Centar Metalca i bivši igrač crno-belih, Uroš Luković, u razgovoru za “Basketball Sphere” govorio je o uspehu Partizana, ali i o periodu u Beogradu. Osim toga, dotakli smo se uspomena iz perioda kada je branio boje srpskog velikana, tema je bio i madridski Real, kao i najtrofejniji evropski trener svih vremena Željko Obradović.
Čak ni gubitak člana porodice Lukovića nije udaljio od parketa, a “vratilo mu se” na terenu gde je postigao koš za pobedu svog tima samo dan nakon ispraćaja na drugi svet. Značajne brojke u Metalcu iz Valjeva doprinele su visokom plasmanu u Ligi Srbije. Potvrdili smo i anegdotu o tome šta bi Uroš Luković bio da nije profesionalni košarkaš.
Jedan od “čuvara vatre”
Stariji od braće Luković crno-belu opremu zadužio je u sezoni 2016/2017 kada u Partizanu i nije bilo sve tako bajno. Evrolige nije bilo ni na vidiku, a ni poprilično skroman budžet nije sprečio Uroša da ostvari dečačke snove.
“Te godine smo napravili ipak neki uspeh sa poprilično skromnim budžetom. U ABA ligi smo završili u prve četiri ekipe, pa izgubili u polufinalu od Cedevite. Eliminisani smo u FIBA Ligi šampiona od PAOK-a posle dve neizvesne utakmice. Igrati pred onakvom publikom i doživeti tu vrstu emocije je nešto nenormalno. Meni je igranje za Partizan najveći uspeh koji sam mogao ostvariti” – rekao je Luković na početku našeg razgovora.
Gest za pamćenje
Put Beograda stigao je PAOK, a crno-beli su imali priliku da ostvare plasman u osminu finala FIBA Lige šampiona. Mihajlo Andrić propustio je priliku Partizan odvesti u narednu fazu, a samo dva dana kasnije stigao je Zadar u sklopu regionalnog takmičenja. Emotivni momenti u životu Uroša Lukovića nisu ga udaljili od parketa, čega se prisetio naš sagovornik.
“Igrao sam protiv PAOK-a kući kada mi je umro deda, a dva dana poslije, odmah nakon sahrane u “Pioniru” sam dao koš za pobedu protiv Zadra u ABA ligi. Puno emocija me veže za taj period.”
Crno-beli danas
Pre nekoliko dana, Partizan je ostvario plasman u najboljih osam timova Starog kontinenta. Predvođeni s klupe trenerom Obradovićem očekuju četvrtfinalni okršaj protiv madridskog Reala. Svoje mišljenje o trofejnom stručnjaku, ali i o šansama crno-belih za plasman na final four izneo je Luković:
“Čovek ima devet trofeja Evrolige, on je za mene najveći trener ikada. I za mene i za sve druge! Nadam se da će ove godine napraviti još veći uspeh i smatram da se na ovom top osam neće zaustaviti. Ja bih iskreno voleo da prođu Real Madrid i da igraju finale Evrolige!
Kad god mogu gledam utakmice ili dođem u dvoranu zbog svojih klupskih obaveza. Posebno mi je drago zbog svih onih ljudi. Moram priznati da mi je najdraže što ljudi koji su dolazili 2016. i 2017. godine dolaze i dan danas. Dosta ljudi se pojavilo tu, jer Partizan igra Evroligu, jer je trener Obradović tu, Kevin Punter, ali pravi Partizanovci koji su dolazili u momentima kada nije bilo sve tako sjajno dolaze i dan, danas. To mi je ubedljivo najdraže.”
▫️O košarkaškom geniju, kod koga se prepliću moderno i konzervativno.
▫️O tome kako biti slobodan, a u isto vreme poštovati striktna pravila igre.
▫️O čoveku kojem bi nova evroligaška titula u crno-belom nadvila oreol mitskog, umesto legendarnog.https://t.co/O5udWmhIWW
— Basketball Sphere (@BSphere7) April 16, 2023
Scenario koji centar priželjkuje ogleda se u potencijalnom brejku u Madridu, gde bi se “Parni valjak” put Beograda vratio sa skorom 1-1.
“Sada kad smo ušli u četvrtfinale sve je moguće. Pre svega, jer je Željko Obradović jedan doktor svog posla. Sledeća stavka je roster kojem je pravovremeno tempirana forma zbog čega je Partizan zaigrao najbolje kada je bilo najpotrebnije. Ja se nadam da u Madridu možemo ostvariti jednu pobedu, a potom dve kući. Taj scenario mi prolazi kroz glavu i tako nešto razmišljam” – objasnio je Luković.
Metalac iz Valjeva
Potom smo se dotakli Metalca, za koji trenutno nastupa stariji od braće Luković. Centar beleži značajne brojke koje su pomogle timu da ostvari učinak 20-9.
“Treći smo za sada na tabeli i imamo mogućnost da zaigramo Drugu ABA ligu. Da li je to sada dva ili tri mesta, zavisi od konačnog plasmana čačanskog Borca u ABA ligi. Igranje u Superligi Srbije smo obezbedili, to je sigurno. Pre početka sezone imao sam ponudu za inostrani angažman, ali dobio sam blizance i odlučio sam ostati u Srbiji. Telo mi je u dobrom stanju, osećam se sjajno i mislim da mogu igrati košarku još dugo.”
“Da nisam košarkaš, bio bih taksista”
Kružila je priča u košarkaškim kuloarima da se Luković nije ostvario kao profesionalni sportista, da bi bio taksista. To je Uroš potvrdio, te objasnio da mu košarka u godinama kada je to bilo najpotrebnije, baš i nije bila na prvom mestu.
“Tačno je, izjavio sam to i zaista tako mislim. Da mi je košarka bila na prvom mestu sa 16,17 i 18 godina mislim da bih danas igrao na vrhunskom nivou. Možda čak i Evroligu. Nije me mnogo interesovalo tamo do neke 25. godine, a tada je za nešto ozbiljnije već bilo prekasno. Donekle sam zadovoljan svojom karijerom.
Igrao sam u nekoliko navrata polufinale ABA lige, Kup četiri godine gde sam imao zapažene brojke, osvojio nekoliko trofeja. Sve u svemu, ne mogu se žaliti” – zaključio je Luković.
Pripremio: Dejan Gajić