Hrvatska košarkaška reprezentacija porazom u Sarajevu dotakla je novo dno, a za to vreme hrvatski košarkaši grejali su klupe širom sveta.
Polako se sležu utisci nove “katastrofe” hrvatske košarke. Nakon +13 u Zagrebu i naizgled ugodne situacije, izabranici Josipa Sesara, pojačani za evroligaše Marija Hezonju i Danka Brankovića, potpisali su kapitulaciju u Sarajevu.
*Od izveštača Basketball Sphere iz Zagreba
U paklu dvorane Mirze Delibašića igrala se izjednačena košarka u prvom delu, samo da bi se serijom od 16:0 početkom treće četvrtine domaćin odvojio te na kraju ubedljivo slavio sa 110:90.
S porazom od 20 razlike Hrvatska trenutno nema mesto na EuroBasketu. Od njene nezavisnosti prvi put bi se desilo da ne učestvujemo na istom, a mnogi glavnog krivca traže u Josipu Sesaru.
Kult reprezentacije koji je bio izgubljen davno pre Josipa Sesara
No, kada se sagleda šira slika, treba se zapitati par pitanja. U trenucima kada je Sesar imao najjača oružja na raspolaganju, Hrvatska je igrala sjajnu košarku, a što je važnije, pobeđivala je (Istanbul, Pirej). Nakon nekoliko godina lutanja polako se počeo vraćati kult reprezentacije.
Kult reprezentacije koji je bio izgubljen davno pre Josipa Sesara. U trenucima kada se u trećoj četvrtini polako počeo urušavati hrvatski san o EuroBasketu, njeni najbolji igrači bili su daleko od samog mesta događaja.
Bojan Bogdanović (Brooklyn Nets) već je duže vreme povređen, te kako za sada stvari stoje, penzionisan što se tiče nacionalnog dresa. Ivica Zubac (Los Angeles Clippers) igrao je još jednu dominantnu utakmicu u NBA ligi taj dan.
A preostala dva NBA igrača? Oni su čvrsto grejali klupe. Dario Šarić (Denver Nuggets) već je neko vreme van planova trenera Michaela Malonea. Iako Nuggetsi muče muku sa formom ove godine, Šarić se ne može sastaviti sa minutama nakon sjajnog leta sa reprezentacijom.
Dario Šarić i Karlo Matković u ozbiljnoj su stagnaciji, dok Hrvatska košarkaška reprezentacija paralelno “tone”
On je tako u poslednjih 11 utakmica svog kluba šest puta (!) ostao bez minutaže. Protiv Utah Jazza, predposlednje ekipe Zapada, u trenucima kada se Nikola Jokić nakon osigurane pobede ne vraća više na parket nakon treće četvrtine, Šarić ostaje u senci veterana Deandrea Jordana. Identična stvar desila se i protiv Los Angeles Lakersa par noći ranije.
Karlo Matković (New Orleans Pelicans) u trenucima agonije svog kluba, kada su povređena svih pet prvotimaca, i kada drže poslednje mesto Zapada, ima ukupno četiri (!) nastupa od mogućih 19 u kojima prosečno beleži mizernih 7.5 minuta po utakmici. Nije igrao za reprezentaciju od EuroBasketa 2022. godine.
Ta priča neodoljivo podseća na onu Luke Šamanića. Niko u hrvatskoj javnosti zapravo nije znao kakav je Šamanić to igrač, a on je kroz pet sezona provedenih “preko bare” odigrao 86 od mogućih 410 utakmica regularnog dela. Ni u San Antonio Spursima, koji su godinama van ozbiljnih play-off kombinacija, a pogotovo u dresu Utah Jazza, nije se mogao isprofilisati.
Većinu vremena proveo je dominirajući u NBA G-ligi, samo da bi se na bljeskove vraćao u NBA igrajući mizernih 10.7 minuta u proseku. Leta su prolazila, Šamanić je stagnirao, a reprezentacija je čekala njegov debi. On se želeo dokazati kroz letnju NBA ligu, kao i Matković.
Šamanić debitovo s nepunih 25
Šamanić je međutim uvek bio pozitivan što se tiče nacionalnog dresa te je uvek govorio da će se odazvati kada god je moguće. Debi se desio tek prošle nedelje, s nepunih 25 godina, te sedam meseci od poslednje odigrane utakmice.
Vrlo verovatno se ne bi desio ni ovaj debi da se Šamanić zbog ličnih razloga nije povukao netom nakon što je potpisao za Fenerbahce. Napomenućemo samo da za ovo ne krivimo igrače, jer je logično da će juriti karijeru i na kraju dana životnu egzistenciju, a oni su najmanje krivi zbog kompletnog haosa u režiji FIBA-e i Evrolige (a i NBA lige).
Međutim, Luka Šamanić je sa 24 godine kroz NBA ugovore zaradio nerealnih 10.910.102 miliona dolara (!). Za poređenje, Dino Rađa je nakon osam godina koliko mu je trajao ugovor u dresu Boston Celticsa (odigrao četiri sezone), gde je bio jedan od glavnih igrača ekipe, zaradio 19.729.500 miliona dolara. U dobi od 24 godine Rađa je imao dve osvojene Evrolige, srebro s OI, dva zlata i bronzu s EuroBasketa te MVP titulu Final Foura Evrolige. Bio je dokazan igrač.
Svesni smo, naravno, da NBA liga iz godine u godinu napreduje, a da ugovori dostižu neslućene visine. Ovo je samo poređenja radi da pokaže dokle je današnja košarka stigla.
Ante Žižić debelo nadmašio rekord Ante Tomića koji se sa 29 godina (!) povukao iz dresa reprezentacije?
Koliko je to dobar i ispravan smer za košarku, procenite sami. Nedokazani igrači imaju priliku zgrabiti milione, dok im karijere nepovratno prolaze, a reprezentacije poput Hrvatske izrazito pate zbog njihovih izostanaka.
Nadalje, Ante Žižić (Virtus) nije zaigrao u dresu reprezentacije od kvalifikacionog turnira za OI odigranog na leto 2021. godine u Splitu. To je igrač koji s 27 godina ima 299 utakmica odigranih što u NBA ligi, što u Evroligi. Poslednju utakmicu za Hrvatsku odigrao je sa 24, a kako se stvari odvijaju to bi mu mogao biti poslednji nastup u kockastom dresu.
S time bi debelo nadmašio rekord još jednog centra, Ante Tomića (Joventut) koji se sa 29 godina (!) povukao iz dresa reprezentacije. Kako je hrvatska reprezentacija dopustila da se čovek koji je 10 godina dominirao u dresu Real Madrida i Barcelone povuče sa 29 godina? To je čovek koji i danas, sa 38 na leđima, igra sjajno u Liga Endesi i Evrokupu, dve najjače evropske lige nakon Evrolige.
Nakon Zupca pokazuje najveću konstantu što se tiče hrvatskih centara, a nepovratno je izgubljen, zbog loših odnosa. Vrlo verovatno kao i Ante Žižić, s kojim je zapelo kada ga Damir Mulaomerović nije poveo na EuroBasket 2022. godine uz konstataciju da se njegove i Zupčeve veštine preklapaju.
Ako ne može u Zadru, može u Joventutu?!
Ako je Tomić prestar da se uzme u obzir, šta onda reći za njegovog klupskog kolegu Michaela Ružića? Ružić je 19 godina mlađi od Tomića i već se smatra jednim od najperspektivnijih mladih hrvatskih igrača.
Isti taj Ružić nije mogao pronaći mesto za razvoj u rodnom Zadru. Zbog klupskih ambicija na trofeje, pa mu je Joventut pružio priliku, a brojke su zaista impresivne. Sa 17 godina prošle je sezone dobijao 16.5 minuta po utakmici kroz 14 odigranih utakmica Evrokupa. U Liga Endesi beležio je prosečno 17 minuta kroz 26 utakmica.
U Evrokupu su ispali u četvrtfinalu od kasnijeg šampiona Parisa. Paris, koji s istom osnovom ekipe ove sezone dominira u debitantskoj sezoni Evrolige, ima osam pobeda u nizu i drži drugo mesto na tabeli. Ružić je u jednoj takvoj utakmici visokog intenziteta dobio 15 minuta. Sa 17 godina. On još nema debi u seniorskoj reprezentaciji, a trenutno je povređen.
Zadnja dvojica, po reputaciji i klubovima u kojima igraju, koje je Sesar imao na raspolaganju samo za jednu utakmicu, su Mario Hezonja (Real Madrid) i Danko Branković (Bayern). Bez njih, Hrvatska je dobila BiH sa 13 razlike u Zagrebu. Sa njima su izgubili 20 razlike u Sarajevu. Sesar je izjavio kako su stigli dan pre utakmice, te da su uspeli odraditi isključivo informativni trening i lakši “pet na nula” trening.
Pod Sesarovim vođstvom, Zubac i Šarić su igrali daleko najbolju košarku u reprezentativnom dresu
Njih dvojica, i bez odrađenih treninga, bili su dva najbolja strelca Hrvatske u tom susretu, ali Branković je prilično patio u odbrani, dok je Hezonja svojim kretnjama u napadu delovao kao strano telo u ekipi.
To je deset najboljih igrača koje hrvatska košarka trenutno ima na raspolaganju, od kojih je Josip Sesar imao dvojicu, i to samo za jednu utakmicu. Kako hrvatski bazen igrača više nije dubok kao u vreme Dražena Petrovića, Tonija Kukoča, Dine Rađe, ili one generacije pre njih s Krešimirom Ćosićem, Nikolom Plećašem, Petrom Skansijem, Damirom Šolmanom, Željkom Jerkovom, Ratomirom Tvrdićem i Pinom Gjergjom, dolazimo do ovog danas.
Hrvatska trenutno ima omjer 2-2 u grupi, isto kao Španija i Nemačka u svojim grupama, poslednja dva svetska šampiona. Nesreća Hrvatske je ta što je u grupi s Kiprom, koji je domaćin i time direktno kvalifikovan.
Pod Sesarovim vođstvom, Zubac i Šarić su igrali daleko najbolju košarku u reprezentativnom dresu. Luka Božić je vraćen u ekipu i odmah sjajno ukomponovan. Hezonja dolazi na okupljanja s više žara nego ikada ranije. Kada njih nema, hrvatska realnost je ono što ostaje – ekipa s igračima koji nemaju ni 10 ozbiljnih utakmica na vanbalkanskim terenima.
Narušeni odnosi s Lukom Božićem, Antom Žižićem i Antom Tomićem zakuhali su ljudi pre njega
Najbolje je to opisao jedan komentar na koji sam naišao nakon poraza od BiH:
“Pre deset godina Davor Kus je kao četvrti playmaker reprezentacije imao osam evroligaških sezona iza sebe. To znači da je Kus barem 30 puta igrao u vatrenim atmosferama Pionira, Pireja, OAKE… danas prvi playmaker Hrvatske nema utakmicu s težinom iza sebe i logično je da se izgubi u paklenoj atmosferi Skenderije.”
Sesar će izglednim porazom od Francuske u februaru vrlo verovatno biti upisan u knjige kao prvi selektor koji nije izborio EuroBasket. Međutim, treba se zapitati kakvo ga je stanje dočekalo. Narušeni odnosi s Lukom Božićem, Antom Žižićem i Antom Tomićem zakuhali su ljudi pre njega.
Sesar je svaki put gazio svoj ponos kad ih je nanovo zvao nakon svake odbijenice
Sesar je svaki put gazio svoj ponos kad ih je nanovo zvao nakon svake odbijenice. Šarić i Matković grabe silne milione, dok im karijere ozbiljno stagniraju. Zato se treba zapitati koliko je sve trulo, ne samo u Hrvatskom košarkaškom savezu, nego u košarci kao sportu generalno. Jer, kako je Mario Hezonja nedavno izjavio:
“Esencija košarke je igranje za reprezentaciju.”
Nekada su se najbolji igrači zajedno pripremali po tri meseca za veliko takmičenje. Danas razna pravila i regulative brane da najbolje godine svoje karijere daju reprezentaciji. Sesar će ispasti žrtveno jagnje, iako je od početka njegovog mandata bilo toliko faktora koji su bili protiv njega. Hrvatska je reprezentacija koja sa trenutnim nivoom kvaliteta teško može nadoknaditi izostanak dvojice ključnih igrača, a kamoli ne desetorice.
