije u trećoj četvrtini treba da smirujem, dolaze na klupu i svađaju se zašto je dodao jednom, ne drugom. Bože ima li te. Ljudi, 15 razlike, jedna lopta, dva poena, njima to važnije. Kapiten je sad u svlačionici rekao da imaju privatne novinare i menadžere, ne znam ko veliča koje ljude.”
Do pet ujutru u diskoteci…
,,Ja sam trener, da sam odustao od nekih igrača koji imaju imena, verovatno bih imao problem sa vama. Jer ovaj igrač igra ovde ili onde. Meni su svi isti, nema razlike između NBA i Evrope. Da su bili u mom klubu, ne bi 24 sata izdržali kod mene. Ovo je reprezentacija, odvojiš dva mjeseca. Nemojte, majstori, da Željko Obradović razmišlja zašto smo izgubili od Grčke na pripremama 19 razlike. Zašto? Jer su njih petorica do 5 ujutru bili u diskoteci.
Do pet ujutru, ali nemaju onu stvar da izađu i kažu na sastanku ‘ja sam bio’. Nemaju ponos. Onda razmišljam zašto su me Grci dobili 19 razlike u mojoj hali u Atini. Poslije dva dana slučajno saznajem. Ljudi koji me znaju mi priđu i kažu da su mi petorica bili u diskoteci. Mislite da nekoga to zanima. Njima je problem što je tim menadžer gospodin Paspalj hteo da proveri ko je bio, oni se zbog toga naljutili. Vi shvatate to? Nisam istraživao, nisam policajac, ja sam trener.”
O otkazima koji su krojili neuspeh
,,Imam poruke u mobilnom telefonu, čuvam ih, te poruke od pojedinaca. Mene je sramota bilo. Meni su slali poruke u vezi s tim da li će da igraju. Pojedinima otac mogu da budem. Poruke koje su mi slali su sramota. Sve u interesu da idemo polako. Moja najveća greška je to, trebalo je da budem direktan i da na prvi konflikt poslije turnira u Podgorici kažem sve. Posle tog turnira dođe čovek i kaže mi da ovako ne može, jer ga je neko jednom preskočio na utakmici.”
Na kraju konferencije utisak je ostavio i kontroverzni aplauz novinara, s obzirom na to da postoje mišljenja o tome da je posle izlaganja selektora i rezultata na EuroBasketu, to bilo neprimereno i neprofesionalno.
Ostaće ovo prvenstvo upamćeno i po tome što su reprezentativnu karijeru završili Željko Rebrača, Dejan Bodiroga, Dejan Tomašević i Vlado Šćepanović.
Odjeci
Igor Rakočević potvrdio je da je bilo konflikta sa Jarićem, ali i da nema šta da zameri selektoru. Malo je igrača, bar javno, kritikovalo izlaganje Željka Obradovića.
,,Nemamo atmosferu između sebe i to je najveći problem. Zbog toga i nismo da odigramo bolje. Mi igrači smo najviše krivi za sve ovo. Neću naravno pričati o imenima, bilo je ljubomore i jednostavno kako se kaže „i Bog ti ne da da napraviš rezultat kada imaš igrače koji se tako ponašaju. Tvrdim da selektor tu uopšte nije kriv. On je svoj posao odradio najpoštenije, davao nam je prave savete, ali nije uspeo da napravi tu atmosferu”, rekao je Rakočević tada, preneo je B92.
Njegov “rival” nije imao takvo mišljenje. Jarić je PA Sportu ispričao svoje viđenje.
,,Trener Obradović je na onoj press-konferenciji uplašio mnogo mladih igrača. Niko ne želi da bude član neke ekipe, u kojoj posle poraza svi žele da vas ubiju, pa čak i vaš trener. Ja mogu da vam garantujem da su svi reprezentativci dobri momci, koji su igrali sa mnogo srca. Naravno ne postoji nijedan tim gde se svi vole 100 posto i gde sve funkcioniše 100 posto. Čak je i reprezentacija Grčke koja je osvojila zlato imala problema. U prošlosti ovakve stvari nisu izlazile na površinu, jer su rezultati bili dobri. Mislim da trener Obradović nije govorio na pravi način – želeo je da se povuče iz krize, a da gurne igrače u ambis.”
Ni Miličić se nije ustručavao. Istina, 20 godina kasnije.
„Poštujem Željka, ali ta konferencija za štampu mi nije bila jasna. Cenim njegov rad i sve uspehe, ali iznošenje prljavog veša pred nacijom kad je pad i kad je loš rezultat je malo bez veze. Ne možeš da pričaš kako snosiš svu odgovornost i onda sve prebaciš na igrače. Ja mogu sad da pričam da snosim svu odgovornost za svoj neuspeh, a onda kažem kriv mi je LeBron James, Carmelo Anthony, svi su mi krivi… A onda kažem: „Bio sam budala“. Ti ljudi mi nisu dali da igram sa razlogom. Ja sam im dao za pravo da misle da sam budala i da ne zaslužujem da igram. Ja sam zaslužio takav odnos. Zato i kažem – jedno je preuzeti odgovornost, a drugo izneti prljav veš”, istakao je nekadašnji NBA as za Jao Mile podkast.
Dugo godina posle, i sam Željko Obradović je priznao da ta konferencija nije bila njegov manir.
,,Veoma retka sitiuacija kada sam kritikovao igrače na konferenciji za medije, ali sve što sam rekao na toj konferenciji sam pre toga rekao njima u svlačionici. Dan-danas imam princip da ono što mi radimo i pričamo u svlačionici, da je to između nas i ostaje samo između nas, a da na konferenciji štitim igrače. Ta konferencija je bila takva kakva je bila, drago mi je da su ti igrači shvatili neke stvari, sa njima svima sam u sjajnim odnosima danas. Žao mi je samo što je to bilo u Novom Sadu, na prvenstvu Evrope u našoj zemlji. Imali smo dobru ekipu koja je imala kvalitet za medalju. Ispustili smo priliku, na kraju sam ja preuzeo odgovornost i povukao sam se”, istakao je trofejni stručnjak u intervjuu za hrvatski Indeks.
I sada, posle toliko vremena, i dalje ostaje dilema u javnosti – da li je Željko Obradović bio u pravu kada je u Novom Sadu podelio sa javnošču sve što mu je ležalo na srcu?
