Krunoslav Simon, dvostruki osvajač Evrolige, govorio je za Basketball Sphere povodom Final Foura u Atini.
Kao neko ko je u dva navrata podizao trofej najboljoj ekipi na Starom kontinentu, izneo je svoje utiske povodom svih ekipa koje su deo Final Foura, govorio je o podvigu Valencije, o trenerskom napretku Sarunasa Jasikeviciusa, a nije krio ni da mu je najveća želja da Evroligu osvoji Mario Hezonja što i nije neko iznenađenje.
Osvrnuli smo se i malo detaljnije na oba polufinala gde će put do borbe za trofej tražiti Olympiacos protiv Fenerbahcea, kao i Real Madrid protiv Valencije.
Sveukupan utisak ove sezone u Evroligi, 20 timova, dve nove ekipe – Hapoel Tel Aviv i Dubai. Koliki je doprinos kvalitetu ulazak te dve ekipe i kako ti je to sve izgledalo kao posmatraču?
„Vrlo izjednačena sezona. Ulazak Hapoel Tel Aviva i Dubaija s jakim budžetima zapravo su oslabljene neke druge ekipe, jer su neki sjajni igrači otišli tamo iz drugih timova koji su takođe u istom takmičenju. Čak ni to nije toliki problem, koliko i pojava NCAA.
Uz mnogobrojne odlaske mladih i talentovanih igrača, nisam siguran da ima dovoljno vrhunskih igrača da popune takav broj klubova. Bila je svakako interesantna sezona, daleko najveće iznenađenje je Valencia, ne samo u play-offu, već i u regularnom delu sezone. To niko nije očekivao, a posebno ne da ih vidi na Final Fouru.
Najveće razočaranje je Panathinakos, pogotovo što su domaćini, ali uzevši u obzir da su u regularnom delu sezone završili kao sedmi, nisu ni zaslužili da budu na Final Fouru.“ – rekao je Krunoslav Simon.
Da kažemo još neku reč više o velikom preokretu Valencije. Gledajući igrački i košarkaški, Valencia je pobedila 3-2, ali je Panathinakos uzeo dva meča na individualni kvalitet. Rezultat jeste bio 3-2, ali Valencia je na svih pet utakmica nadigrala Panathinaikos i bili su bolji tim, po mom nekom skromnom mišljenju.
Kao što je Duško Vujošević znao da kaže: „Tim ne čini grupa najboljih pojedinaca, već sastav koji najbolje funkcioniše zajedno“. Vodeći se tim, apsolutno zasluženo je i Valencia ispisala svoje ime u istorijske knjige Evrolige. Kako ti gledaš na to sve što se dogodilo?
„Apsolutno se slažem sa svakom tvojom rečenicom. Panathinakos je po mom mišljenju nezasluženo uzeo oba meča u Valenciji, ali kao što si rekao pobedio je jedan tim. Brza i moderna igra, mnogo energije, rizika, jedna avangardna ekipa u Evroligi.
Dokaz karaktera je da su uspeli da vrate seriju u Španiju nakon što su bili u deficitu 0-2, a igrali su naredne dve utakmice u Atini. Malo ekipa, ne samo ove godine, već kroz Evroligu je moglo očekivati i napraviti tako nešto, ali su to i zaslužili.“
Kako izgleda priprema jednog tima za Final Four? Koliko je drugačije igrati te utakmice, koje nekim igračima mogu da promene i živote. Pritisak je drugačiji, kakva atmosfera vlada u svlačionici?
„To je potpuno drugačiji sport od onoga što se igra u sezoni, čak ni play-off nema taj naboj i takvu psihološku pripremu. Tu vidim najveći problem Valencije i otežavajuću okolnost za njih, jer će se prvi put pronaći u takvoj situaciji. Ja sam na prvi Final Four otišao sa 34 godine, tako da sam već imao iskustvo i nastupe na Olimpijskim igrama, ali oseti se da je drugačije od svega. Sve oči su uprte u taj teren, drugačiji je pritisak i nije lako.
Koliko god Valencia dolazi rasterećena i da nemaju šta izgubiti, uvek su te utakmice teže za pripremu. Specijalno okruženje i psihološka priprema igra jednako bitnu, ako ne i bitniju ulogu od same taktičke pripreme. Biće zanimljiv Final Four, praktično na neutralnom terenu, jer nema domaćina i baš se tome veselim. Jedva čekam da vidim kako će se ekipe snaći u tom svemu.“
Duel Olympiacosa i Fenerbahcea je duel najboljeg napada statistički gledano i najbolje odbrane Evrolige. Deluje da je Sarunas Jasikevicius izvukao mnogo više od maksimuma ove ekipe, neki igrači su iskočili iz drugog plana. Ima priliku da odbrani trofej Evrolige kao trener, što je već uradio kao igrač, ali svakako i da Georgios Bartzokas želi da konačno ugrabi trofej. Kako gledaš na sve to?
„Kada bi neko gledao sa strane, rekao bi da je Olympiacos blagi favorit, čisto zbog toga što igraju u Atini i skoro svake godine su na Final Fouru. Najbolji su napad u Evroligi kao što si i rekao, ali ja Sarunasa Jasikeviciusa nikada ne bih otpisao. Individualno gledano kvalitet je na strani Olympiacosa, pogotovo pod košem. Fenerbahcea nema igrače koji mogu igrati na nivou Vezenkova i Milutinova, ali Saras je stari mačak.
Osvojio je tri Evrolige kao igrač za redom, već šesti put je na Final Fouru kao trener, prošle godine je osvojio trofej. Sada je na još većem nivou trenerski nego što je bio pre četiri-pet godina. Veoma zanimljiv meč, a siguran sam da će Jasikevicius pronaći neko iznenađenje da dovede Olympiacos u ozbiljne probleme. Ako bi gledali samo igrački, blagu prednost dajem Olympiacosu, ali osećaj mi kaže da bi Fenerbahce mogao napraviti iznenađenje.“ – objasnio je Krunoslav Simon.
Real Madrid pomalo iz senke došao na Final Four, fantastično igrali na domaćem parketu, ali imali neka bleda izdanja na gostovanjima. Trener Scariolo ima ogroman motiv da pridoda pehar Evrolige u svoju trofejnu sobu. Ipak, otežavajuća okolnost za Real Madrid je što Walter Tavares neće nastupiti. Imao si priliku da igraš protiv njega, ne piše u statistici koliko on ustvari ima uticaj na igru Real Madrida, pa šta misliš kako će to da nadomeste?
„Cela igra Real Madrida naslonjena je na Tavaresa poslednjih sedam-osam godina. Poseban je to sistem oko njega, jer je specifičan igrač i kojeg nemaju druge ekipe. Real Madrid će zbog toga morati da promeni svoje koncepte, ali imaju jako puno igrača i opcija. Trener Scariolo je dosta rotirao, igrao tim nekim američkim stilom da se znalo ko kada ulazi i kada izlazi. Ja nisam fan toga i takvog tipa razmišljanja u Evropi, ali došli su na Final Four, pa ne sme da se ospori iskustvo koje poseduje trener Scariolo.
Sigurno da imaju veću širinu od Valencije, ali protiv tandema Brancou Badio – Jean Montereo i ovih pet utakmica protiv Panathinaikosa ne usudim se reći da su favoriti. Ako oni budu na visini zadatka, Real Madrid će imati dosta problema. Ide im u prilog što imaju iskustvo, ogroman broj igrača sa iskustvom na Final Fouru i osvajanja titula, tu su igrači koji su dugo u vrhu Evrolige, a Valencia nema nijednog takvog igrača. Jako zanimljiv meč. Moj prijatelj i moj igrač Mario Hezonja igra za Real Madrid, naravno da ću navijati za njega svim srcem, ali da on nije tu moje simpatije bi išle Valenciji.“
Mario Hezonja je odigrao vrhunsku sezonu, pa je to što si rekao poslužilo kao uvod u naredno pitanje. Uvek je bio karakter, imao sportsku drskost i ogroman kvalitet, ali ne gledajući samo brojke ovo je možda i njegova najzrelija sezona u karijeri. Poznajete se vrlo dobro, a upravo on spada u kategoriju onih igrača koji su u stanju bilo kome da ubace 30 poena. Da li je on najvažniji faktor ove ekipe?
„On je sigurno najsposobniji igrač, verovatno i u celoj Evroligi da uradi to što si rekao, da ubaci 30 poena bilo kome. Jako je sazreo ove sezone, igra mnogo drugačije nego ranije, ima više asistencija. Prisutan je u igri u nekim stvarima u kojima je ranije bio odsutan.
Kada sam rekao za Scariola da igra američkim stilom u smislu izmena igrača, nisam sigurarn da li to ide na ruku Hezonji. On je igrač koji može da odigra bez problema 37 minuta i ubaciti preko 40 poena, a jedan je od retkih u Evropi koji to može. Treba videti u kojem smeru će to ići na Final Fouru.
Trener Scariolo će u odsustvu Tavaresa izvesno smanjiti rotaciju i dati više minuta onima kojima najviše veruje. Ako je Mario Hezonja u dobrom ritmu, malo ekipa ima odgovor na njega. Naravno da ću isključivo zbog njega navijati za Real Madrid, jer mu od srca želim da osvoji taj trofej.“
Priča se dosta o igračima koji su okarakterisani kao promašaji u Evroligi, posebno oni koji su tu došli s ogromnim NBA iskustvom. Da li tebi lično Talen Horton-Tucker deluje kao jedan od retkih i onih koji je imao najkraći period adaptacije, pa samim tim i pun pogodak?
Pokazao je fizikalnost u igri, brzinu, prodor, sposobnost da zakuca, povuče igru u tranziciju, a upravo to je bilo neophodno Fenerbahceu i treneru Jasikeviciusu nakon što su ekipu posle trofeja Evrolige napustili neki najvažniji faktori, kao što su pre svih Marko Gudurić i Nigel Hayes-Davis.
„Vidim da identično razmišljamo što se tiče Horton-Tuckera (smeh). Verovatno nakon Kendricka Nunna igrač koji je došao direktno iz NBA i ostvario najveću dominaciju u svojoj prvoj sezoni u Evroligi. Ne igra na identičan način kao Nunn koji je isključivi skorer, Horton-Tucker je drugačiji tip igrača. Ima neverovatne fizikalije i izvesno je uz Biberovića najvažniji igrač Fenerbahcea.
Od njega očekujem da na Final Fouru bude u svom najboljem izdanju. Treba uzeti u obzir da je on i defanzivna mašina, biće full spreman da uz sve ovo što daje u napadu na svakoj utakmici, takođe i zaustavi najbolje igrače Olympiacosa. Sigurno jedan od najboljih igrača u Evroligi i pun pogodak Fenerbahcea i Sarunasa Jasikeviciusa.“
Koliko je dobro za Evroligu i za neki pozitivan odjek u košarkaškim krugovima to što je Valencia kao ekipa skromnijeg budžeta u odnosu na konkurenciju i plodovima sistemskog rada došla na Final Four?
„To je ohrabrujuće za sve nas i to je suština sporta. Ne igra samo novac, i Manchester City je uložio 20 milijardi, kako bi nakon nekoliko godina pokušavanja uspeo samo jednom da osvoji Ligu šampiona. Svi ovi ljudi koji ulažu svoj novac u klubove su jako bitni, zanimljivi su i medijski i uvek treba malo da zaiskri van terena, ali Valencia je pravi primer da nije sve u novcu.
Da može sa pametnim planom i sportskom politikom koja je održiva i sa jako dobrom selekcijom može da se dođe do samoga vrha. Njih dve utakmice dele od titule, sa verovatno duplo manjim budžetom od ostalih ekipa koje su na Final Fouru, ali i od nekih drugih koji su pretendirali na trofej. Da ne igraju protiv Real Madrid i mog Hezonje, ja bih navijao za njih da osvoje. Ako uspeju u tome, to su svakako i zaslužili, a već sada su jedna lepa priča koja će se pamtiti…“ – zaključio je Krunoslav Simon na kraju razgovora za Basketball Sphere.
