Mihajlo Andrić, košarkaš Breogana, govorio je za Basketball Sphere o sezoni u Španiji, balkanskim saigračima, Dušku Vujoševiću i Partizanu.
Mihajlo Andrić je karijeru započeo kao veoma mlad košarkaš u crno-belom dresu. Prošao je kroz školu i sistem Duška Vujoševića, zatim ostao u Partizanu u najtežem periodu za klub, da bi ga karijera dalje vodila kroz Nemačku, Tursku, Grčku i konačno Španiju.
Sezonu 2025/26 započeo je na praktično probnom ugovoru sa Breoganom, da bi se potom izborio za mesto u timu do kraja godine, a nedavno je produžio saradnju i za narednu.
“Super mi je ovde. Dobra je sredina, klub se stabilizovao i dosta bolje izgleda nego nekih ranijih sezona, tako da kažem. Trener je fantastičan stvarno, uživanje mi je da radim sa njim. Baš mi je dobro generalno. Baš lepo sarađujemo i jednostavno, odluka o produžetku ugovora je brzo doneta. Kratko je trajalo sve to i brzo smo se dogovorili oko toga. Drago mi je, eto, tu je i ‘Sani’ Aranitović ostao za sledeću. Tako da, za sada sam zadovoljan”, započinje Mihajlo Andrić za Basketball Sphere.
Sezona je protekla sjajno. Krilni košarkaš beleži 9,3 poena uz 2,3 skoka po meču, a pritom je drugi najbolji trojkaš Endesa lige gledajući procente – 50% u šutu sa distance na preko dva pokušaja.
“Zadovoljan sam. Ostaje žal za nekim timskim uspehom, ali mislim da je i ovaj rezultat od nas stvarno malo ko očekivao – da mi možemo da budemo tu negde na korak od play-offa. Što se mene lično tiče, svakako je dobra sezona. Kažem, onako, sve je tu doprinelo da to bude tako i saigrači i ceo ambijent i saradnja sa trenerom. Sve je to imalo udela, pa je i sezona izgledala dobro.”
Ranije je pomenut baš taj probni ugovor i činjenica da je Mihajlo Andrić u Breogan stigao tik pred početak sezone. Samim tim, uz nesigurnost oko budućnosti, period adaptacije je mogao da protekne i nešto teže. Ipak, sve je išlo glatko u klubu iz Luga.
“Iskreno, na početku kad sam došao, stvarno je bilo maltene i za njih sve ovo neka prelazna varijanta. Meni je dobro došlo da počnem sezonu negde, zbog treninga i ostajanja u formi. Sve je bilo neočekivano i ja sam došao bez ikakvih ličnih očekivanja. Trener je izrazio želju da ostanem, a u međuvremenu, pred istek ugovora, meni su se i neke ponude čak pojavile. Tada sam procenio sa porodicom da je bolje da smo ovde. Sredina mi je odgovarala, i porodici i meni, tako da je prilagođavanje na klub, sredinu i trenera stvarno išlo dosta glatko i brzo.”
Španski klub već sezonama unazad ima balkansku osnovu u sastavu. Ove godine su tu uz Mihajla Andrića i Aleksandar Aranitović, Dominik Mavra, Dragan Apić i Danko Branković. To stvari čini puno lakšim.
“Sigurno, sigurno da olakšava. Ovo mi je pvi put da je tako. Dobro, u Andorri sam imao Marina Marića, možda u Grčkoj na par meseci Nikolu Dragovića, ali ja sam generalno non-stop bio sam, nigde nisam imao Balkance. Tako da, sigurno i za mene je to promena posle dužeg vremena. Još od Partizana nisam igrao sa ovoliko naših ljudi. Tako da dosta olakšava stvarno boravak na terenu i van njega.”
Čini se da je samo jedan tačan odogovor na pitanje koja je to domaća liga najkvalitetnija? Retko ko neće reći Endesa.
“Ubeđen sam da jeste. Stvarno je najjače takmičenje jer ne postoji ekipa protiv koje možeš unapred da upišeš dva boda. Mislim i tako je uglavnom svuda, ali znaš kada se pogleda raspored i otprilike se pretpostavi: ‘Aha, ovde je pobeda’. Na primer, u Grčkoj je ta razlika najveća, najizoštrenija između klubova, ali ovde je drugačije. Sam taj podatak da će u poslednjem kolu ispasti jedan Zaragoza, Gran Canaria ili Andorra… To su glavni konkurenti, odnosno ekipe koje se bora za opstanak, a svaka od njih ima veliki budžet. Da ne pominjem Gran Canariju… Dosta teška liga, veoma puno talenata, što domaćih, što stranih, što iz Evrope i uživanje je da se gleda.”
Od Duška Vujoševića, do najtežih Partizanovih godina
Došlo je vreme za povratak i na same početke. Kao i gomila Partizanove dece, imao je Mihajlo Andrić priliku da radi i uči od legendarnog Duška Vujoševića. Sam poziv crno-belih je bilo ostvarenje sna.
“Prvo, kada sam dobio poziv da treniram, to je meni, kao partizanovcu od malena, bilo nešto najveće i najbolje što je moglo da mi se desi – sam taj rad sa Duškom Vujoševićem. A onda posle toga ide upoznavanje, ti njegovi višesatni treninzi, ceo sistem… Moj dolazak iz Partizanove škole, pošto sam prošao i mlađe kategorije Partizana, nekako me je pripremao, taj ceo sistem i rad, na ono što može da me očekuje u prvom timu.
Što se tiče Duška, malo je reči da se u jednom intervjuu kaže sve o njemu. Njegovi uspesi i njegova dela ono govore više od svega i sam rad sa njim je bio jedinstven. Nikada pre, ni posle toga, nije tako rađeno, mislim. Potpuno je jedinstvenog principa, jedinstvenih sistema.”
Nije sve bilo tako bajno, daleko od toga. Posle odlaska Vujoševića slede verovatno najteže godine u istoriji kluba. Problemi sa finansijama i sponzorima, smene trenera i igrača, rezultatski kolaps i generalno veoma loša situacija u klubu. Kako je tada bilo nositi Partizanov dres?
“Stvarno teško, sada kada pogledam. Imao sam taj problem što je mene povreda faktički odvojila godinu, godinu i nešto dana od terena. Radilo se o povredi koja nije trebalo da bude toliko zahtevna i dugačka – od par meseci se pretvorilo u godinu i nešto dana. Uz samu tu povredu stižu i sve promene u klubu. Sve te promene koje su se desile i njihov trenutak su bile veliki šok. Od jednog Partizana gde smo se mi, možda nerealno borili i za titule protiv, u tom trenutku, dosta kvalitetnije i sa više finansija Crvene zvezde, dolazimo do momenta gde se borimo za opstanak u toj prvoj sezoni u kojoj sam bio povređen. Prva stvar, to je za mene bio veliki šok, ta teška, neočekivana situacija, a onda samo vraćanje, mislim da ne pričam… Bez plaćanja… Dolazili su i menjali su se treneri i igrači i sve je išlo dosta teško. Neuporediv je taj trenutak u odnosu na trenutni Partizan.”
U ovom momentu, Partizan je standardni član Evrolige sa višegodišnjom licencom. Stvari su se promenile, a dete kluba i dalje pomno prati dešavanja.
“Da, da, pratim. Evroligu uglavnom ispratim jer tada nemamo obaveze sa treninzima i utakmicama, pa preko nedelje stignem Evroligu da pogledam. Dosta uspona i padova je bilo. Ne znam detalje iznutra i da li je tu bilo nečeg više, ali spolja deluje da je povreda Carlika Jonesa dosta poremetila celu sezonu. Da se to nije desilo, mislim da je Partizan imao kvalitet za dosta bolju sezonu. Na kraju, igraju jako dobro sa Joanom Penarroyom. Imaju licencu za Evroligu, pa možda može da se kaže da te domaće lige više nemaju značaj. Ipak, igra se za trofej i svaki je bitan.
Evroliga se u medijima postavljala kao prioritet i ne može da se kaže da je bilo uspešno. Evroliga je ipak takvo takmičenje. Ima, na primer i taj Panathinaikos koji isto nije ušao gde je planirao. Ako se za Partizan kaže da je neuspešno, šta je onda za Panathinaikos? Sa sredstvima koje su uložili, treba da se piše da su svake godine na Final Fouru. Jednostavno nije tako, teško je to takmičenje i zahteva kontinuitet dugi niz godina da bi se Final Four dostigao. On je sada daleko, ali play-off. Kada kažem kontinuitet, mislim na ekipu i trenera. Sada dobro igraju. Taj period oko Željka nije bio lep, težak jedan period u toku sezone. Mogu misliti kako je igračima bilo zbog svega što se dešavalo. Ipak, na kraju su se izdigli iz toga i sada igraju dosta dobro”, zaključio je Mihajlo Andrić za Basketball Sphere.
Basketball Sphere predstavlja evroligaški podkast: Nebeska Udica
Ako volite Evroligu, onda je ovo pravi podkast za vas! U saradnji sa našim portalom, na You Tube kanalu “Nebeska udica” svake sedmice gledajte dva evroligaška podkasta: najava kola i analiza kola.
U najavi kola je tema svih devet utakmica Evrolige uz prognoze i “sigurice” za klađenje. Kada je reč o analizi kola, možete pogledati iz stručnog ugla šta su to napravili Crvena zvezde i Partizan. Tu još neke standardne rubrike poput teme sedmice, izjava sedmice, fantasy predloga i slično. Takođe, možete učestvovati u takmičenju i osvojiti evroligašku loptu i trenersku tablu.
