Mark Pope, trener Kentuckyja, govorio je ekskluzivno za Basketball Sphere o sopstvenoj filozofiji, filozofiji Wildcatsa, tome ko je sve uticao na njegov put, ali i o igračkoj karijeri i utakmici protiv Partizana sa kraja devedesetih godina prošlog veka, uticaju srpskog kluba na svetsku košarku, uz osvrt na dolazak Andrije Jelavića, kao i druge aktuelnosti poput NIL-a i proširenja timova završnog turnira NCAA.
,,Kentucky, koliko god da je neverovatan, pun strasti i posvećenosti, može biti i nemilosrdan. To je mesto gde ranjivost lako može biti pretvorena u oružje. Mesto gde, kada počnu da se nižu pobede i porazi, trener sa tablom više nije viđen kao čovek. On postaje meta.”
Moć, slava i dominacija. Tako na najbolji način može da se opiše ono što je Rimsko carstvo predstavljalo u svoje vreme. Dugovečnost. Iako takva imperija ne postoji već hiljadama godina, iz temelja je promenila svet, sinonim je za autoritet, nešto u šta se gleda kada se stremi kreiranju nečeg superiornog. Superlativ u svakom smislu.
Uzmi bonus!
Rick Pitino živa je trenerska legenda. Njegova priča je turbulentna, ali i prožeta brojnim uspesima. Kada je posle angažmana u New York Knicksima 1989. godine seo na klupu Kentuckyja, pred sobom je imao zadatak da posle više od decenije pauze Wildcatsima donese titulu nacionalnog šampiona. Uradio je to 1996, naredne je stigao do finala, a posle njegovog ponovnog odlaska u NBA, čuveni koledž program ponovo je stigao do najvišeg plasmana.
Očarao je publiku igrom u brzom ritmu i prepoznatljivim presingom preko celog parketa. Uspeo je da vrati poljuljanu reputaciju Univerziteta izazvanu aferom oko rekrutinga i posle dominacije pedesetih godina, kada je Kentucky i stekao prestižni identitet, stvorio priču za nove generacije. Na istom mestu je svoju stazu kreirao čuveni Pat Riley, tada kao igrač Wildcatsa, koji će posle imati veliki uticaj i na oblikovanje NBA lige i svetske košarke kakvu danas poznajemo. Mnogo godina posle njega isti dres nosiće i NBA All-Star i zvezda koledža devedesetih, Jamal Mashburn, ali i Rajon Rondo, John Wall, Devin Booker, Anthony Davis i aktuelni MVP NBA lige, Shai Gilgeous-Alexander.
Broj osvojenih nacionalnih titula trenutno je osam, samo je UCLA sa 11 ispred. Uzimajući to u obzir, Kentuckyjev doprinos univerzitetskom sportu u SAD je nemerljiv. Otuda i Pitinova izjava o tome da na Wildcetse gleda kao na ‘Rimsko carstvo koledž košarke’ ima čvrsto utemeljenje.
I baš kada je sadašnji strateg St. John's-a išao u pohod na trofej sa Kentuckyjem 1996. godine, u timu bio je i Mark Pope, kapiten te šampionske generacije i neko ko se nalazi u sličnoj poziciji u kojoj je i Pitino bio tada, kada je prekinut decenijski post. Na Lexingtonu su poslednji put slavili 2012. godine, sa klupe predvođeni Johnom Caliparijem, a na parketu Davisom.
Mark Pope – od kapitena šampionske generacije, do trenera
Mark Pope je nasledio upravo Caliparija posle 15-godišnjeg mandata, kako bi se ekipa osvežila novim licem, a ono što je najbitnije, kako bi bivši NBA igrač utkao šampionsku nit i iskustvom osvajanja nacionalne titule pomogao Kentuckyju da vrati naziv najboljeg u državi. Drugačiji je od svog nekadašnjeg trenera, u koga, kako će priznati u jednom delu razgovora za Basketball Sphere, gledao kao na mentora i nekog ko je uticao na njegovu filozofiju, koju mnogi smatraju ofanzivno orijentisanom.
,,Pitinov pristup je bio drugačiji. Samo nam je rekao da će nas ubiti ako ne pobedimo u svakoj utakmici. Nikada nisam znao šta to konkretno znači, da li figurativno na treningu ili zapravo. Verovatno kombinacija obe stvari. Očekivanja su, doduše, bila ista”, preneo je On3.com reči 52-godišnjeg stručnjaka u vezi sa čuvenom 1996. godinom, kada je Kentucky sezonu završio skorom 34-2 i u finalu bio bolji od Syracusea 76:67.
Kakav je Mark Pope?
Njegova pristupačnost nešto što je opšte poznato širom lige i o čemu je i Pitino govorio, predstavljajući to kao najveću vrlinu. Sa druge strane, dugogodišnja predsednica za odnose sa javnošću, Deb Moore, poručila je da bi i to trebalo da ima svoju meru.
,,U jednom momentu, u ovom poslu, potrebno je da shvatiš sebe malo ozbiljnije”, bile su njene reči nakon jedne od prvih letnjih konferencija Marka Popea po preuzimanju tima. I pronašao je balans. Sada je trener jednog od najprestižnijih univerziteta na svetu.
Takva rečenica bila je neophodna, jer realnost i težina novog posla mogu da postanu surovi.
,,Kentucky, koliko god da je neverovatan, pun strasti i posvećenosti, može biti i nemilosrdan. To je mesto gde ranjivost lako može biti pretvorena u oružje. Mesto gde, kada počnu da se nižu pobede i porazi, trener sa tablom više nije viđen kao čovek. On postaje meta”, pisao je The Athletic o tome u tekstu posvećenom njemu, kao strategu koji nije sličan ni jednom drugom.
Kakav je Mark Pope kao taktičar?
Mladi Kentuckyjev Malachi Moreno imao je priliku da sarađuje sa svojim trenerom i na kampu za U19 nacionalni tim SAD.
,,Bilo je to gotovo kao ‘cheat code’, imati trenera tamo, jer smo mogli da vidimo iz prve ruke kako on zapravo vodi tim i da steknemo predstavu o tome kako će to izgledati kad se vratimo. Biće baš lako igrati za njega. On je veliki učitelj, a ja sam ovde da upijam kao sunđer, da slušam i da uzmem ono što govori i, nadam se, primenim to u svojoj igri.“
Internetom se još vrti time-out, kada je Mark Pope predvideo šta će 1. pick na ovogišnjem NBA draftu, Cooper Flagg, uraditi u akciji koja je usledila. Kentucky je tada igrao protiv velikog rivala, Dukea.
Mark Pope called that Cooper would try to spin back middle and made sure we had a guy there to get the steal in the timeout before it happened
— Grant Peters (@Real_GP) November 18, 2024
I can’t put into words how much I love this man https://t.co/26Uw8neuKq pic.twitter.com/R5M2fvyaj8
Prošle sezone, Kentucky je izgubio u osmini finala NCAA turnira, dva koraka pre Final Foura. I zbog takve prve godine na klupi Wildcatsa, Mark Pope je u američkim medijima svrstan kao jedan od glavnih kandidata da se domogne svoje prve titule u koledž košarci, o čemu piše CBS Sports. Uvodna godina prošla je u pozitivnom tonu, a o tome koliko se promenio za kratak, ali intenzivan period, govorio je na početku razgovora za Basketball Sphere.
,,Promenio sam se mnogo. Nadam se da napredujem svake godine. Ukoliko stagniraš, ukoliko radiš iste stvari koje si radio pre četiri godine, biće problema. Međutim, kao što je i slučaj sa ekipom, DNK ostaje isti. Verujem u ritam, protok lopte, u agresivnost. Verujem u korišćenje dubine sastava. Na kraju, verujem u pobeđivanje. To treba da bude najvažnije. Ono na čemu se zasnivaju moji principi, to je da ćemo imati ideju da se držimo nekih postulata o kojima nema pregovora – statistički, u načinu na koji igramo. Dosta obraćam pažnju na analitiku, ali naravno ne u 100 odsto slučajeva”, istakao je trener Kentuckyja.
U koledž košarci, više je prostora za taktičku obučenost igrača. To je od integralnog značaja za njihov razvoj, što otvara priliku da Mark Pope ostavi veliki pečat i nastavi tamo gde je stao prethodne sezone, kako bi Kentucky bio još bolji i kako bi posle 14 godina pauze ponovo bio na vrhu.
,,Postoje dve stvari za koje nema opravdanja — moraju da se rade svaki put, u svakom posedu. Dakle, standard u tom smislu počinje da se uvlači u naš način treniranja, gde smo spremni da snosimo i neke posledice samo da bismo zadržali taj standard. To je postalo ključni deo našeg pristupa. Trenutno preispitujemo neke od načina na koje želimo da unesemo više opcija u naš napad. Važno je kako bismo postali još nepredvidljiviji, a da pritom i dalje jasno znamo šta želimo da postignemo. Defanzivno, bićemo agresivniji — po celom terenu. Na mnogo načina pokušavamo i da proširimo ono što radimo i da to dodatno usavršimo.”
“Promenili smo se dosta, ali je naš DNK ostao isti”
Pričajući o agresivnosti preko celog parketa, prva asocijacija je njegov bivši trener u šampionskoj generaciji, ali bilo je još nekih legendi koji su i te kako definisale veoma interesantan put. Od Univerziteta Georgia, Wake Forest i BYU, na kojima je bio asistent, do pozicije glavnog stručnjaka Utah Valley-a, ponovo BYU-a i na kraju Kentuckyja.
,,Naravno, uticaj Ricka Pitina i dalje se odražava na moje donošenje odluka, dok iznova razmišljam o tome kako želim da postavim celu sezonu. George Karl ima ogroman uticaj na mene. Larry Bird, Rick Carlisle — to su neki od ljudi koji su značajno oblikovali način na koji razmišljam o igri.”
I tim se promenio mnogo, ali je, kako kaže stručnjak iz Omahe, zadržao suštinu. NCAA danas nije isti kao što je bio pre 10 godina, a kamoli 20, ili 50. Uvođenje transfer portala na koji studenti mogu da se prijave ako žele da pređu u drugu ekipu, kao i NIL (name, image, and likeness) pravilo, promenilo je način rekrutinga, čime Mark Pope vlada takođe vrlo kvalitetno.
,,I naš timski DNK je isti, uprkos promenama. Prošle sezone nismo imali nijednog igrača koji se vraćao iz prethodne. Morali smo da izgradimo ceo tim kroz portal, u veoma kratkom roku, što je proces koji je prilično nepredvidljiv. Imali smo sedmoricu „super seniora“ – sedam momaka kojima je to bila poslednja godina prava na igranje. U suštini, i dalje svako proleće iznova formiramo značajan deo rostera kroz portal.
Prednost koju sada imamo jeste to što nam se vraćaju četvorica igrača – četvorica veoma važnih igrača – i zato ove godine imamo mnogo više kontinuiteta nego prošle. Pristupili smo ovom letnjem periodu i kao odgovoru na neke stvari koje smo prošle sezone videli u našoj ligi. Dakle, naš DNK će uvek ostati isti. Uvek ćemo igrati agresivno. Uvek ćemo igrati u visokom ritmu. Uvek ćemo koristiti široku rotaciju. Uvek ćemo igrati jedni za druge. Ali neke tehničke stvari se menjaju — u zavisnosti od sastava ekipe, povratnika, kao i lekcija koje smo izvukli.”
O novom defanzivnom pristupu
Kentucky će u narednoj sezoni računati na Otegu Oweha, najboljeg poentera Wildcatsa, koji se odlučio na još jednu godinu u Lexingtonu. Jaland Lowe je došao sa Pittsburgha sa velikim brojem poena u rukama, ali i odličnom organizacijom igre, Jayden Quaintance sa Arizona Statea viđen je kao visokopozicioniran na NBA draftu 2026, njegove defanzivne sposobnosti porede se sa Anthonyjem Davisom, sa tim što Quaintance izlazi iz teške povrede. Jedan od interesantnijih potpisa je i onaj Andrije Jelavića iz Mege, u kojoj je Nikola Jokić stasao. Ofanzivni um Marka Popea, kako ističu pojedini analitičari, usmeren je na to da Kentucky defanzivno bude na visokom niovu, a neki idu toliko daleko da preciziraju da će baš ta strana parketa biti dominantnija.
,,Postoje dva načina da se posmatra ova igra, zar ne? I oba su tačna. Prvi način je da u odbrani budeš stalno prisutan. Na defanzivnoj strani ima manje varijabli u načinu na koji pristupaš igri. Zbog toga odbrana donosi izvesnu stabilnost, što je izuzetno važno. Donosi čvrstinu, takmičarski duh i identitet ekipi — i to je nešto što može da traje, nešto što je održivo.
Ofanzivna strana terena je jednostavno bolja. Napad je bolji od odbrane. Napad „vlada“ košarkom — ima više varijabli, više mogućnosti. Mi ćemo uvek biti tim koji razmišlja ofanzivno, jer verujem da upravo napad određuje tok igre. Ali, imati odbranu, graditi igru na osnovama odbrane koja može da se pojavljuje u svakom posedu, svake večeri — to je od ključnog značaja. Nastavićemo da se razvijamo u tom pravcu, ali želimo da našu „sjajnu ofanzivnu kuću“ izgradimo na izuzetno čvrstim defanzivnim temeljima.”
“Uzbuđeni smo zbog Jelavića”
Upravo će Jelavić imati određenu ulogu u sprovođenu takvih zamisli. Mediji u Kentuckyiju u njemu vide nekog koga bi Mark Pope mogao da iskoristi kao tajno oružje. Vrhunska sezona u ABA ligi pod trenerom Markom Baraćem učinila je svoje i hrvatski igrač sada je u ekipi jednog od najprestižnijih koledž programa na svetu.
,,Zaista smo uzbuđeni zbog Andrije. Ima šansu da postane poseban igrač ovde na Kentuckyju. Obožavam njegov ofanzivni repertoar. Može da bude kreator, da donosi prave odluke, pogađa šuteve, igra i na postu. Takođe, može da napada iz driblinga, što ga čini vrlo svestranim ofanzivnim igračem. Očekujem od njega da unese pravu fizičku dimenziju u našu igru, jednostavno zato što je do sada već igrao protiv odraslih, zrelih igrača.”
Sada će i na Jelaviću biti da se izbori sa pritiskom rezultata i time što će nositi dres ekipe kod koje se pobeda podrazumeva.
,,Takođe, može da donese i “size” našem timu. Njegova fizička snaga će imati ogroman uticaj za nas u odbrani. Pozicija krilnog centra kod nas je vrlo netipična. Oslanjamo se na to da naša „četvorka“ ima širok i raznovrstan set veština. To je verovatno pozicija na terenu koja mora da bude najuniverzalnija. Igrač na toj poziciji treba da bude sposoban da poentira na tri nivoa i da može da preuzima u odbrani od jedinice do četvorke, tako da od njega imamo velika očekivanja. Jedva čekam da stigne na kampus.”
O uticaju Partizana na svetsku košarku
Tokom igračke karijere, zanimljivo je da je Mark Pope boravio i u Srbiji. Bilo je to kada je krajem septembra 1996. godine igrao za Anadolu Efes protiv Partizana, u utakmici u kojoj su crno-beli bili bolji sa 76:72. Bio je to prvi međusobni okršaj dva rivala u istoriji. Za turski tim igrali su Petar Naumovski, Vasili Karasjov, Ufuk Sarica i ostali, dok su na drugoj strani bili briljantni Miroslav Berić sa 25 poena, Dejan Tomašević, Dejan Koturović, Predrag Drobnjak… Trener je bio Miroslav Nikolić. Trener Kentuckyja je upisao pet poena, ali je grad prevashodno ostavio veoma pozitivan utisak na njega.
,,Obožavam Beograd. Bio sam oduševljen. Grad je bio prelep. Bilo je to davno, nisam se vraćao od tada, ali nikada neću zaboraviti to iskustvo. Iz nekog razloga imali smo dan ili dan i po slobodno u Beogradu. Pomislio sam: „Ovaj grad je neverovatan.“ Jedva čekam da se vratim, zaista. Uvek govorim — od svih mesta koja su me iznenadila, od svih mesta koja sam posetio u Evropi, Beograd je bio jedan od najlepših.”
Tek je utakmica bila poseban doživljaj. Gotovo 30 godina kasnije, Mark Pope sa velikim ushićenjem priča o tome. Kao da se desilo juče. Toliko mu je takav ambijent ostao urezan u pamćenje. Koliko zbog prepoznatljive podrške domaćima sa tribina, toliko zbog toga šta za njega Partizan predstavlja. Sa velikim poštovanjem govorio je o tome i podsetio na reči najboljeg trenera NBA lige iz 2018. godine, Dwanea Caseya, kada je u razgovoru za Basketball Sphere opisao koliko su crno-beli bili revolucionarni u određenim segmentima.
,,Najbolji navijači u Evropi, najduža tradicija. Kada razmišljamo o Partizanu, na njega gledamo kao na program koji je spojio košarku u SAD i u Evropi. Ne znam mnogo o istoriji kluba, ali Beograd i Partizan su kolevka evropske košarke. Kada razmišljaš o tome šta se desilo u Evropi, kako se igra razvijala i kako se talenat pretvorio u zaista dominantnu silu, sve to je poteklo iz Beograda, iz Partizana i od sjajnih igrača koji su tamo igrali. To je svakako dom košarke Starog kontinenta.”
“Volim da vodim evropske igrače koji su ranije trenirali fudbal”
Opšte je mišljenje da je NCAA mnogo bliži Evropi, nego što je to slučaj sa NBA ligom. Treneri na koledžu imaju veći autoriret, neki predstavljaju i nosioce programa, kao i u Evroligi. Primera radi, Dan Hurley je sa UConn-om osvojio dve uzastopne titule, pre nego što je poklekao ove godine i u svom playbook-u ima dosta akcija koje koriste i evropske kolege, koje su uticale i na rad Marka Popea.
,,Nemam trenera u Evropi sa kojim sam zaista blizak, ali gledanje utakmica, a posebno klipova i celokupne atmosfere igre, uticalo je na mene. Došao je trenutak kada je evropska košarka zaista počela da nas u Sjedinjenim Državama uči novom načinu razmišljanja o igri, da počnemo da je gledamo iz drugačijeg ugla. Na primer, volim da treniram evropske igrače koji su nekada igrali fudbal.”
Postoji i razlog zašto je to tako.
,,U fudbalu se postiže vrlo malo golova. Moraš da naučiš da ceniš stvari koje nisu samo gol — dobar prodor, dobar šut, dobru loptu, dobru asistenciju, dobru viziju igre. Mislim da deca koja odrastaju u Americi igrajući košarku jedino slave postizanje poena. Ne vide lepotu u vrhunskom bloku, u vrhunskom utrčavanju, u vrhunskom kretanju bez lopte, ili u dodavanju koje vodi do asistencije, a onda do koša. Volim da treniram evropske igrače jer oni pronalaze lepotu u drugim delovima igre osim samo u postizanju poena. To je razlog zbog čega je evropska košarka bila tako poučna za trenere u SAD. Samo kretanje lopte je bilo fantastično.”
Evropa i SAD uče jedno od drugog
Dok je u evropskoj košarci problem kretanje bez lopte, u SAD protok lopte nije bio toliko zastupljen. Zbog izrazito dominantnih individualaca, pojedine ekipe u NBA ligi i dalje igraju veliki broj izolacija po utakmici, sa tim što se pod evropskom filozofijom smatra baš ta kolektivna svest o deljenju lopte, slično koledž programima. Postoje i druge stvari koje se prožimaju u evropskoj i košarci SAD, što je dokaz sve intenzivnije globalizacije igre, iako to nije tajna već decenijama.
,,Košarka u SAD je bila prilično statična osamdesetih i devedesetih godina, kada se uglavnom igralo na postu. Zatim je dosta toga počelo da zavisi od blokova, čitava poenta se zasnivala na tome. Zbog čega? Isto to se dešavalo u Evropi, gde je bilo mnogo više kreativnosti u igri, možda zato što nisu imali isti tip sirovih atletskih igrača u početku. Postojao je pokušaj da se pronađe kompenzacija u nedostatku alteticizma i da se razvija inteligencija.
To je deo uticaja ovog proširenog razmišljanja o igri koje nas sve pogađa. Prilično je zabavno. Ono što možemo da naučimo iz opštih trendova košarke u Evropi, i ono što Evropa može da preuzme od SAD, čini igru boljom na obe strane terena.”
O NIL-u i proširenju NCAA turnira
Evropa je ovog leta stekla posebnu konekciju sa NCAA zbog intenziviranog odliva mladih igrača na koledže. Visoki ugovori u SAD velika prepreka su evropskim klubovima da zadrže svoje talente, tolika da su i pojedine legende evropske košarke izdale zajedničko saopštenje o načinima sprečavanja tog trenda. Najbolji primer takvog rekrutinga je onaj Ilinioisa, koji u svojoj ekipi sada ima četiri igrača sa Balkana. I nisu samo Evropljani na svojoj koži osetili šta je NIL doneo NCAA. Sada svi igrači mogu da zarade na ime svog imidža, što ranije nije bio slučaj.
,,NIL ima ogroman uticaj. Dve stvari se dešavaju. Prvo, igrači ostaju duže na fakultetu. Čak i momci koji imaju šansu da budu izabrani na draftu odlučuju da odlože NBA, jer na fakutletima imaju sigurniju zaradu. Još uvek mogu da zarađuju, a imaju i dodatnu godinu da se razvijaju. Takođe, postalo je realna opcija za mlade igrače iz Evrope da dođu u Ameriku i možda zarade malo više novca na godinu ili dve. Ranije su morali da spuštaju platu da bi došli, a sada više ne moraju to da rade.”
Prethodnih meseci pričalo se samo o proširenjima liga. Postoje neke ideje i u NBA, Evroliga se proširila na 20 timova, a debata se vodila i oko toga da li turnir NCAA treba da ima bar 72 ekipe. Na kraju, odluka je odložena za godinu dana. Dakle, u sezoni 2025/26, igraće se po ustaljenom i standardnom sistemu, sa 68 timova.
,,Nemam čvrsto mišljenje o proširenju. NCAA turnir je jedinstveni sportski događaj na svetu. Koje god odluke da donesemo, nadam se da će one biti usmerene na to da taj spektakl učinimo još boljim. Nisam se detaljno bavio brojkama i informacijama potrebnim za kvalitetniju procenu”, zaključio je Mark Pope ekskluzivni razgovor za Basketball Sphere.
