Kostas Kaimakoglou, nekadašnji reprezentativac Grčke i dobro poznato ime u Evroligi, a danas asistent Velimira Perasovića u UNICS-u govorio je eksluzivno za Basketball Sphere u opširnom razgovoru.
S obzirom na činjenicu da je uvek imao odliku vernog igrača koji ne voli česta da menja sredine, vođen tim uverenjima nastavio je i u trenerskom poslu.
Naime, svoju košarkašku karijeru počeo je davne 2002. godine nastupajući dve godine za Near East, klub u predrađu Atine. Potom je branio boje Maroussija čak šest godina, da bi nakon toga dve godine igrao za Panathinaikos s kojim je osvojio Evroligu pod trenerskom palicom Željka Obradovića 2011. godine.
Godinu dana posle toga odlučio je da spakuje kofere, otputuje u Kazanj i potpiše za UNICS u kojem je bio od 2012. godine, pa sve do 2021. godine kada je odlučio završiti karijeru. U istom klubu je počeo da kuje i trenerski zanat, a 2022. godine VTB liga ga je uvrstila u „Hall of Fame“ što je priznanje koje je apsolutno zaslužio.
S obzirom na njegovu povezanost sa UNICS-om i VTB ligom, razgovarali smo dosta o tom košarkaškom regionu, neizbežne teme razgovora bili su Željko Obradović i Velimir Perasović, a isto tako nismo mogli da ne spomenemo Panathinaikos i Olympiacos u Grčkoj.
Ovaj razgovor smo vodili u Laktašima posle utakmice VTB Winline Basket Cupa u kojoj je UNICS savladao Igokeu, pa je to bila i uvodna tema.
Znamo da ruski timovi ne igraju evropska takmičenja već neko vreme, pa kako gledate na VTB Winline Basket Cup, novo takmičenje u kojem su Igokea i Mega osim ruskih klubova, što može poslužiti kao odskočna daska za uigravanje, više utakmice i kako bi svi spremniji dočekali završnicu VTB ligu, gde su osim UNICS-a, još CSKA, Zenit i Lokomotiv Kuban kao najistaknutiji kvartet:
„Ovo je nešto novo za sve nas. Kao i svako takmičenje u kojem postoji borba za titulu, naravno da nas motiviše, od igrača, preko trenera, do kluba, jer su titule i trofeji ono što uvek ostaje iza nas. Poseban je osećaj osvojiti bilo šta. Malo je čudno da nakon ovoliko vremena igramo protiv timova koji su van Rusije, ali to je zbog odličnih međudržavnih odnosa ovih zemalja, nešto što je veoma lepo za nas.
VTB liga u odsustvu evropskih takmičenja pokušava da napreduje u svim aspektima, da bude zanimljivije, da privuku navijače i igrače. Ostaje da vidimo kako ćemo završiti ovu sezonu, koja je do sada bila veoma dobra. Očekujemo zanimljivu završnicu i VTB Winline Basket Cupa jer smo pobedom protiv Igokee obezbedili plasman u narednu fazu, pa će i Final Four biti interesantan“ – rekao je na početku razgovora Kostas Kaimakoglou.
Uzmi bonus! Koliko je teško svih ovih godina bez evropskih takmičenja dovesti kvalitetne igrače u VTB ligu? Postoji sigurnost, infrastruktura je dobra, finansije su takođe stabilne, ali ipak od velikog je značaja i taj podatak da li se igra Evrokup ili Evroliga, što za timove iz Rusije nije slučaj:
„Iskreno, igrao sam za UNICS mnogo godina, i u tom periodu klub je nastupao u Evroligi, pa je bilo mnogo lakše dovoditi igrače. Ako ste igrač sa motivacijom, uvek želite da igrate najbolje takmičenje tamo gde se nalazite, a u Evropi je to Evroliga. Poslednjih nekoliko godina nije lako da dovedete koga hoćete, ali Rusija ima ostale kvalitete koje si spomenuo u vidu toga da obezbede i visoke ugovore, ali se ne radi ovde samo o novcu.
Tu sam dovoljno dugo godina da mogu reći da se četiri najbolje ekipe iz Rusije, a to su UNICS, CSKA, Zenit i Lokomotiv, bez ikakvih problema mogu takmičiti u Evroligi. Igrači koji odluče da dođu u VTB ligu, svesni su da je to kvalitetna liga i dobra prilika da to sve posluži kao stepenik možda i na putu do Evrolige.
Imaju priliku da igraju mnogo vremena, posebno u našoj ekipi gde je trener Velimir Perasović, kao zahtevan stručnjak, ali uvek pravedan da svakome pruži šansu. Iz moje perspektive, igrači koriste priliku da dođu u VTB ligu i pokažu svoj talenat i kvalitet, na osnovu čega mogu donositi odluke o narednim koracima u karijeri.“
Šta je uticalo na to da se počnete baviti trenerskim poslom samo nekoliko meseci nakon što ste završili igračku karijeru? Sada ste rekli da je trener Perasović zahtevan, a u karijeri ste imali priliku da radite sa Željkom Obradovićem…
„Sa najboljim, sa najboljim“ – ponovio je dva puta Kostas Kaimakoglou na kratko prekinuvši pitanje.
Da li je Željko Obradović imao uticaj na to da se bavite trenerskim poslom? S njim ste osvojili Evroligu, mnogi njegovi bivši igrači su postali treneri, pa ste tako i vi krenuli tim putem.
„Pravac u kojem je moja karijera krenula nakon što sam napustio Panathinaikos, a potom potpisao za UNICS, iskreno nisam očekivao da ću ovde da ostanem toliko dugo. Kazanj je postao dom za mene, ljudi me vole i ja sam se lepo osećao tu. Nakon što sam završio karijeru, prilika se pojavila u onom trenutku kada je klub potpisao trenera Perasovića.
On je došao i tražio asistenta, ideja je bila da pomognem kao pomoćni trener, a tada je sa mnom bio i Đorđe Varagić, moj veoma dobar prijatelj. On je došao iz mladog tima UNICS-a, pa smo se zajedno pridružili stručnom štabu. Verujem da smo svi zajedno ostvarili vrhunsku komunikaciju zajedno sa trenerom Perasovićem.
Sada da kažem nešto o njemu.Trener Perasović je rođeni pobednik, želi da pobedi svaku utakmicu, čak iako nije bitna. Veoma je zahtevan na treninzima, mnogo vremena provodi sa igračima i zna kako da ih priprema i mentalno i fizički. Ono što sam mu govorio sve vreme je to da mnogi treneri svi znaju košarku, ali najteže je na pravi način prići igračima, biti menadžer, nositi se sa toliko različitih karaktera. On je čovek koji sve to može da radi bez ikakvih problema.” – rekao je Kostas Kaimakoglou, a potom se osvrnuo na lik i delo Željka Obradovića:
„Trener Željko Obradović je takođe čovek koji sve to može da iznese na svojim leđima. Nešto što nikada neću zaboraviti o Željku Obradoviću sam rekao i treneru Perasoviću. Željko je prvi trener za kojeg sam vidio da apsolutno svakog igrača tretira na identičan način.
Rekao sam treneru Perasoviću da je to ključ, da ne možeš na jednog igrača da galamiš, a na drugog ne. Od prvog do zadnjeg igrača u rosteru, svakog mora da se tretira na identičan način. Željko Obradović je to radio sa pojedincima kao što su Dimitris Diamantidis, Sarunas Jasikevicius, Mike Batiste. Svi kada bi to videli su bili svesni da mogu biti pravi tim, jer ako tako tretira najbolje igrače, onda smo svi identični. Neko može da ima više novca, bolji ugovor, drugačiju ulogu, ali svi smo bili jednaki u ekipi.
Željko Obradović je najbolji trener kojeg sam ikada imao. Ne samo košarkaški gledano, jer tu je genije. Sećam se veoma dobro kako bi promenio određene sitne detalje pred Final Four Evrolige, to je za mene bilo impresivno. Ja sam bio igrač koji nije preterano talentovan, ali sam dovoljno pametno pratio sve to što je tražio od mene. Bilo je veliko zadovoljstvo raditi s njim, neverovatan čovek i na parketu i van njega. Voleo bih da Željko Obradović ovo pročita, jer se nismo dugo čuli, ali ga zaista volim i poštujem.“
Da li ste možda pratili čitavu situaciju u Partizanu i očekujete li da nastavi trenersku karijeru?
„Naravno da sam pratio situaciju, žao mi je što se to dogodilo, posebno čoveku kao što je on. On je legenda. Ja nisam prava adresa da to komentarišem, on je ostvario toliko toga u svojoj karijeri, uradio je sve to je moglo da se uradi, najuspešniji je trener, osvojio je sve što je moglo da se osvoji. Svi znaju da je najbolji, svi! Na njemu je da donese tu odluku, jer jedino on može to prelomi. Ukoliko ga zdravlje posluži, a nadam se da hoće i želim mu dobro zdravlje, za poštovanje je svaka odluka koju donese.“
Nedavno sam razgovarao sa Tokom Shengelijom o treneru Perasoviću, o njihovom zajedničkom radu u Baskoniji. On mi je tada rekao jednu toliko bitnu stvar, da je najvažnije imati trenera koji veruje u tebe. Vi ste prošli istu stvar, neko je verovao u vas, pa koliko je sada važno u trenerskom poslu kojim se bavite imati to iskustvo, da znate kako pristupiti pojedinim igračima, ne samo stvarima vezano za teren, već i prijateljski, naći im se tu za neki razgovor ako imaju nekih problema ili slično?
„S trenerske strane, većinu sam već rekao o Perasoviću. Zahtevan je na treninzima, pa onda kada dođu utakmice sve eto mnogo lakše funkcioniše i fizički i mentalno. Pripremljeni su za to. On je trener koji ako veruje u nekog igrača, umreće za njega.
Što se mene tiče, znam kakav sam bio kao igrač. Naravno da je važno da trener veruje u tebe, da ti ukazuje šansu u napadu, daje ti dovoljno minuta da pokažeš ono što znaš. Ja sam bio drugačiji igrač, veliki borac. Bez obzira na okolnosti uvek bih dao svoj maksimum, nisam bio sebičan. Na meni je bilo da uradim sve što je moguće kako bih doprineo ekipi. Da li je to jedan skok, ofanzivni skok, ukradena lopta, da se bacim za loptu, bilo mi je bitno da uradim sve što mogu kako bih pomogao.“
Panathininakos i Olympiacos su kao dva velika brata u Grčkoj, takmiče se jedni protiv drugih, pomeranjem sopstvenih granica guraju i svog rivala da uloži dodatne napore. Nigel Hayes-Davis je nedavno potpisao za Panathinaikos, pa kako gledate na sve to, kao i na razvoj ostalih timova u Grčkoj ligi?
„Panathinaikos i Olympiacos su dva najveća kluba ne samo u Grčkoj, već u Evroligi. Među timovima su najvećim budžetima. Panathinaikos je imao određenih problema sa povredama, ali videćemo kako će sada izgledati kada se prilagode novi igrači i vrate oni povređeni. Olympiacos je takođe pokazao neke uspone i padove, ali deluje da su u dobrom ritmu. Mathias Lessort treba da se vrati za Panathinaikos, a s njim je to potpuno drugačije ekipa.
To može da bude njihovo najveće pojačanje. Glavna stvar u Evroligi koja je veoma kompetitivna, svako može da pobedi svakoga, najvažnije je biti spreman u pravom trenutku. Što se tiče ostalih grčkih timova, Aris ima novog vlasnika, kao i PAOK, AEK takođe pogresivno raste. Ne samo oni, već i ostali timova rade na tome da se unaprede u svakom smislu. Nisam gledao rezultate, pa me zanima kako je odvija finale Kupa Grčke.”
Na kraju razgovora, čiji savet nikada niste zaboravili? Bilo da se radi o nekom saigraču, treneru, članu porodice, koji bi to citat bio koji vas je odredio kao ličnost, ali i kao igrača?
„Nešto što mi je moj otac rekao… U ovom životu, košarci, odnosu sa vašom porodicom, suprugom – ne postoji nešto što ne možete uraditi. Bitno je da želite to uradite, jer ako stvarno želite nešto da uradite i da ostvarite – možete da se nosite s tim i da to i uradite i na kraju ćete to i uraditi.
Lep je citat jer mnogi ljudi misle da nešto ne mogu uraditi pre nego što pokušaju. Neophodno je verovati, veruj mi, sve može da se ostvari. Ljudi putuju u svemir, postaju naučnici, igraju košarku… Ljudi su bića koja stalno uče i neophodno je iz dana u dan učiti, učiti, učiti i biti posvećen onome što želite da ostvarite“ – zaključio je Kostas Kaimakoglou na kraju razgovora za Basketball Sphere.
