Milenko Bogićević govorio je za Basketball Sphere o istorijskoj sezoni sa Avtodorom, dugogodišnjoj saradnji sa Sašom Obradovićem, periodima u Crvenoj zvezdi i Monacu, radu sa Mikeom Jamesom, ali i drugim temama.
Na jednom od izazovnijih mesta u VTB ligi, ali i čitavoj Evropi, u klubu u kojem se ne može veliki broj trenera pohvaliti ni da je izdržao čitavu sezonu, Milenko Bogićević ulazi u treću zaredom, a klub je u prošloj ostvario praktično istorijski uspeh u novijoj istoriji.
Trener Avtodora od 2023. godine sa timom iz Saratova iza sebe ima sezonu u kojoj je, uprkos, kako naš sagovornik navodi, najmanjem budžetu u ligi, došao do šeste pozicije koja direktno vodi u play-off.
- Darko Rajaković za Basketball Sphere: Iisalo velika stvar za evropsku košarku, sa Ingramom nastavljamo da rastemo
- Dušan Alimpijević za Basketball Sphere: Ovo što proživljavam sa Besiktasom nema cenu, voleo bih da uradimo nešto veliko
Uzmi bonus! Ništa od toga nije prošlo neopaženo, klub je takvu godinu ocenio kao jedan od najvećih uspeha, a VTB liga je Avtodor proglasila “najefikasnijim” – tim sa najviše ostvarenih pobeda u odnosu na budžet.
“Stvarno mogu da budem prezadovoljan. Definitivno jedan od najvećih uspeha kluba koji ne postoji toliko dugo, barem u VTB ligi. Mogao bih da kažem da je i klub ocenio da je to jedan od najvećih uspeha – plasirali smo se direktno u play-off.
Potvrda svog tog uspeha je i da je VTB objavio zvanično da smo najuspešniji klub u odnosu između broja pobeda i budžeta koji imamo. Mi imamo najmanji budžet u VTB ligi i napravili smo baš istorijski vredan rezultat. Mene više raduje način na koji smo igrali i to kako smo izgurali celu sezonu. Dobro smo izgledali cele sezone”, započinje srpski stručnjak za Basketball Sphere.
Posle jedne takve sezone apetiti uvek porastu, ali ponoviti ostvareni uspeh neće biti nimalo lako.
“Sklapanje tima uvek zavisi od budžeta. U svakom slučaju – menjamo ceo tim. Ono što je bitno je da je ostao Dušan Beslać. Jedini on i još jedan domaći od starih igrača. Ostalo sve menjamo. Ciljevi su manje-više uvek da se borimo za taj play-off.
Ove godine je i promenjen sistem, VTB liga je skraćena i neće biti play-ina. Opet bi bilo dobro kada bi se ušlo od tog prvog do osmog mesta. Neki timovi koji su bili u našem rangu sada imaju malo veće budžete, pa mislim da će to biti malo teže. Nadamo se da ćemo opet napraviti respektabilan tim u odnosu na to što imamo i da ćemo biti konkurentni sa timovima iz naše grupe.”
Malopre pomenuti Dušan Beslać odlučio se na hrabar potez i nakon sjajne godine u Vojvodini, pa čak i ponuda Partizana, preselio se 2023. u Saratov i naredna sezona biće mu treća u Rusiji, s obzirom da je potpisao i novi ugovor. Da nije pogrešio, govori i poziv u reprezentaciju Srbije.
“Voleo bih da istaknem njegov značaj i da ga pohvalim. Zajedno smo došli te prve sezone i ima velike zasluge za deo mog uspeha. Strašno je bitno kada trener ima igrača koji daje takvu energiju i koji je podrška u svlačionici. On je napravio i za sebe jedan izvanredan korak u karijeri što se potvrdilo i pozivom u reprezentaciju. Napredovao je kao igrač i kao osoba i mislim da će napraviti veliki iskorak. Ove sezone je igrao i povređen i stvarno je za svaku pohvalu.”
Još jedan čovek zaslužan je uspešne sezone Avtodora.
“Zahvaljujem se i preminulom predsedniku Avtodora, Vladimiru Rodionovu, od kojeg sam imao veliku podršku pri dolasku u klub. Verovao je u mene i kada nije počelo dobro i određene zasluge za veliki deo mog uspeha idu njemu.”
Vladimir Rodionov bio je čovek koji nije imao puno strpljenja kada “kola krenu nizbrdo”, ali je baš sa Milenkom Bogićevićem odlučio to da promeni i srpskom stručnjaku ukaže šansu te 2023. godine, kada se nakon više od decenije u ulozi asistenta, odlučio za mesto prvog trenera, iako nije bilo sjajno na samom startu.
“Naravno da je ta prva godina bila izuzetno teška. Generalno sam ja prvi trener u istoriji kluba koji je započeo i završio sezonu. To je za mene vrlo bitna stvar koja dokazuje rad i ozbiljnost. Na kraju krajeva ostajem i treću sezonu. Sigurno da je bila teška.
Svakom treneru koji se pojavi na marketu usledi teška adaptacija na ligu, a svaka liga je specifična sama po sebi. Taj prvi period je bio težak, ali vremenom je adaptacija bila sve bolja i bolja. Već u drugoj sezoni sam znao kako treba izgraditi tim, kako se ponašati u određenim situacijama i to je isto pokazatelj neke zrelosti i shvaćanja situacije.”
Bogićević je bio deo stručnog štaba Saše Obradovića u Lokomotivi Kuban od 2016. do 2018. godine, a potom se pet sezona kasnije ponovo vratio u VTB ligu. Vrlo bitna razlika između ta dva perioda – sada je ruskim klubovima zabranjeno učešće u evropskim takmičenjima.
“Sigurno da utiče i da kvalitet lige nije kao što je bio u ono zlatno vreme, ali je i dalje vrlo jaka. U ovim top timovima uvek postoje igrači koji su igrali u Evroligi i imaju to iskustvo. Sada je baš potpisao za Unics i nekadašnji igrač Asvela Paris Lee. Sigurno da kvalitet nije kakav je bio, ali je liga i dalje specifična i jaka, sa dobrim imenima.
Moram da naglasim da je liga trenerski jaka. Xavi Pascual je bio do ove godine kao osvajač Evrolige, zatim Velimir Perasović, Aleksander Sekulić, Anzulović, Pistiolis… Stvarno respektabilna imena i liga je i u tom segmentu jaka.”
Mentori i uzori – Lakić, Obradović, Džikić, Herbert…
Sada se treba vratiti na početak i davnu 2004. godinu. Još tada je Milenko Bogićević odlučio da se odazove trenerskom pozivu i to u Beovuku. Naravno tamo je kao prvog mentora imao zaštitni znak tog kluba – Mišu Lakića, a posle su se nizala legendarna imena koja su imala ogroman uticaj na njegovu karijeru.
“Imao sam sreću da sam radio sa izuzetnim trenerima koji su mi pomogli i imao sam sreću da su mi kroz celu karijeru izlazili u susret. Ja sam dete Beovuka i uvek kažem da sam ponosni Beovukovac. Ljubomorno čuvam svoj status i ponosim se time. Sigurno da mi je na tom početku ljubav prema trenerskom poslu preneo Miša Lakić. Kroz svaki deo moje karijere on je bio prisutan, ali sam imao sreću da sam mogao u Beovuku da učim od starijih i iskusnijih trenera u tom trenutku Dzikića,Vaščanina…
Baš je Aleksandar Džikić imao jedan od najvećih uticaja na moje razmišljanje o košarci, da bi posle moji prvi koraci “preko” bili uz trenera Mihaila Uvalina. Naravno tu je i Saša Obradović koji je najzaslužniji za sve što se desilo.
Hteo bih da istaknem isto i da sam u periodu između Lokomotive i Monaca imao priliku da neka tri meseca sarađujem sa Gordonom Herbertom, što mi je vrlo značilo. Naravno, tu je i Sašo Filipovski sa kojim sam jedan period proveo baš u Monacu. Još jedan jak uticaj je imao i Ronen Ginzburg – izuzetan trener koji je napravio izuzetne rezultate sa reprezentacijom Češke.”
Saradnja sa Sašom Obradovićem: “Neke stvari su sudbinske”
Milenko Bogićević je prvi put kao asistent Saše Obradovića radio u poljskom Turowu 2009. godine. Nakon toga počinje saradnja koja će potrajati 14 punih sezona – preko Poljske do Donetska, Albe Berlin, Crvene zvezde, Monaca u dva navrata…
“Neke stvari su sudbinske. Neke kockice se poklope na neverovatan način. Pre Saše sam proveo jednu sezonu sa Uvalinom u Polpaku i tu smo napravili jedan dobar rezultat. Saša je potom preuzimao Turow i bio mu je potreban asistent. Neka informacija je došla do njega da je postojao neki trener koji je već tamo radio. Zašto kažem sudbinski. Pa, odrasli smo u istom kraju, njegova majka mi je predavala fizičko.
Iz istog smo kraja – Dušanovca, a Saša je naravno već u to vreme bio poznat kao igrač. Eto, neke stvari su se sklopile, a posle smo sarađivali 14 punih sezona i promenili dosta klubova. Neki naš odnos je prešao i u nivoe porodičnog i Saša je naravno najviše zaslužan za sve što mi se desilo u karijeri.”
Naravno, neprocenjiv je uticaj koji je legendarni košarkaš ostavio na svog dugogodišnjeg asistenta i kolegu.
“Sigurno da je imao najveći uticaj. Njegova trenerska filozofija, odnos prema radu i ponašanju, odnos prema igračima… Sigurno da je dosta njegove zasluge. Postoje i neke stvari koje nisam ni uvideo kada sam bio asistent, već tek sada vidim koliko stvari je radio ispravno. Ipak, sve je drugačije očima glavnog trenera. Stvarno sam zahvalan na svim tim stvarima koje sam mogao da vidim i prihvatim.”
Bilo je mnogo stvari za preuzeti od Saše, ali neke se izdvajaju.
“Sigurno odnos prema radu i igračima. Jednostavno smatram da nam je košarkaško shvatanje sada poprilično isto. Profesionalizam i odnos prema radu je vrlo bitan i mislim da su to ljudi u Avtodoru na kraju krajeva i prepoznali.”
Period u Crvenoj zvezdi
U junu 2020. godine Milenko Bogićević je sa Sašom Obradovićem stigao u Crvenu zvezdu i time otpočeo jedan od najizazovnijih perioda u dotadašnjoj karijeri. Ipak, sezona je bila veoma specifična, trajala je epidemija COVID-19 virusa, a tribine su zbog toga uglavnom bile prazne, čime je crveno-belima praktično oduzeto glavno oružje.
Iako je u ABA ligi Crvena zvezda tada dominirala, nedostatak publike uticao je na ishode u Evroligi, pa je Bogićević uz Obradovića već u decembru iste godine završio epizodu na Malom Kalemegdanu.
“Sigurno da je otežavajuća okolnost bila čitava situacija oko COVID-a 19. Tu je bila potrebna i adaptacija na ABA ligu. Ipak, mislim da je taj deo sezone stvarno bio rezultatski korektan i smatram da kako bi vreme odmicalo i mi bismo bili bolji. Jednostavno došlo je do spleta nekih okolnosti i rezultata i nije se poklopilo kako treba. U svakom slučaju, ne smatram taj period neuspešnim.
Ni Crvena zvezda nije bila kao što je sada, ni budžetski, a ni situacija na košarkaškom tržištu nije kao sada. Generalno, jedno fino iskustvo. Smatram da smo svi iz kluba otišli sa jednom dobrom slikom i da smo dali maksimum profesionalizma i ljubavi Crvenoj zvezdi. Nadam se da ta vrata nisu zatvorena.”
Baš ta poslednja rečenica otkriva da bi se trener Avtodora rado vratio u Beograd, baš na klupu crveo-belih.
“Zašto da ne. To je posao, a ljubav prema svemu tome uvek ostaje. Ovo je sport, nikad ne znam šta može situacija da donese. Nikakvih negativnih impulsa nije bilo i želja da se vratim uvek postoji.”
Poklon i ovacije za Sašu Obradovića | Crvena zvezda Telekom – ALBA Berlin https://t.co/gUceMvKWOc via @YouTube a tako sam zeleo samo jedan sekund ove atmosfere da doživim , samo igraj i pobedi Zvezdo
— Saša Obradovic (@sasaobradovic69) December 24, 2020
Istorijski Final Four sa Monacom i Mike James “iza kulisa”
Nakon osvajanja Evrokupa u sezoni 2020/2021 Monaco dolazi u Evroligu i od tada nije nijednom “pogledao unazad”. Svaka sezona bila je play-off sezona, ali kulminacija ubrzo stiže i to 2023. godine kada je tim iz Kneževine igrao na svom prvom Final Fouru. Iskustvo koje se nezaboravlja…
“Generalno, jako malo trenera uspe da doživi to Final Four iskustvo. Cela ta sezona je bila sjajna i napravljena je odlična atmosfera između igrača. Sve je kliknulo… Imali smo odličan stručni štab. Bio je tu Mirko Ocokoljić, budući asistent Željka Obradovića, potom Manuchar Markoishvili… Sa Sašom je sve to funkcionisalo i sve sitne kockice su se poklopile.
Definitivno smo igrali cele sezone dobro. Na kraju smo dominirali i u francuskom prvenstvu. Nezaboravna godina, a žal ostaje jer smo u toj sudbonosnoj utakmici protiv Olympiacosa imali i plus… Neću ni da izgovorim koliko, smatram da je možda to moglo i da se sačuva, ali jedna sjajna sezona, istorijska i veliki uspeh.”
Mike James, njegovi potezi, poeni i dodavanja kosntantno su u najboljim “kompilacijama” elitnog evropskog takmičenja, ali ono što krasi Amerikanca jeste i njegov karakter uz koji često idu i neke negativne stvari.
Ipak, naš sagovornik je imao priliku iz prve ruke da sarađuje sa najboljim strelcem Evrolige, a njegov profesionalizam je nešto o čemu treba pričati.
“Ono što mogu da kažem i što se trudim da ispričam svima, jeste da svi gledate njega kroz side-step, kroz neke daleke trojke, ali hajde da ga gledamo kroz njegov rad i odnos prema radu. Mike James je sigurno specifičan, igrač koji nosi težinu svog karaktera, možda divlji, ali on je odličan profesionalac. Uvek za primer uzimam njegov odnos prema radu pre treninga, pa posle treninga, njegovu posvećenost prema svom telu.
U jednom delu sezone doveo je i svog ličnog kondicionog trenera da radi sa njim pred najteže utakmice. To sigurno govori o njegovom profesionalizmu. Nije lako raditi sa njim, ali on je komunikativan, treba pronaći trenutke kada mu se može prići. Jednostavno, on je takav, kakav je. Nosi težinu, ali daje kvalitet. Treba ga gledati kao specifičan karakter, ali mora se gledati i kao ekstremni profesionalac. Njegova veština nije došla samo ‘kao od Boga data’.”
Ta sezona u Monacu ispostaviće se i kao poslednja na mestu asistenta Saše Obradovića jer je Milenko Bogićević odlučio da je vreme da izađe na tržište, a ubrzo i postane glavni trener Avtodora. Taj korak je nešto što se ipak malo duže spremalo, još od vrlo uspšne godine u Prometeyu koja je usledila malo posle Crvene zvezde.
“Moram da se vratim na sezonu u Prometeyu. Bila je borba za najboljih 16 u FIBA Ligi šampiona, mi smo igrali protiv Hapoel Jerusalema i izgubili smo prvu utakmicu. Trener Ginzburg se potom razboleo od COVID-a i ja sam preuzeo tim za revanš protiv Hapoela u Ukrajini. Uspeli smo da pobedimo u produžetku. Vodio sam tim i u trećoj utakmici u Izraelu gde smo ponovo pobedili. Jednostavno, to su mi bila dva pokazatelja da je vreme. I posle te sezone sam pokušavao, ali jednostavno nije bilo ponuda gde bi se sve poklopilo.
Zatim sam se vratio u Monaco na još jednu godinu i mislim da mi je ona puno značila da bih sazreo, baš u tom odnosu sa igračima. Meni je to mnogo značilo, odnos sa Mikeom, Motiejunasom, Dialoom, Okobom koji je isto specifičan karakter…
Posle te Final Four sezone sam bio strašno zreo u smislu da znam da napravim taj odnos sa igračima. To se i pokazalo posle ove dve sezone – da igrači znaju da poštuju taj odnos. Žalio bih da nisam probao jer sam bio zreo kao čovek i kao trener. Mislim da sam taj ispit položio”, govori Bogićević.
Sarađivao je sa brojnim “zvezdama” i talentovanim igračima, ali se ipak tri imena izdvajaju.
“Sigurno da je Mike James po talentu i nekoj veštini najbolji ,ali bih izdvojio dva igrača koji se izdvajaju po šampionskom, pobedničkom karakteru, a to su Bobby Dixon i Jordan Lloyd.”
Srbija i EuroBasket: “Karakter, znanje, želja – sve to oni nose”
Kako je Svetislav Pešić otkrio prošireni sastav za Evropsko prvenstvo, tako je i postalo jasno da će Srbija zlato na Starom kontinentu napasti u punom rosteru.
“Sigurno da je to naša velika želja i tako i treba da bude. Ova generacija ima hemiju koja je potrebna, a i trener Pešić je majstor toga. Imao sam priliku da o tome porazgovaram sa Avramovićem kada smo u Rusiji igrali utakmice. On ističe tu atmosferu i zajedništvo. Taj deo imaju. Verujem da imaju snage, opet, puno kockica treba da se složi. Karakter, znanje, želja – sve to oni nose i naše je samo da ih podržimo. Da ih povrede zaobiđu i verujem da mogu.”
Priča oko naslednika Svetislava Pešića bila je nakon Olimpijskih igara tema broj jedan srpskih medija. Popularni “Kari” je potom odlučio da ostane na mestu selektora i za EuroBasket, ali je njegova sudbina na toj pozicija nakon septembra veoma upitna. Ipak, Srbija nema problem kada je novi selektor u pitanju, već ima da ponudi veliki broj imena.
“Ja stvarno mislim da imena imamo. Mnoga se imena i provlače i mislim da ne možemo da pogrešimo. Saša Obradović, kao neko ko je prošao kroz Final Four, sigurno ima, da tako kažem, prioritet. Imamo i Sašu Đorđevića koji je sve pokrenuo nabolje. Imamo trenera Rajakovića koji je u NBA. Igor Kokoškov je mogao i trebao više da se istrpi i da se sačeka, da probamo i tu da vidimo.
Tu je i nova plejada trenera, na primer Dušan Alimpijević. Generalno, u tom problemu nismo. Svaki trener koji dođe nosi nešto svoje, treba biti strpljiv i ne treba da bude bojazan da nećemo naći novog. Treba strpljenja i podrške za svakog ko dođe.”
Crvena zvezda i Partizan u Evroligi
Crvena zvezda stala je nadomak play-offa Evrolige i u doigravanju za njega poražena je od Bayerna. Ipak, tim sa Malog Kalemegdana napravio je značajan iskorak u odnosu na period kada su već početkom kalendarske godine gubili većinu šansi da se bore za ozbiljniji rezultat u elitnom takmičenju.
Sa druge strane, Partizan je “ruku na srce” podbacio u Evropi, ali baš kako i Bogićević navodi, mašinerija Željka Obradovića pravo lice pokazuje od druge sezone.
“Sigurno da su možda i mogli više. Evroliga je ove godine bila izrazito jaka. Bilo je puno smenjivanja na tabeli. Partizan je ovog leta zadržao stub ekipe, a znamo da je Željko trener čije su ekipe uvek pokazivale svoje pravo lice posle par sezona jer treba vremena da taj sistem proradi. Očekujem da Partizan naredne sezone napravi mnogo više i mislim da je neminovno da do toga dođe.
Crvena zvezda je imala dobru evroligašku sezonu, a malo je falilo da bude sjajna. Došli su do play-ina, tako da ne bih voleo da sezonu ocenim kao lošu. Možda je bilo utakmica u kojima je moglo da se ostvari više, ali i druge ekipe su imale situacije koje nisu zgrabile. Na dobrom su putu i to im daje garanciju da mogu da naprave veći iskorak. Prave se timovi koji su dobri i očekujem značajan iskorak. Bitno je strpljenje i rezultat će sigurno da dođe”, zaključuje Milenko Bogićević.
Pročitaj još:
- Derrick Rose za Basketball Sphere: Zašto je u NBA “lakše” nego u Evropi?
- Vladimir Radmanović za Basketball Sphere: Besmisleno je što “večiti” ne izbacuju mlade igrače, sve je to jedna nezdrava priča
- George Hinas za Basketball Sphere: Micićev slučaj nije zatvoren, birali smo Puntera pre NBA zvezde
Basketball Sphere predstavlja evroligaški podkast: Nebeska Udica
Ako volite Evroligu, onda je ovo pravi podkast za vas! U saradnji sa našim portalom, na You Tube kanalu “Nebeska udica” svake sedmice gledajte dva evroligaška podkasta: najava kola i analiza kola.
U najavi kola je tema svih devet utakmica Evrolige uz prognoze i “sigurice” za klađenje. Kada je reč o analizi kola, možete pogledati iz stručnog ugla šta su to napravili Crvena zvezda i Partizan. Tu još neke standardne rubrike poput teme sedmice, izjava sedmice, fantasy predloga i slično. Takođe, možete učestvovati u takmičenju i osvojiti evroligašku loptu i trenersku tablu.
