Oklahoma City Thunder je u finalu, dok Indiana Pacerse deli jedna pobeda od istog podviga. To su dve ekipe sa ubedljivo najdubljom rotacijom u celoj NBA ligi.
Oklahoma City Thunder je na 8-1 kod kuće u play-offu. Te pobede ostvarili su razlikom od 51, 19, 43, 7, 32, 36, 15 i 30 poena. U jedinom porazu (protiv Denver Nuggetsa, prva utakmica) — vodili su devet poena razlike tri minuta pre kraja i izgubili sa dva poena razlike. Dakle, imaju ukupnu koš-razliku od +231 u devet domaćih utakmica. Odnosno, imaju net rating od +24.6, što je četvrti najbolji rezultat svih vremena za tim sa najmanje devet odigranih domaćih utakmica u jednoj sezoni. Najbolji još od sezone 1980–1981. Neviđena dominacija.
Kada su izbacili Denver Nuggetse u sedam utakmica, mnogi su zaključili da su ih “svežije” noge spasile, jer su Nikola Jokić i ekipa delovali kao da su spremni da sruše i unište gotovo savršenu sezonu. Međutim, nisu samo tri manje odigrane utakmice bile ključne za ubedljiv poraz Nuggetsa u sedmoj utakmici. Tokom regularne sezone, Oklahoma City Thunder je odmarala celu četvrtu četvrtinu svoje startere čak 10 puta.
Neverovatna širina rostera Thundera, inače druge najmlađe ekipe u ligi, bila je očigledna u ovogodišnjem play-offu na, kako mnogi kažu, najjačem Zapadu u poslednjih nekoliko sezona. U play-offu ta rotacija trenutno broji čak devet igrača koji igraju preko 10 minuta po utakmici, a čak sedmorica igraju preko 20 minuta. Kada imaš devet igrača koji mogu da izdrže 10 minuta na parketu u NBA play-offu, tu više nema šta da se priča.
Uzmi bonus! Vreme „super timova“ i udruživanja superzvezda polako prolazi
S druge strane, na iznenađenje svih, Indiana Pacersi su na jednu pobedu od plasmana u veliko NBA finale — njihovog prvog još od 2000. godine. Upisali su svega tri poraza u play-offu, i to protiv izuzetno jakih timova kao što su Milwaukee Bucksi, Cleveland Cavaliersi i New York Knicksi. Njihova play-off rotacija broji čak 10 igrača, od kojih osam igra više od 15 minuta po utakmici, a sedam preko 20 minuta. Prosto neverovatno.
Sve to nas dovodi do zaključka da NBA liga polako, ali sigurno ulazi u novu eru. Vreme „super timova“ i udruživanja superzvezda polako prolazi. Nova pravila salary capa primoravaju timove da razmišljaju drugačije. Ekipe se grade od temelja, jer je po novim pravilima praktično nemoguće imati dva igrača na maksimalnim ugovorima u istom sastavu. To je stvorilo paritet kakav ranije nismo viđali – liga će ove sezone dobiti sedmog različitog šampiona u poslednjih sedam sezona, što se nikada pre nije desilo.
Imati desetoricu igrača u play-off rotaciji znači samo jedno: uvek ćeš imati takozvane “trade chipove”, što sugeriše da se tim neće raspasti brzo – kao što je to slučaj sa Denver Nuggetsima.
Denver Nuggetsi se nalaze u ozbiljnom raskoraku
E sad, teško je reći da su se Denver Nuggetsi raspali, kada su posle šampionske sezone ispali dva puta u sedam utakmica i to od izuzetnih timova. Međutim, osim Nikole Jokića, Jamal Murray i Michael Porter Jr. dobili su velike ugovore neposredno pre uvođenja novih CBA pravila. Teško je tu kriviti upravu Nuggetsa — nisu mogli da znaju. Ali sada, ugovori Murraya i Portera izgledaju katastrofalno, dok se Denver nalazi u ozbiljnom raskoraku. Ima li uopšte smisla trejdovati bilo koga, kada se postavlja pitanje ko bi pod novim pravilima preuzeo takve ugovore dvojice igrača sklonih povredama?
Denver je tim sa najviše sedam pouzdanih igrača u rotaciji, dok veliki ugovori Zeke Nnajia, Russella Westbrooka i Darija Šarića dodatno opterećuju budžet. Nuggetsi čak nemaju pick na predstojećem draftu, i stvari su poprilično jasne — Jokića verovatno čeka još jedna sezona identična ovoj.
S druge strane, Pacersi imaju toliki komfor da Aaron Nesmith ubacuje pet trojki u poslednjih pet minuta utakmice i preokreće nemoguće protiv New York Knicksa. Ukupno osam trojki na celom meču. Niti Tyrese Haliburton, niti Pascal Siakam — Aaron Nesmith.
Ravnomernije izgrađeni timovi
Najviše što možemo izvući iz uspeha Oklahoma City Thundera i Indiana Pacersa jeste da se NBA drastično menja, i to u vrlo specifičnom pravcu: šire rotacije, manja zavisnost od superzvezda i dublji, ravnomernije izgrađeni timovi.
Pogledajmo brojke:
-
Shai Gilgeous-Alexander, prva zvezda Thundera, igra 36.6 minuta po utakmici u ovogodišnjem pay-offu — što ga svrstava tek na 27. mesto po minutaži.
-
Tyrese Haliburton igra 35.3 minuta u proseku i nalazi se tek na 34. mestu.
To je drastičan kontrast u odnosu na sezonu 2005–2006, kada su čak 17 igrača igrala preko 40 minuta po utakmici u play-offu. Neki primeri:
-
LeBron James (Cleveland Cavaliers): prosečno igrao 46.5 minuta.
-
Dwyane Wade (Miami Heat): prosečno igrao oko 41 minut.
-
Dirk Nowitzki (Dallas Mavericks): vodio tim do finala sa oko 41 minutom po meču.
-
Kobe Bryant (Los Angeles Lakers): beležio je oko 43 minuta po utakmici.
Te brojke jasno pokazuju da su starteri tada nosili ogromno opterećenje — često igrali između 40 i 44 minuta po meču, što danas gotovo da ne viđamo.
Igra se menjala tokom poslednje dve decenije
Pregled minutaže startera u NBA-play-offu jasno pokazuje kako se igra menjala tokom poslednje dve decenije. U sezoni 2005/06 čak sedamnaest igrača provodilo je više od četrdeset minuta na parketu, pa su starteri najčešće igrali između 40 i 44 minuta po meču. Pet godina kasnije, u play-offu 2010/11, broj igrača sa tolikom minutažom spao je na deset, a tipični opseg za startere kretao se od 39 do 41 minut.
Trend se nastavio: u sezoni 2015/16 samo trojica igrača prelazila su granicu od četrdeset minuta, dok su starteri uglavnom igrali 37–42 minuta, što je naglasilo pad opterećenja na zvezde. U “pandemijskoj” sezoni 2020/21 osmorica su se vratila na 40+ minuta, ali su rotacije već bile znatno šire, pa su starteri najčešće provodili 36–41 minut na terenu.
Danas, u aktuelnoj sezoni 2024/25, imamo devet igrača sa više od četrdeset minuta u play-offu; ipak, prosečno vreme za startere ostaje oko 37–40 minuta i više nije standard da najbolji igrači rutinski prelaze tu granicu. Sve to potvrđuje da moderna NBA prednost sve više nalazi u dubini rostera i raspodeli tereta, što najbolje demonstriraju Oklahoma City Thunder i Indiana Pacers.
Kada pogledamo činjenicu da su Nikola Jokić i Jamal Murray kombinovano igrali čak 82 minuta po utakmici u ovogodišnjem play-offu, postaje još jasnije koliko su se stvari promenile — i koliko su neki timovi ostali zarobljeni u starom modelu. Uz sve poštovanje prema njihovom talentu, ni Jokić ni Murray nisu atletski dominantni igrači koji mogu konstantno da izdrže takvo opterećenje bez posledica.
To dodatno potvrđuje suštinu nove NBA realnosti: ekipe koje se i dalje uveliko oslanjaju na svoje startere, bez podrške široke rotacije, postaju relikt prošlosti.
Trend u NBA ligi jeste takozvani pace
Šta proističe iz šire rotacije i manjih minuta za startere? Ono što je naveliko postao trend u NBA ligi jeste takozvani pace, odnosno brzina ritma kojom neka ekipa igra. U ovogodišnjem play-offu, nakon petnaestak utakmica, ubedljivo dve najbrže ekipe su — pogađate — OKC i Pacersi (izuzev Memphis Grizzliesa, koji su odigrali samo četiri susreta). Thunderi su na paceu od 99.42, a Pacersi na 98.03. To su dve ekipe koje jednostavno melju brzinom, atletikom i nivoom fizikalnosti u svojoj igri. Takođe primećujemo kako su obe ekipe dogurale zdrave do kraja sezone, dok su im suparnici muku mučili sa povredama. Manjak minuta zbog šire rotacije automatski dovodio do smanjena mehaničkih ozljeda kakvu je recimo Aaron Gordon vukao tokom sezone s listovima, a na posletku i zadnje lože.
Taj trend će zasigurno rasti s godinama koje dolaze, a kada pogledamo Denver Nuggetse, opet stvari ne izgledaju bajno. Jokić i Murray su fenomenalni halfcourt igrači koji svoju košarku baziraju na nešto sporijoj i pozicionoj igri. Daleko od toga da ne mogu igrati brži stil košarke, ali bez pravog osoblja, kako smo ranije u tekstu naveli, stvari sa širinom rotacije teško da će ići nabolje za ove Nuggetse.
Imaće kvalitet da se potuku sa bilo kim pošteno u play-offu, ali će verovatno — kao i ove sezone — biti izraubani minutima i povredama. Zamislite da Nikola Jokić u ekipi ima jednog Alexa Carusa ili Aarona Nesmitha. Dva paklena 3&D igrača iz drugog plana koja bi automatski rešila tri ključna problema Nuggetsa — šut, poene s klupe i odbrambeni segment.
Stoga, očekujte u narednim sezonama da će se ekipe graditi po uzoru na Indiana Pacerse i Oklahoma City Thunder. Nova era je zvanično započela.
